Нагорно-Карабах, индиректни сукоб Русије и Турске

Приче о томе да се нешто "случајно" дешава на свјетској политичкој позорници, мислим да се више нигдје не схвата озбиљно.

Пише: Стефан Драгичевић

Одавно је познато да свим конфликтима у свијету, а нарочито око граничних или аутономних дјелова, најважнију улогу имају свјетске силе које покушавају да свој политички, геостратешки и војни интерес остваре и да се увијек говори "да се оне питају за одређени регион".

Сукоби у Сирији, формално гледано јесу између војних снага предсједника Башара ел Асада, побуњеника и терориста из Исламске државе, али индиректно сукоб око Сирије је на релацији НАТО-Русија гдје и једни и други очекују да имају власт у тој земљи која ће им бити политички лојална. Идентична ситуација је и у Украјини која је буквално "руска сфера интереса" због територијалне повезаности али и саме историје. Но, у Украјини за разлику од Сирије имамо обрнуту ситуацију на власти јер су тамо сада политички актери лојални западу, САД и НАТО. Слична ситуација је и око Грузије, само што у том дјелу Кавказа имамо "двије државице" Абхазију и Јужну Осетију које су прогласиле независност те су на тај начин жељеле да остану у геостратешком и политичком интересу Русије. 

Дакле, свјетска сцена нам говори да је свијет политички расцјепкан и подјељен те да је тешко очекивати да ће тензије у неким регионима као што је источна Европа, Кавказ, Блиски исток или корејско полуострво спласнути и да ће "одједном" завладати мир. Једноставно, то је илузија јер мали народи и мале државице кроз историју се никада нису питале, већ су увијек били играчи великих сила. Тако је и сада.

Новонастали сукоби у Нагорно-Карабаху између Јерменије и Азербејџана нису нека новост јер сукоби у том региону тињају још од распада Совјетског савеза из 1991. године, а врло често су избијали и у блиској прошлости. Примирје које је склопљено 1994. године они су само формално потписали како би остао статус кво за регион Нагорно-Карабах, а које ће евидентно је, постати главно жариште у будућности између Јерменије и Азербејџана односно између Русије и Турске. 

Зашто између Русије и Турске? Зато што се зна да је Русија традиционални савезник Јерменије и да ће увијек, а прије свега у УН стати на страну Јеревана. Турска, која је починила геноцид над Јерменима у Првом свјетском рату и која у историји никада није имала добре односе са Јерменијом ће, када је у питању регион Нагорно-Карабах увијек стати на страну "своје браће" из Азербејџана. Према томе, ствар политике између Русије и Турске одлучиће дугорочне односе у том региону, и како они кажу тако ће се Јереван и Бакуу и понашати. 

Баш из тог разлога битно је да се потпуно маргинализује прича о наводној сувереној, билатералној и другој независности држава када сви знамо да ће Јерменија и Азербејџан око Нагорно-Карабаха повлачити оне потезе који им се нареде из Москве и Анкаре. За двије деценије колико је стар овај конфликт процјењује се да је погинуло око 30.000 људи, и сада нас неко треба убјеђивати да је то ствар Јеревана и Бакуа? Ма дајте, пустите те приче. Када погине толики број људи онда је то знак да неко жели да унесе такав раздор међу народима да они никада више не помисле да једни с другима могу наћи заједнички језик. А зашто? Зато да би свјетске силе могле да проводе своју политику у том региону како оне хоће.

С друге стране, не треба заборавити да је Јерменија дио ОДКБ од 1992. године и да њена политичка и војна инфраструктура зависи већински од Русије. Јерменија је читаву своју политичку и војну независност препустила Русији јер је јерменска влада одустала од придруживању са ЕУ и одлучила се за улазак у Евроазијску економсију унију гдје су још Русија, Бјелорусија и Казахстан. Азербејџан, додуше није члан НАТО-а, али је врло близу да то постане, посебно јер има врло блиске односе са Турском. Премијер и предсједник Турске Давутоглу и Ердоган су јавно и отворено подржали свог дугогодишњег савезника из Бакуа око ових последњих догађања.

Нагорно-Карабах је по много чему у специфичном политичком положају. Он јесте формално дио Азербејџана али је огромна већина становништва јерменске националности и тај регион је под контролом јерменске војске. У том погледу, Азербејџан нема никакве везе са регионом Нагорно-Карабах и нема ефективне контроле над тим регионом што умногоме подсјећа на позицију Србије према Косову или Грузије према Абхазији и Јужној Осетији. 

Оно што је сигурно, то је, да тај регион никада неће бити стабилан, а ако и када Азербејџан уђе у НАТО то може бити веома опасна ситуација. Уласком у НАТО око региона Нагорно-Карабах се неће више говорити о сукобу између Јерменије и Азербејџана, или између Русије и Турске, већ о сукобу између два војна блока предвођеним ОДКБ и НАТО, што у преводу значи почетак Трећег свјетског рата.

(крај)