Немогући приоритет БиХ – економија

Таман кад су посланици Представничког дома Парламента БиХ укинули "бијели хљеб" и усвојили изјаву везану за европски пут земље према ЕУ (британско-њемачка иницијатива) у којима се приоритет ставља на социјална и економска питања у бх политици се поново појављују духови прошлости у виду територијалне реорганизације.

Пише: Стефан Драгичевић

Ти духови прошлости су омиљени за високу политику босанско-херцеговачког друштва али је невјероватно да се сада актуелизују када се усвоје двије значајне економско-социјалне компоненте у земљи у којој је више од пола милиона људи без посла. 

По свим статистичким показатељима у региону - од незапослености па до баналне старосне структуре аутомобила које возимо - ми смо на самом дну табеле. Не кажем ја да се не требамо бавити равноправношћу, конститутивношћу или политичком неправдом али у овој земљи (државни ниво, Република Српска, Федерација, десет кантона и Брчко дистрикт) имамо ургентне и хитне проблеме за рјешавање као што су непостојање реалног сектора, производње и уопштено економско-социјалне кризе у друштву. Политика заслијепљена криминалом и корупцијом очигледно није свјесна чињенице да се ова земља све више празни и да постаје празна љуштура у којој ће остати само стари и немоћни, а све због непостојања јасног економског и социјалног плана како друштво извући из живог блата у којем се сада налази.

У том смислу видим и ову нову политичку иницијативу ХНС-а који тражи федерализацију и доношење новог устава на међународној конференцији за БиХ. Јер, не напуштају БиХ само Срби и Бошњаци, напуштају је сви укључујући и Хрвате због катастрофалног стања у земљи. Но кад смо већ тему посветили декларацији ХНС-а у којој се највише спомиње неравноправност Хрвата и уопштено њихов положај, питам се, па ко потписа Вашингтонски споразум по којем је укинута ондашња Херцег-Босна да би се створила једна "мултиетничка" муслиманско-хрватска Федерација? Да су хрватски политички представници били досљедни па сачекали Дејтонски споразум данас би се вјероватно БиХ сачињавала од три равноправне етнички чисте федералне јединице од којих би једна сигурно била Херцег-Босна.

Овако, данас тражити оно што се требало захтјевати на мировној конференцији прије 20 година мислим да је сулудо и неодговорно. Већински бошњачки народни представници у Федерацији ову причу ХНС-а су глатко одбацили којима није интерес даље цјепање и парчање земље укључујући и Федерацију.

Детаљнији мој став о Федерацији од прије три године можете пронаћи ОВДЈЕ 

На крају крајева иницијативу за реорганизацију Федерације поднијела је прије двије године америчка амбасада гдје и сами долазимо до закључка „ко у овој земљи води главне конце игре“. Међутим та иницијатива је утихнула, интелектуалци су нагло охладили, а политика стандардно покушавала ово питање да доведе до избора како би је експлоатисала. Дакле, питање федерализације или у преводу три етнички чиста ентитета нису новост нити су се актуелизовали овом декларацијом ХНС-а.

Чињеница је да Хрвати имају болну тачку и проблеме око избора члана Предсједништва БиХ али то ХДЗ (као водећа хрватска странка у БиХ) мора да рјешава када поново на сто буде актуелизована пресуда у случају Сејдић-Финци, а не сада јер то није услов да би Споразум о стабилизацији и придруживању ступио на снагу.

Захтјеви за федерализацијом и новим уставом видим и као посљедицу неформирања федералне Владе гдје се на различите начине покушава послати порука јавности да су и СДА и ХДЗ и ДФ подједнако важни за њено формирање. Дугорочно то може само да отежа позицију свих јер поново у постизборном периоду ми имамо препуцавања и политичке „чарке“ којима није интерес да се посвете економији и стварном стању бх друштва. Докле ће народ трпјети и гледати како се политика неодговорно понаша према њима, заиста је велико питање.

Пети мјесец од избора је прошао од неформирања власти на нивоу БиХ и ФБиХ што само потврђује тезу да се политика перманентно игра са живцима обичног народа који жели да види свјетлост на крају тунела и социјалног безнађа, а све због хаотичног политичког стања Федерације.

Не вјерујем да се за кратак временски период могу урадити економска чуда, нарочито не у БиХ, али стање безвлашћа никоме не иде на руку. Мала иницијална каписла незадовољства прошле године је у фебруару запалила Федерацију, а ако се овако настави са неодговорношћу, бахатошћу неформирања власти и не постојања приоритета онда можемо очекивати и већи разлог зашто ће народ једног дана да сруши све институције које не раде у народном интересу.