среда, 3. август 2011.

Исповијест господина Арчибалда Рајса


Прије свега морам истаћи да никада нисам спознао или схватио да дио западног аташеа оличеног у професорској занимацији може овако темељно да истражи врлине и мане једног народа попут нашег - српског. Да ту исту темељну анализу врши у времену сукоба и борби гдје је главу врло лако могао да изгуби. Заправо то је професор Арчибалд Рајс. Човјек који је нашој отаџбини у најтежим тренуцима био вриједнији и бољи од цијеле једне дивизије на бојном пољу. У времену Првог свјетског рата када је Србија изгубила близу 30% свог становништва ( 1.300.000 жртава) Арчибалд Рајс је српског војника описивао као смјелег, храброг и отвореног саборца на бојном пољу који се није либио да да живот за отаџбину. Зарад љубави према српском народу напустио је многе каријерне послове који су били много исплативији и ефикаснији од једног истраживача злочина које су починили Аустроугари, Њемци и Бугари.

Исповијест Арчибалда Рајса

Био сам с вама када сте били у невољи. Дјелио сам с вама те патње и, да бих то могао, жртвовао сам сјајан живот и веома лијепу каријеру која је много обећавала. Заволио сам вас јер сам на дјелу видио ваше људе из народа у биткама и пресудним тренуцима, када се преопознаје истински карактер неке нације. Заволио сам вас и због жртава које сам ради вас поднио, јер за људе и ствари се у толико јаче везујемо уколико нас то везивање кошта жртвовања.
Видио сам вам, међутим, и мане, мане које су се ужасно исказале послије рата. Неке ваше мане ће, ако их не отклоните, бити погубне по вашу нацију. Не бих вам био пријатељ ако не бих повикао "чувајте се" и ако вам не бих, уз врлине, које су истински и лијепе, указао, као у огледалу, на ваше лоше стране. Нећу скрити од вас ништа битно од онога што сам видио, јер прави пријатељ није онај који вам ласка, већ онај који вам каже истину, цијелу истину.
Међутим, нећете имати то огледало у рукама док сам ја у животу. Наћи ћете га у мојим списима и чинићете с њим што год будете хтјели. Или ћете га прочитати, замислити се над његовим садржајем и из тога извући корист, или ћете га, пак, презрети, па ће онда она истинска српска душа, душа ваших хајдука и јунака ратова за ослобођење, нестати с ваших простора. То ће бити послиједња услуга коју могу да вам учиним.

Храброст

Народ вам је храбар и његова храброст често сеже до јунаштва. Могу то с правом да кажем јер сам гледао ваше војнике, а они нису били ништа друго до сам народ, у скоро свим биткама великог ослободичаког рата. Видио сам и повлачење преко Албаније, када су вам се многи сељани и варошани надметали у јунаштву са војницима, војницима који су стигли на Крф тек као људске сјенке и од којих су многи на вјечној стражи у морским дубинама.
Видио сам и ваше рањенике у покретним болницама и на операционим столовима. Ријетко би им се јаук, па ни јецај, отео из уста, а често их, нарочито у почетку рата, услијед недостатка наркотика нису ни успављивали.

Родољубље

Народ вам је родољубљив. Не знам ни за један народ у којем легендарни национални јунаци толико живе у народној души као код вас. А имате и онај величанствени дар да вас сјећање на те јунаке зна толико надахнути да вам властити живот више ништа не значи. То је зато што лик тих легендарних јунака излази из вас самих. Сачињен је од комадића које одаје ваша душа. Урођени здрав разум вам је у тим јунацима - који су у стварности често били сасвим другачији - пронашао прави и можда једини начин да одржите нетакнутим свој национални идеал. Краљевић Марко вам је послужио као огледало.

Религиозност

Да бисте очували патриотизам, култ својих националних јунака додали сте још једно, скоро исто толико дјелотворно средство. Претворили сте своју религију у народну цркву, боље рећи, у народну традицију. Истина, ви осјећате, попут сваког човјека који заиста размишља, да постоји нешто неодредиво, нешто сувише узвишено да би се појмило над нама, нешто што наткриљује свијет и управља њиме. Међутим, ви нисте религиозни. Нисте могли да прихватите Бога какав је у Библији, претворили сте га у вјечног и свемоћног главара свог народа. Ако бих могао да у овој области употријебим тривијалан израз, радо бих рекао да ваш "бог" носи оклоп и браду Краљевића Марка, шајкачу вашег ратника са Цера и Јадра, Кајмакчалана и Доброг поља. Попови вам нису били нити јесу црквени људи, већ ватрени родољуби са свим врлинама и манама вашег народа. Религија је, свакако, моћно средство поретка, а здрав разум вам је показао пут да је понародите и да је такву прихвате ваши људи. Та религија вас, упркос вама, одржава. Мушкарци вам поготово нису често у цркви. Колико сам само пута, у вријеме обреда, ушао у ваше храмове и тамо затекао тек неколико ријетких вјерника, и то скоро искључиво жена. Али се чак и онај Србин који се хвалише да га је "баш брига и за попа и за његова посла" прекрсти када сазна нешто што га жестоко погоди, или оде да пободе упаљену свијећу испред иконостаса када изгуби драго биће. Брижљиво чувајте ту народну религију јр ће ваш народ, оног дана кад је напусти, бити изгубљен.

Гостољубље

Ваш народ је гостољубив. У села човјек не може доћи, а да не наиђе на широкогруд дочек. Народне светковине још чувају онај некадашњи прелијепи обичај угошћавања. Први комад божићног колача чува се за намјернике.
Народ вам је демократичан и то заиста демократичан, а не на начин политичара. Међу вашим људима човјек се цијени онолико колио је човјек, а не по ономе што су од њега учинили одјело и титуле. Новац му, наравно, као и свуда, улива поштовање и оставља утисак, али тај утисак није толики да би га натјерао да се одрекне властитог достојанства.

Понос и бистрина

Народ вам је поносан, али не и охол. Тај понос није мана већ врлина. Она је нужна сваком заиста добром човјеку јер га спречава да подлегне злим утицајима или искушењима. Тај понос је, напросто, поштовање сопствене личности. Лоши људи га немају. Они су само охоли.
Најзад, ви сте бистар народ, један од најбистријих које сам за живота видио и упознао. Схватате брзо и правилно. Са својом интелгигенцијом и природним богатствима тла, морали би сте имати једну од главних улога у Европи. Ваше мане поготово мане оних које ви називате својом интелигенциом, спречавају вас да то постигнете.

Нема коментара:

Постави коментар