Распад парламентарне већине у Федерацији

Распад владајуће већине у Федерацији проузрокован изласком ДФ-а из Владе због усвојене спорне уредбе о именовањима управних и надзорних одбора; у Републици Српској актуелизација питања политичке корупције познатија тема и као афера "Папак"; поскупљење струје; све мање средстава у буџетима за сервисирање основних обавеза према грађанима (пензије и борачки додаци); На нивоу заједничких институција БиХ четири посланика СДА отказују послушност Бакиру Изетбеговићу незадовољни резултатима предходно одржаног Конгреса странке; Још увијек незатворена прича о Шефику Џаферовићу; Неусвајање економске агенде која је неопходна ради провођења британско-њемачке иницијативе...

Пише: Стефан Драгичевић

Када би сваку од ових тема отворио и почео да пишем, добио би километарски текст што ми није циљ јер електронски није за читање, тако да ћу у дјеловима да пишем о тренутној политичкој кризи на свим нивоима, а почећу са кризом власти у Федерацији.

Урушавање власти - Федерација БиХ

Муком скројена власт у Федерацији која је трајала више мјесеци након октобарских избора распала се због фотеља.

Као и увијек, распад власти је проузрокован због немогућности задовољавања партијских апатита за позицијама у јавним предузећима који представљају највећи ресурс одакле политичке партије у БиХ, Републици Српској и Федерацији црпе политичку снагу.

Распад федералне Владе је било само питање времена због јасног неуклапања ДФ-а у политичке капацитете и структуре СДА и ХДЗ-а који су од краја рата па до сада константно у власти и без којих се буквално власт не може ни формирати у том ентитету (због федералног дома народа). ДФ и њен лидер Жељко Комшић као неко ко заступа грађански концепт једноставно нису имали капацитет да наметну своје ставове и политике јер су се увијек дефинисали као "мањи коалициони партнер СДА". Драган Човић, лидер ХДЗ-а је скоро па сваки пут током преговора о формирању федералне Владе након октобарских избора изјављивао да Комшић и ДФ нису његов већ Бакиров избор и партнер - јасно указујући да ХДЗ не жели да разговара са ДФ-ом о било каквој врсти прерасподјеле министарских и других позиција које са собом носи власт. 

Такав став Човића о ДФ-у могао се и очекивати јер он сматра да је Жељко Комшић у предходним мандатима одузимао Хрватима позицију хрватског члана Предсједништва БиХ уз помоћ бошњачког бирачког тијела. Само та чињеница значила је много како би се схватио поглед ХДЗ-а на ДФ и обратно, који немају никакве додирне тачке ни у идеолошком смислу (ХДЗ искључива тежња ка хомогенизацији Хрвата и њиховог бирачког тијела - национална, конзервативна странка; ДФ - грађанска странка, љевица, социјалдемократија).

Проблем мостарског "Алуминија" те других федералних електропривредних потенцијала у Херцеговини постали су камен спотицања јер ДФ као и њен министар Реуф Бајровић нису разумјели и схватали да тамошњи капацитети који су у јавном власништву припадају искључиво ХДЗ-у. Бакир Изетбеговић и федерални премијер Фадил Новалић су се у једном тренутку потпуно погубили у сукобу између ДФ-а и ХДЗ-а јер су и једни и други очекивали да СДА као најјача странка послије октобарских избора у БиХ пресјече гордијев чвор. СДА то није учинила већ се приклонила идеји о подјели јавних предузећа по националном кључу чији министри су гласали за измјену спорне уредбе која гласи "да Влада именује директоре, Управне и надзорне одборе јавних предузећа, а не министарство као што је то до сада било". 

Тај чин значио је и завршни ударац на ДФ чији министри су недуго након усвојене спорне уредбе припремили оставке и најавили излазак из владајуће већине на нивоу Федерације. Они су тај чин коалиционих партнера СДА и ХДЗ-а оквалификовали као прегласавање. 

Ко ће умјесто ДФ-а попунити празне министарске позиције у федералној Влади остаје да се нагађа, али нека моја лична процјена је да ће то бити СББ и Фахрудин Радончић који, иако жесток критичар и противник Бакира Изетбеговића и СДА ће са њим наћи заједнички језик око формирања власти. Радончић важи за човјека који је близак Драгану Човићу и сама та чињеница може довољно да говори да ће се ићи у преговоре са Радончићем. Ако преговори са Радончићем заврше неуспјешно због анимозитета између СДА и СББ-а онда ће то значити веома дубоку институционалну кризу у Федерацији са тешким посљедицама по буџет, економско-социјалну нестабилност и политичку нефункционалност. 

ДФ тренутно дјелује опозиционо, СДП је изричит у ставу да неће у коалицију са СДА и ХДЗ-ом... једина солуција која је остала - то је да Радончић са својим СББ-ом уђе у власт уз велики дио владајућег колача што ће подразумјевати и одрицања СДА и ХДЗ-а од неких позиција како би створили услове да СББ уђе у Владу. СББ је итекако озбиљан политички фактор у Федерацији тако да са тог становишта може се у догледном периоду очекивати да управо они буду ти који ће сем "попуњавања празнине" што је иза себе оставио ДФ добити још неке бенифиције, позиције, статусе и бонусе како би ушли у власт.

Причати о некој другој власти у Федерацији без СДА и ХДЗ-а је незамислива, јер као што нагласих ове двије партије имају контролне механизме у федералном дому народа и велики број посланика у представничком дому, те све што сматрају штетним по своје интересе они могу блокирати. Једино питање је "ко је у овом тренутку од тренутне опозиције спреман да уђе у власт са њима?"

Јуче смо видјели да се сједница федералног Представничког дома није могла одржати јер ДФ није гласао за предложени дневни ред. То значи да федерална Влада нема парламентарну већину.  Тако тренутно поред кризе извршне у Федерацији имамо и кризу законодавне власти која је потпуно блокирана. Ова криза ће трајати све до оног тренутка док СДА и ХДЗ не нађу новог политичког партнера за власт у Федерацији јер садашњи односи снага нису ни у корист позиције ни опозиције. 

Актуелни премијер Фадил Новалић нема потребу да подноси оставку јер се овдје јасно чека парламентарна политичка партија која ће отворити свој пут ка власти што СДА и ХДЗ жељно ишчекују. Политичка сапуница у Федерацији се неће моћи завршити ванредним парламентарним изборима јер садашњи изборни закон не познаје расписивање ванредних избора. То даље значи да је неминовно формирање нове парламентарне већине, а са којим омјером снага то остаје да видимо.

Садашња политичка криза у Федерацији тешко може да се преслика на државни ниво јер су тамо сви опредјељени за рад на реформским процесима прописаним британско-њемачком иницијативом за БиХ (укључујући и ДФ) и ступањем на снагу Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ. Ипак, за разлику од федералног нивоа, ниво заједничких органа БиХ је у протеклом периоду нешто и урадио у циљу помирења, компромиса и реформи али остаје стрепња од четири посланика СДА која су јавно рекли да неће бити "слијепи пратиоци" Бакиру Изетбеговићу. 

Какви су нам људи таква нам ја држава - никаква. То даље имплицира да бројни домаћи политичари прижељкују међународни интервенционизам попут ОХР-а јер само на тај начин могу да се пресјеку политички чворови који политичари сами нису способни да ураде. 

(крај)