Пратећи Трампову турнеју по Пацифику и Азији ових дана, остао ми је упечатљив двоструки однос америчког предсједника према Кини за коју је у току предизборне кампање за америчке предсједничке изборе рекао, дословно, да "силује" САД - у трговинском и берзанском смислу.
Пише: Стефан Драгичевић
Данас, додуше изабрани амерички предсједник Доналд Трамп, је промјенио потпуно геополитичку плочу према Кини који Си Ђипинга и његову државу "топлим ријечима" хвали на сва звона, покушавајући на тај начин да створи повјерење код кинеске стране.
Да ли у томе успјева, не знам, али естетски и нашминкани дио јавности приликом његове посјете Кини је више него величанствен. Шта се дешава иза затворених врата је оно што оптерећује односе САД и Кине, и гдје "осмјеси за јавност" се сигурно претварају у озбиљне фаце када се почне причати о трговинској кинеској инвазији на америчко тржиште, Тајвану, Хонг Конгу и нуклеарном програму Сјеверне Кореје.
Оно што свакако боде очи је и чињеница да је прије шест година тадашњи активни бизнисмен Доналд Трамп за Кину рекао "да је пријетња по САД и да Кина жели да преузме САД у тржишном смислу". У односу на данашње декларативне ставове које су пуне "хвалисања Кинеза", ово је Трампова промјена политике за 180 степени и то озбиљан и информисан човјек не може да занемари ако жели да буде објективан.
Међутим, евидентно је да велики интерес не бира средства, посебно у смислу приче око Сјеверне Кореје која ако изгуби свог јединог комишијског и међународног савезника оличеног у Пекингу - остаће на милости и немилости америчке војне машинерије која ће сравнити са земљом комунистичку Сјеверну Кореју у року од седам до петнаест дана. Читав Пацифик је пун америчке војне морнарице, са истока Јапан који је савезник САД, са југа Јужна Кореја која је такође вјерни савезник САД... према томе, јасно је да се покушава истиснути Кина како би се отворио простор за могућу војну акцију.
Друга врло битна ствар јесте кинеска трговинска експанзија на америчко тржиште која не мирује. Кинеске огромне пословне корпорације окупирају тржиште САД и када се само погледа однос јачања америчког долара и кинеског јуана, долазимо до закључка да Кина као држава снажно подржава своје извозне корпорације посебно у трговини и преради. Из тога јасно проистиче и други интерес Трампа као америчког предсједника да ту врсту пословања - покуша смањити и учинити да америчка економија не буде зависна од кинеских улагања.
Дакле, суштина је интерес од геополитике до економије, сад је само питање ко ће и какве потезе повлачити "на шаховској табли". Први погрешан потез једне стране, друга ће објеручке прихватити и искористити.
Незаобилазна у читавој тој причи је и сама Русија која по питању Сјеверне Кореје покушава да игра неутралну игру чији се ставови искључиво темеље на међународном праву и УН. Јасно је да и Русији као и Кини одговара да на азијском тлу има што мање америчког војног и логистичког присуства, али је велико питање колики је и сам руски утицај на изоловане комунисте у Сјеверној Кореји.
Незаобилазна у читавој тој причи је и сама Русија која по питању Сјеверне Кореје покушава да игра неутралну игру чији се ставови искључиво темеље на међународном праву и УН. Јасно је да и Русији као и Кини одговара да на азијском тлу има што мање америчког војног и логистичког присуства, али је велико питање колики је и сам руски утицај на изоловане комунисте у Сјеверној Кореји.
Углавном, треба имати на уму једну врло важну чињеницу, а то је "када се слонови туку, трава настрада".
(крај)
