Од оних помпезних најава током Звиздићеве посјете Београду, да ће се модернизовати пруга Београд-Сарајево и да ће се разматрати најоптималнија траса будућег ауто-пута, ми смо дошли дотле да причамо о ревизији тужбе за геноцид против Србије захваљујући Бакиру Изетбеговићу.
Пише: Стефан Драгичевић
То је основни доказ зашто ми као грађани живимо у прошлости јер водећи политичари у недостатку тема за забављање народних маса "ваде приче чији коријени вуку у трагичне 90-сете године" не би ли политички профитирали на вјештачким тензијама. И шта онда? Чудимо се што нам младост одлази, што нам љекари одоше у Њемачку и Аустрију, што све више продуктивне радне снаге одлази у Швајцарску и што постајемо друштво стараца? Онако како гласамо на дан избора тако ће нам и бити, јер народ је тај који даје легитимитет политичару да заступа његове интересе.
Звиздићева посјета и дочек који му је приредио Вучић у Београду дјеловао је охрабрујуће јер су покренуте приче о пројектима, о економској сарадњи, о жељезницама, о путевима, о мостовима на Дрини, о инвестицијама... тачније, о свему ономе чиме би смо се требали бавити ради заједничке будућности. Послије свега тога, наступа Бакир којем очигледно није било довољно циркуса са оспоравањем 9. јануара Дана Републике Српске па покреће нову тему за политичке обрачуне која ниједном народу не могу донијети добро као што је најновија најава око ревизије тужбе за геноцид. Својим политичким понашањем Изетбеговић ствара апсолутно немогућу атмосферу за помирењем, суживотом нити било каквом могућношћу да народи гледају у будућност.
Изетбеговић је као члан Предсједништва БиХ и предсједник СДА несумњиво под великим притиском одређених политичких и вјерских кругова да покрене ревизију тужбе, али опет не могу да схватим да Бакир није свјестан какве ће то посљедице имати унутар БиХ и да ће ова тужба трајно нарушити односе Сарајева и Београда. Питање које почиње са "зашто", боље да се и не поставља јер је овдје очигледна намјера да се "потпали ватра" како би се домаћа и политичка јавност тим питањем бавила у наредних два мјесеца.
С друге стране, стање у владајућој коалицији (СДА-ХДЗ-СББ) уопште није добро. ХДЗ кроз ХНС тражи федерализацију БиХ тачније трећи ентитет, а СДА о томе не жели уопште да полемише. СДА и ХДЗ не могу да се договоре око статуса Мостара нити о начинима избора чланова Предсједништва из Федерације чиме би се на мала врата покушало рјешити питање Сејдић-Финци. Још кад се томе додају локални избори у Стоцу онда је право чудо како коалиција уопште опстаје. Из тога се може закључити да су односи Бакира Изетбеговића и Драгана Човића на веома ниском нивоу. Што се тиче СББ, видјели смо крајем јануара, да би Радончић могао да поднесе тужбу против Изетбеговића због случаја Кељменди. Још само фали да Бакир направи сукоб са СДС-ом на нивоу заједничких органа БиХ због најављене тужбе за геноцид против Србије па да се тотално паралише живот у земљи због политичких и институционалних блокада које би настале.
Што је најжалосније од свега, питање је да ли постоје уопште ти неки фамозни нови докази који говоре о учешћу СРЈ у рату у БиХ 90их година јер ако се докаже да их нема као што их није било 2007. године онда би то била невиђена срамота онога ко би покренуо поступак ревизије. Сакиб Софтић, бивши агент БиХ пред међународним судом правде у Хагу то добро зна и покушава одговорност одлучивања пренијети на Изетбеговића како би овај други сносио посљедице и трпио критике.
Дакле, развој ситуације уколико дође до ревизије тужбе за геноцид иде у веома опасном правцу и најбоља солуција би била када би сам Бакир схватио у какву политичку авантуру би се упустио и какве посљедице ће то са собом да носе, прије свега, грађани и народи који живе у БиХ. Сигуран сам да Бакир зна шта ради, разлоге не знам, али сам исто тако једнако сигуран да ради под страшним притиском људи којима је у интересу да политичка ситуација увијек буде напета и поред чињенице што су српски и хрватски чланови Предсједништва БиХ Младен Иванић и Драган Човић изричито против покретања ревизије тужбе. И гле чуда... све се ово дешава када у Сарајево треба да дође предсједник Србије у дипломатску посјету не би ли се на тај начин "растеретили односи".
Питање ревизије тужбе за геноцид против Србије није и не може бити правно питање како то жели приказати Изетбеговић, то је искључиво политичко питање чије посљедице могу бити далекосежне гдје би се у питање довело функционисање дејтонске БиХ.
(крај)
