Када анализирате политичку сцену БиХ уназад - најмање десет година не можете, а да не уочите да је главни камен спотицања управо проблем националног и грађанског концепта функционисања земље.
Пише: Стефан Драгичевић
Тренутно је главни политички сукоб ова два концепта управо у хрватском корпусу, гдје Драган Човић (национално) заједно са ХНС-ом покушава да истисне из политичке утакмице Жељка Комшића (грађанско) који се залаже за мултиетничко друштво. Када се на то дода да је Комшић недавно, обзнанио и своју (још незваничну) кандидатуру за хравтског члана Предсједништва БиХ, онда можете и сами закључити да се мотор "политичких варница" полако захуктава пред предстојеће опште изборе.
Посматрајући уставну структуру јасно је да је управо Драган Човић и ХДЗ у предности јер је БиХ уређена као земља конститутивних народа (Срби, Бошњаци и Хрвати), а не по моделу грађанског "један човјек - један глас" за шта се залаже Комшић и његова грађанска екипа из ДФ-а, СДП-а и других љевичарских странака. Предност коју црпи Човић и ХДЗ из садашње уставне композиције јесте чињеница да ће они као политичка опција сигурно бити побједници у кључним законодавним институцијама код Хрвата, а прије свега мислим на Домове народа (Федерални и заједнички ниво), док је директна борба за гласове кроз Представничке домове отворенија, али мало је вјероватно да Комшић и ту може "помрсити конце" Човићу чија је национална карта недвосмислено јача код хрватског народа.
Дакле, Жељко Комшић и да побједи у трци за хрватског члана Предсједништва БиХ гласовима бошњачког становништва (јер је Федерација једна изборна јединица за овај ниво власти) као што је то успјевао док је био раније у Предсједништву у два мандата, скоро па је немогуће да ће његова политичка опција (љевица) формирати већину по законодавним органима јер су кључ управо - Домови народа и онај чувени механизам заштите виталног националног интереса гдје ће ХДЗ бити толико супериоран да се без њега ниједан закон неће моћи усвојити. То у преводу значи потпуну блокаду власти или неформирање власти, а нисам сигуран да је било коме у политичком процесу одлучивања - то пожељно.
Као што сам раније написао - Драгану Човићу као предсједнику ХДЗ-а, десне оријентације, садашња уставна структура БиХ потпуно одговара и њему је потребно да кроз инициране измјене изборног закона БиХ само још рјеши проблем избора хрватског члана Предсједништва БиХ у своју корист и он је своју политичку опцију "зацементирао у власти" у оваквој дејтонској БиХ као незаобилазног фактора. Велики проблем му представља међународна судска пресуда у предмету Сејдић-Финци јер ако би се она имплементирала у дијелу Устава БиХ онда то даје потпуно другу слику начина избора чланова Предсједништва (укључивање у могућност кандидовања националних мањина) што није у интересу Човића и ХДЗ-а, осим индиректног приступа преко Представничког дома.
Суштина је да је грађански концепт у овом случају - у незавидном положају јер се сва љевица мора борити са два противника: 1. то је уставно уређење земље које јој потпуно неодговара и која иде у корист конзервативних политичких опција и 2. јаких политичких противника као што су у Федерацији СДА и ХДЗ.
Већи дио прошле 2017. године обиљежила је ХДЗ-ова иницијатива за измјене изборног закона БиХ око чега се и сада ломе политичка копља, али на националном нивоу што није случајно. Оно што је јасно из читаве ове приче јесте да је кључно питање данас у дејтонској БиХ рјешавање хрватског националног питања, као најмалобројнијег конститутивног народа. Мислим да ће све ове политичке турбуленције имати велике посљедице након општих избора у октобру ове године, посебно око имплементације резултата, а о формирању власти да и не говорим.
Код српског и бошњачког корпуса декларативне подјеле на националне и грађанске политичке опције постоје, али оне суштински нису толико дубоке као што је то у случају Хрвата. Обично се код Срба и Бошњака дјеле на патриоте и "сљедбенике" бившег југословенског комунистичког система, мада у пракси та идеолошка подјела је изгубила на снази. Ви када рецимо анализирате јавне наступе политичких лидера у Републици Српској и других високих функционера - стварају вам осјећај да су сви патриоте и родољуби до крајњих граница схватања здравог разума, а суштински у питању је само лични интерес и самопромоција. Хоћу да кажем да у Републици Српској на терену апсолутно нема подјеле на ДЕСНО или ЛИЈЕВО јер су сви у десничарском кошу колико год њихов назив, програм и статут били другачији.
Гледајући читав овај низ проблема око националног и грађанског у читавој БиХ, не могу да се начудим онима који имају снаге да размишљају о некаквом "Дејтону два" што се често спомиње у јавности. Ми буквално имамо отворену пријетњу да ће се након провођења следећих општих избора и немогућности формирања власти - читава БиХ претворити у Мостар, а онда неко прича "како земљу учинити функционалном кроз Дејтон два"?!
Поштедите нас ваших иницијатива, имамо довољно својих проблема.
(крај)
