Извор: ПОЛИТИКА
Првог дана по повратку у Кремљ, 7. маја 2012. године, руски предсједник Владимир Путин донио је такозване мајске указе. Ријеч је о 11 докумената, државних ресорних стратегија, које се тичу социјалне сфере, образовања, здравства, државне управе и дугорочне економске политике.
Последњи, једанаести указ, број 606, носи назив „О мјерама за реализацију демографске политике РФ”. Према званичним подацима, за двије и по године од ступања на снагу, „мајски укази” испуњени су тек 23 одсто, али је демографска стратегија већ сада надмашила очекивања. О чему се заправо ради, шта Русија чини за побољшање демографске слике и здравља нације и да ли се неки од ових рецепата можда могу примјенити и у Србији?
Још у 2010. години, након деценије и по пада, Русија је први пут од деведесетих, када је годишње губила и до милион становника, забиљежила пораст њиховог броја, првенствено захваљујући непрестаном приливу имиграната. Тек 2012. дошло је и до позитивног природног прираштаја – број рођених премашио је, за око 5.000, број умрлих.
У 2014, просјечно, сваки дан број становника Русије растао је за 185 душа. Негативне тенденције су заустављене, па зато „мајске указе”, којима је Путин започео трећи предсједнички мандат, треба посматрати као једну цјелину – сви заједно, они треба да обезбједе бољи, дужи и квалитетнији живот становништва.
Међу главним задацима из Путиновог указа бр. 606, налази се подизање до 2018. сумарног коефицијента наталитета на 1,75 дјетета по једној жени, што је за „пола дјетета” више него у рекордно ниској 1999. години, када је Путин дошао на власт.
Овај циљ је већ сада остварен, али је то и даље недовољно за просту репродукцију становништва, јер је неопходно повећати просјек на више од два дјетета. Други кључни задатак је да се животни вијек повећа на 74 године, што тек треба да се постигне до краја деценије.
Предвиђено је да сваки регион Русије из свог буџета финансира такозвани дјечји минималац, мјесечну новчану помоћ породици за треће и свако следеће дјете, све до навршења треће године. Прије недавне девалвације рубље, „дјечји минималац” просјечно је износио око 200 евра мјесечно, сада је пао на 120, али то неће утицати на дјечји стандард, јер се цене нису битније повећале.
Захтјева се и хитно усавршавање миграционе политике и реализација програма социјалне адаптације и интеграције имиграната којих у Русију сваке године пристиже више од 300.000, како би им се олакшало формирање породице. Овдје је ријеч о етничким Русима и осталим грађанима бивших совјетских република. Посебно је велики прилив из средње Азије и Украјине.
За жене је предвиђено обавезно породиљско одсуство у трајању од просјечно пола године и за то вријеме послодавац исплаћује зараду коју потом рефундира из државног буџета. По истеку породиљског, мајка или отац могу узети и додатно одсуство за подизање дјетета, у укупном трајању до његове навршене три године.
По истеку три године, мајка или отац морају бити враћени на исто радно мјесто са кога су отишли на одсуство. Од тога, једна и по година рачуна им се у непрекинути радни стаж и у овом периоду држава из Фонда социјалног осигурања исплаћује и накнаду и пензијско и социјално осигурање мајци или оцу, и то не пада на терет послодавца.
Путин практично на сваком састанку са Владом РФ тражи извјештаје докле се стигло са примјеном ових мјера и кажњава за њихово неизвршавање. Њихова суштина је спој двије основне тенденције: подизање наталитета и смањење морталитета.
Главна мјера за подизање наталитета ступила је на снагу од 1. јануара 2007. године, са почетком додјељивања „материнског капитала” женама које роде друго и свако следеће дјете, у оквирном износу од око 10.000 евра по дјетету.
Исти износ предвиђен је и за мушкарце и за жене који усвоје друго и свако следеће дјете, а ова средства користе се намјенски, за побољшање услова становања, куповину аутомобила, стицање образовања или пензијску акумулацију.
Укупан износ ове помоћи, прије недавног пада курса рубље, износио је око 10 милијарди долара годишње и послије осам година примјене, сада се очекује његово укидање, али ће остати на снази друге олакшице.
Главна борба за оздрављење нације и повећање броја становника пребацује се на други терен – побољшања медицинских услуга и превенције оболевања. Велики продор остварен је 2009, када је просјечни вијек подигнут за 1,2 године и наставио да расте, па сада већ досеже скоро 72 године.
То је, међутим, и даље далеко испод нивоа ЕУ и САД, али ниво буџетских улагања у здравство из године у годину расте и примјетан је велики пораст броја медицинских установа са најсавременијом опремом доступном свим грађанима. Ове промјене дешавају се веома брзо.
Како би се убрзале још више, у јануару 2014. усвојен је државни програм развоја здравства до 2020. године, којим је предвиђено финансирање од 33 билиона рубаља, што је по тадашњем курсу износило око билион долара, а сада је то око 550 милијарди.
Средства су намјењена за побољшање здравствене инфраструктуре, формирање јединственог система превентиве, побољшање квалитета медицинских услуга и нивоа стручности медицинског особља, као и за повећање плата у цјелом систему здравства. Три најважнија правца су борба против кардиоваскуларних и канцерогених обољења и туберкулозе.
Постављени су следећи циљеви за наредних шест година, са очекиваним напретком између 30 и 50 одсто: снижење опште смртности на 11,4 људи на хиљаду становника, снижење смртности породиља и новорођенчади, снижење смртности од кардиоваскуларних обољења, у саобраћајним несрећама, и од канцера и туберкулозе, смањење употребе алкохола на 10 литара по становнику годишње, смањење пушења на 25 одсто становништва и међу малољетницима до 15 одсто, подизање реалне зараде љекара и медицинског особља са високим образовањем, за 200 одсто до 2018. године, а са средњим образовањем за 100 одсто. Коначан резултат свих ових мјера треба да буде повећање животног вијека Руса на 74,3 године, до краја ове деценије.
Крим донио пораст
Према последњим подацима, Русија је 2014. године имала 146,1 милион становника. Овај број укључује и, у марту припојени, Крим са 2,3 милиона становника, што све заједно чини скоро три милиона више грађана него у претходној години. То је још мање од историјског максимума, 1993. године, када је у РФ званично живјело више од 148,5 милиона грађана.
Нема коментара:
Постави коментар