На семинару су учествовали еминентни стручњаци из ове области као и државни руководиоци који су надлежни за област европских интеграција БиХ као што су: Невенка Савић - директорица Дирекције за ЕУ интеграције БиХ; Властимир Мијовић - новинар и политички аналитичар; Бакир Даутбашић испред Министарства безбједности БиХ; Сенад Шепић, посланик СДА у Представничком дому Парламента БиХ; Моника Мијић, заступник БиХ при Савјету Европе и Биљана Тривановић испред Министарства спољне трговине и економских односа БиХ.
Теме које су преовладавале током семинара биле су од техничких питања везана за улазак у ЕУ до актуелно-политичких као што су ступање на снагу ССП за БиХ, британско-њемачка иницијатива до економске агенде и Сејдић-Финци случаја.
Расправа која је посебно заинтересовала била је "економска агенда која у једном свом дјелу спомиње приватизацију електропривреде у ентитетима". Сви дебатанти су се сложили да електропривреду не треба приватизовати јер је то веома значајан национални ресурс који много вриједи за државу и да се ријеч "приватизација" треба преформулисати у ријеч "реструктурирање" што подразумјева другачији начин доношења одлука тј. корпоративно управљање од стране менаџмента.
Стефан Драгичевић, један од учесника у расправи и представник СДС-а на семинару који је посебно инсистирао на овој теми, рекао је да му је драго што око питања електропривредних потенцијала у ентитетима постоји општа сагласност учесника како из Републике Српске тако и Федерације, а то је да електропривреда остане у државном власништву.
"Транзиција према капитализму носи са собом захтјев за приватизацијом друштвених предузећа, али морамо бити свјесни да и држава мора да има нешто своје, посебно због пријашњих сумњивих приватизација које су уништиле предузећа и гдје су бројни радници остали без посла. Шта када све распродамо? Да постанемо кметови у сопственој држави? То би била неодговорна политика према сопственом народу и будућности" - истакао је Драгичевић.
Драгичевић је изразио очекивања да ће разум преовладати, да ће се извршити одређене корекције у документу како би економска агенда могла бити усвојена.
Учесници семинара су се упознали са тренутном ситуацијом у земљи када је ријеч о безвизном режиму за БиХ као и бројем азиланата. Према статистичким показатељима којима располаже Министарство безбједности БиХ, а који се наслањају на статистику ЕУ, број лажних азиланата који траже азил из БиХ у земљама ЕУ је у константном паду, само од почетка ове године за 6 посто, док је у свим земљама региона - Србија, Македонија, Албанија и Црна Гора у константном порасту што угрожава безвизни режим за ове земље.
Такође се расправљало и о закону о безбједности гдје се тачно дефинише да држављанин БиХ који оде на страна ратишта је извршио кривично дјело те по повратку у земљу он за то мора одговарати пред надлежним правосудним органима. ЕУ је усвајањем измјене закона поздравила на државном нивоу БиХ.
Учесници семинара су поздравили иницијативу за усвајање посебног закона који ће стати у крај финансијским трансакцијама а које служе за финансирање тероризма.
(крај)
(крај)
Нема коментара:
Постави коментар