Познавајући оног првог Обаму који је побједио на изборима 2008. године и оне силне, страсне и емотивне говоре што нацији прија - сада полако, али по обичају тоне у заборав. Зашто је то тако ? Гдје је онај Обама који се бори за демократску Америку ? Гдје је онај Обама који је најавио повлачење америчке војске из Ирака и Авганистана истовремено ? Гдје је онај Обама који ће пресјећи гордијев чвор и рећи, "да, здравствена реформа је успјела и око тога више нема никакве полемике у конгресу и сенату" ? Гдје је онај Обама који ће структурно и корјенито промјенити Волстрит ? Сва најављена обећања су на чекању, док је око 10% американаца незапослено, а око 13,5 % без сталног запослења.
Први афроамериканац на престолу САД јесте потицај за нацију да разријеши односно умањи расне подјеле у Америци, али суштински Обама никакав значајан потез није урадио по том питању, будући да се нпр. у Колораду и даље људи запошљавају по расној основи односно присутна је расна подјела. Није суштина додати у историју првог црнца у Америци, већ је питање каквог човјека (са којим квалификацијама) се доводи на чело прве војне и економске силе свијета.
Када се само присјетим какве је говоре некада држао Обама, не само на јавним трибинама него и на ТВ-у и са каквим обећањима је приступио самим грађанима - ја сам очекивао Америку која ће у толико сутра заборавити политику Регена, Клинтона и Буша млађег и да ће то бити Америка која ће дефинитивно ударити темеље 21. вијека са потпуно новим цивилизацијским приступом свијету... али од свега оста само демагогија и систем који није ништа другачији од Републиканског приступа било ком проблему.
По свему се да примјетити да поново главну политичку палицу носи Пентагон, а да су Бијела Кућа и Стејт Департмент нижи државни органи који су му надређени.
Да размјештање противракетне одбране и ракетних система "Стелт" у источној и југоисточној Европи није масло Пентагона било би политичко наивисање, јер сам Обама по свом култ личном погледу никада не би дигао оружје, а поготову близу руских граница гдје му је његов драги пријатељ Медведев. Да не спомињем сада заврзламе око Ирака гдје се повукло око 50.000 америчких војника који нису отишли кући, него отишли у нове своје бараке и касабе званој - таргет - Авганистан.
Да је политика изгубљеног курса на видјелу, говори и чињеница да Обама губи повјерење грађана из дана у дан, а што га је коштало Конгреса. По неким анализама основа пораза Обаме на конгресним изборима била је неадекватна економија и неадекватне економске мјере које нису дале резултате. Тако сада већ одабрани предсједник Представничког дома
Џон Бејнер најављује укидање здравствене реформе која је изгласана у предходном сазиву Конгреса. Републиканци су добили још око 60 нових конгресмена на овим изборима, тако да ће у новом сазиву имати велику подршку у самом Конгресу.
Свако ће рећи "да је у политици природно да се падне", да, наравно.. али није природно да један предсједник чија је странка у сталној конкуренцији - Демократска странка доживи прави дебакл на овим конгресним изборима. Све је то одраз колико се грађанима Америке скупило свега, скупило дугова и трошкова да не могу нормално да живе.. камоли да трошкарају новац као прије кризе када им је куповна моћ и потрошачка корпа била највећа на свијету. Тачно, није за вријеме Обаминог мандата почела рецесија, али је он имао задатак да заједно са централном банком покуша да надокнади пропусте и да кризу сведе на минимум, а мислим да су му Кинези довољно припомогли куповином државних вриједносих папира процјењеним у милионима долара. Касније, класична политичка оптужба Америке била је да кинеска валута нагло јача и да зато долар као и све остале валуте каскају за Јуаном. Ко је крив свијету што Кинези воде одличну спољну трговину и остварују невјероватне суфиците од извоза ? Валута ту дође као "оптужба" за инфлацију код државе која није могла да конкурише Јуану на берзи валута.
Но, како било... важно је да први афроамериканац на челу САД добије нобелову награду за мир, иако конкретан разлог додјељивања није познат.
Док Америка чека да предсједник Обама покаже да је истинит предсједник прве силе свијета, до тада држави невјероватне и астрономске трошкове прави рат у Авганистану, невиђена незапосленост (није виђена ни 1929. године за вријеме прве економске кризе), невиђени отпор Републиканаца... Како ће изгледати реформски филм Обаме, заиста не знам нити се трудим да знам, али ако не одигра паметно и не увјери народ у промишљене потезе власти који морају дати резултате - онда је најбоље да узме за руку своју жену Мишел, да се врати у Чикаго и да се врати свом старом, додуше, уздрманом локалном сенаторском мјесту којег је годину дана дрмао његов велики човјек од повјерења - Род Благојевић.
Тренутно је Барак на турнеји по Индији, Индонезији, Јужној Кореји и Јапану - па ћемо видјети да ли од његове колумне " Тешко је заобићи значај Азије за нашу економску будућност" има вајде или се САД враћа у дефицитарно стање државног буџета.
Нема коментара:
Постави коментар