Формирање власти у застоју

Прошла су пуна два мјесеца од завршетка општих избора, закорачили смо и у нову годину, а у БиХ и њеним ентитетима још увијек нема назнака "када ће власти почети да обављају своје функције и преузему надлежности". И док политика ниједних ни других ни трећих неодговара за међусобно усаглашавање, дотле се нагомилавају проблеми који се тичу социјално-економске сфере гдје по обичају увијек страдају обични грађани ове БиХ. Владе у техничком мандату имају сужен капацитет дјеловања, а сада смо свједоци чињенице да је 2010. била чак и добра у односу на оно шта нас тек чека у овој 2011. години. По многим свјетским и регионалним економским аналитичарима у овој години се очекује врло тежак циклус економске и социјалне сфере живота у државама које су неразвијене, а будући да у БиХ неразвијеност кочи процес нормализације још од краја рата - ово нам дође као још једно симптоматично вријеме политичких надмудривања "властодржаца" и класична "неимаштина" обичних грађана. Више од 517.000 радно способних у БиХ нема посао, а будући потенцијални политички коалициони партнери "одмјеравају ли одмјеравају" с ким би могли да формирају власт. Поскупљења основних животних намирница стално лупа на врата док конкретног одговора из владе на питање "да ли је то још један од удараца грађанима којима сте обећавали бољу БиХ/РС/ФБиХ у 2011. години" не можемо да добијемо. Централна банка размишља и о повећању ПДВ-а, а ту одговор владе "виси о концу". Индустријска производња по свим прогнозама неће порасти у овој години, што значи да ни БДП неће бити стабилан бар у првом и другом кварталу ове године.
Политичка ситуација је потпуно отишла у кривом смјеру, а то најбоље показује чињеница да влада у РС не може да се формално конституише због блокаде Вијећа народа РС гдје су Бошњаци покренули повреду виталног националног интереса ; За државни односно заједничке органе БиХ на сцени имамо СДП који је неурачунљив по својим протагонистичким и дискриминаторским захтијевима као и због неодступања од своје "визионарске и страначке" платформе усаглашене са још три странке СДА, ХСП и "Радом за Бољитак". Управо због "неурачунљивости и непопустљивости" по питању "ко треба да сједне на челну позицију Савјета Министара БиХ" СДП није прихватљив другом блоку којег чине СДС-СНСД-ХДЗ-ХДЗ1990 ; У Федерацији је стање још поражавајуће... тамо уопште нема назнаке када ће се власт уопште формирати, а и под велом тајне је да ли ће се власт моћи конституисати до средине марта. Тамо су опет у главним улогама Лагумџија и његов СДП који не сматрају да било који од два ХДЗ треба да сједи у будућој влади ФБиХ.
Стање је јако дискутабилно, а оно се може ријешити само страначким договорима, а ако не тако сигурно ће међународна заједница и ОХР покренути одређене кораке.
Са друге стране, овакво формирање власти је у најмању руку поражавајуће и неумјесно за државе и амбасадоре који су сматрали да ће послије ових избора БиХ кренути напријед и ријешити се прошлих како националних тако и страначких блокада. Умјесто свега тога БиХ шаље о себи слику као неодржива и политички лабава држава која не може да функционише без међународног/међународне присуства/помоћи. Иста та држава је преузела предсједавање УН.
Поставља се реално питање, ко гура овакву државу у опстанак и очување ? Ко гура реформске процесе коме се дискриминишу сва три конститутивна народа ? Коме је циљ да види у БиХ пола милиона незапослених ? Ко жели стално да гледа како су народи у БиХ несложни и како неко не може да схвати да оваква уставна позиција у БиХ или "Југославија у малом" не може да опстане ? Коме је у интересу да се под велом навијачких хорди вријеђа на националној, политичкој и вјерској основи ? Одговоре на та питања конкретно никада нећемо добити, али она ће се временом сама раскрињкавати.
Међутим, формирање власти не прати само "страначке перипетије" него и питања која су БиХ мучила и предходне године, а то су државна имовина, попис становништва... Државна имовина је поново избила у јавност као нешто "о чему посебно рачуна води ОХР и међународна заједница". Из само једне политичке констатације Сулејмана Тихића, читав ОХР се диже на ноге, блокира примјену закона РС о државној имовини на њеној територији, и тек послије тога тражи се мишљење Уставног суда БиХ. Да није жалосно било би смјешно.

И док се политичке странке боре за позиције и уопштено стартну позицију за било какве преговоре и евентуалне коалиције, дотле Парламент БиХ троши новац пореских обвезника као да се држава налази у потпуном благостању и као да све "нормално иде својим током". Па да ли је нормално да се за 32 тоалета у згради заједничких институција у Сарајеву издваја милион КМ ? Да ли је нормално да један државни функционер запосли цијелу породицу у државни сектор ? Да ли је нормално да се "лажирају" подаци о удаљености од радног мјеста и да се подижу енормно високе накнаде ? То све показује лице заједничких органа и расипништво функционера које нико жив не контролише.

Поред свега овога не можемо да се ослободимо утиску, а који говори више него јасно - држава која је вјештачки створена не може нормално да функционише и неће профункционисати, јер три народа и два ентитета немају заједнички именитељ, а нити политичка структура нема довољно капацитета да ријешава како основне животне проблеме грађана тако нема довољно капацитета да ријешава много горућа питања попут функционисања државе.