Премијер Србије Ивица Дачић најавио је да ће 4. септембра у Бриселу разговарати са европским званичницима око тога „о чему ће се преговарати и око чега ће се договарати двије стране Београд и Приштина“.
Пише: Стефан Драгичевић
У овој најави премијер Србије је рекао да дијалог треба подићи на виши ниво. Који је то ниво? Статусни ниво? Политички ниво? Демагошки ниво? Технички ниво? Има различитих нивоа, али наши политичари толико замагле тему да сутра када се пробуде ни њима самима није јасно шта су поручили јавности и друштву. То није случај само са овом темом, него и са већином које се дешавају у нашој јавности, које пласирају политички лидери, а које немају суштински основе да се реализују јер се не зна шта се треба реализовати. Но, јасно је да о којем год нивоу се радило када је ријеч о Косову, званични Београд није спреман, јер да је спреман већ би се предузеле активности на усаглашавању ставова са свим релевантним политичким факторима у земљи укључујући и саме државне институције.
Упадљиво је и то што је премијер Дачић најавио да ће Србија примјенити све до сада договорене споразуме са Приштином, а посебно оне које се односе на фусноту, звјездицу и регионално представљање. Поставља се неизбјежно питање: Да ли је садашња власт спремна да настави да крши Устав Србије, да уставно и законски напушта Србе који живе сјеверно и јужно од ријеке Ибар на Косову, да уништава своје институције на Косову (које званични Београд већ почиње називати паралелним институцијама) и укратко да настави противуставну политику према јужној српској покрајини као што је то радила и предходна власт?
На ова питања не требају никакве ријечи оправдања нити одговори - пракса, договори и потписи на документа који се постижу и потписују показују шта се урадило и шта ће се сутра примјенити. До сада ниједан једини споразум кроз дијалог Београда и Приштине посредством ЕУ није био на страни Србије. Сви су били на њену штету, а на корист приштинских власти који полако али сигурно добијају легитимитет да интегришу цијело Косово у свој политички или боље речено мафијашко-картелски систем. Све то да би једног дана уз помоћ својих пријатеља са запада имали све аргументе на својој страни због које је независност Косова неминовност за међународну заједницу и УН.
До тих тзв. преговарачких процеса под покровитељством ЕУ Београд је имао какву-такву стабилну политичку позицију да инсистира на резолуцији 1244, на неодрживом Косову као држави, на доказивању свог пуног права над том територијом као уставним и територијалним дјелом Републике Србије, али споразумима и договорима који ће услиједити од стране Борислава Стефановића и Едите Тахири под формулом техничких преговора и рјешења, Србија је изгубила сва правна овлаштења над најбитнијим основама очувања и одбране свог територијалног интегритета. Овдје није у питању само Стефановић као човјек који је политички и дипломатски јавно поразио Србију него цијели владајући естабилишмент у Београду тада који је противуставним дјеловањем препустио Приштини најбитније облике и факторе који једну земљу карактеришу као државу.
Постао сам и сам себи досадан, али ширу јавност морам упознати шта је све тадашња власт предала у руке Приштини кроз, како они то називају „технички облик дијалога“: Статусна питања, матичне књиге, катастар, админинстративне прелазе, печат, универзитетске дипломе, регистарске таблице, телекомуникације, регионално представљање...
Све оно што једну земљу и једно друштво карактеришу као државу. Заговорник сам подношења кривичне пријаве против цјелог бившег политичког режима у Србији због флагрантног кршења Устава Србије и због издаје српских интереса на Косову. Њихова дјела су непоправљива јер иза сваког споразума постоји потпис овлаштеног лица. Садашња власт и када би хтјела да учини нешто другачије или да промјени не може.
Србија се налази у једној врло незавидној и тешкој позицији око Косова јер нема одговор.
С друге стране, британски амбасадор на Косову Јан Клиф је изјавио да ће главна тема будућег разговора Београда и Приштине бити сјевер Косова онако како га дефинише и сам ахтисаријев план, и гдје је такође нагласио да нема разговара о статусу. То у преводу значи да је на следећем преговарачком столу остао задњи атом снаге Србије и Срба на Косову, а то је да се Срби са сјевера КиМ препусте Приштини. Заиста не знам како и шта размишља ова тренутна власт и какви људи раде по овом питању у државном врху, али моје мишљење је да овај преговарачки процес треба зауставити и да Србија каже „да више не жели да учествује у томе“ јер оно што тражи запад су класичне уцјене гдје Србија не смије да таласа. Има само избор да каже „Да“ или „Не“. Разумијем да није лако, али које је политичко, територијално и гесотраштеко питање лако? Ниједно.
Ризиковати и играти се са судбином Срба са сјевера Косова што значи и самим институцијама Србије тамо, није паметно, јер се онда држава понаша као краљ који због неке велике жеље за улазак у ЕУ жртвује народ на некој својој територији.
Потпуно је несхватљиво зашто Србија и дан данас води неку одбрамбену политику? Србија мора да се ослободи ланаца из прошлости и да схвати да је друга деценија 21. вијека , да су се геостраштеке околности промјениле и да офанзивном политиком она буде иницијатор и уцјењивач. Србија се данас понижава, јер мафија са Косова разним лобистичким дјеловањима по свијету Косово представља као државу која је способнија од једне Србије, највеће државе настале на простору бивше СФРЈ. Неодговорном и партијском политиком Србија се у међународним односима срамоти и заиста је вријеме да то неко заустави.
Регионално представљање
Што се тиче фусноте, звјездице и свих тих комичних договора само је показало неозбиљност Србије. Замислите, ви једном звјездицом и фуснотом желите да рјешите проблем који вам је наметнула ЕУ да би Косово могло да присуствује регионалним скуповима. Па наравно да ће сваки креатор скупа да се понаша по принципу да је Косово „држава“ чим њен представник присуствује скупу, и наравно да ће да другачије тумачи постигнути споразум. Нису сви паметни и бистри као нпр. Борислав Стефановић па да одгонетну шта та звјездица и фуснота треба да значи.
Регионално представљање званичне Приштине подразумјева да на сваком скупу гдје буде присутан косовски званичник неће бити српског званичника. Ето, тиме сад државни врх шаље поруку да не прихвата независност Косова...
Фуснота и звјездица – ако се регионални скупови третирају као дјечији вртићи онда је сасвим логично да и буду примјећени, али је очигледно неко заборавио да су регионални скупови – политички скупови у коме се граде међународни, дипломатски и мултилатерани односи.
Извор: Фронтал.СРБ
Нема коментара:
Постави коментар