Долазак њемачке канцеларке Ангеле Меркел у БиХ ове седмице може се анализирати на различите начине, али суштина је да посјета може имати само користи а све у циљу повећања одговорности домаћих политичара.
Пише: Стефан Драгичевић
Када имамо ситуацију да је британско-њемачка иницијатива усвојена, да је ступио на снагу Споразум о стабилизацији и придруживању и да је европски пут сада закочен на економској агенди која са декларативног треба да пређе у практични облик реформисања јавног сектора и оживљавања привреде - онда ова посјета има итекако велики значај не само са политичког већ и са психолошког аспекта. У економској агенди у коју сам имао увид, већина тачака је потпуно у складу са нормалним те модерним друштвеним токовима којима би једна млада капиталистичка земља требала да тежи, осим једне. Спорна тачка је под редним бројем четири у поднаслову "Пословна клима и конкуретност" у којој се тражи приватизација електропривреде.
Као што сам и раније рекао, електропривреда представља важан национални ресурс и богатство које се не смије продавати. Како ћете продавати нешто што је друштвено богатство и исто то богатство предавати у руке неких странаца? То би значило да би народи који живе у Српској и Федерацији могли да се дефинишу као поданичко друштво јер им се отима "посљедња полуга управљања". Нешто што је од великог значаја као што је електропривреда за Републику Српску једноставно не може бити предмет трговине или приватизације посебно имајући у виду бројне криминалне приватизације у ранијим периодима које су опустошила некада велике привредне субјекте, а раднике оставили на улицама без посла.
С друге стране, бх друштво се суочава са тоталним крахом привредне активности, огромном незапосленошћу, малим животним стандардом, биједом и сиромаштвом на сваком кораку, а као врхунац кризе може се оквалификовати распад федералне власти и политичка препуцавања око ратних дешавања у Сребреници који поново друштво враћају неколико корака уназад.
Сви знамо да је Меркелова једна од најмоћнијих особа у данашањој Европи која предводи велику Њемачку, државу од које умногоме зависи економска и социјална стабилност ЕУ, од које у највећој мјери зависи стабилност евра, јачина еврозоне, снаге Европе у свеопштем смислу и бројне друге карактеристике због чега она и јесте жена која се пита и која доноси тешке одлуке.
Када долази такав један гост у земљу у којој мало тога функционише, онда то треба испратити са посебном пажњом. Нарочито због тога што је Њемачка уз Велику Британију била једна од заговорница промјене политичких услова за приближавање БиХ ЕУ. Првенствено мислим на пресуду "Сејдић-Финци" која је потпуно склоњена у страну до подношења апликације за чланство, а активирана су економско-социјална питања које заиста у држави са пола милиона незапослених морају доћи у први план. Дакле, Њемачка је та која је најзаслужнија за промјену спољне политике ЕУ према БиХ и због тога Меркелова долази у Сарајево да види докле смо дошли са испуњавањем захтјева и стандарда. Додатни разлог зашто треба високу гошћу дочекати са конкретним резултатима је и због њене прве званичне посјете БиХ.
Можемо рећи да Њемачка у БиХ има појачано ангажовање и у том погледу би прије свега наши политичари требали да утичу на њемачку јавност око одређених инвестиција које би запослила одређени број наших људи. Рећиће појединци "па ми смо јефтина радна снага". Па шта ћемо што смо јефтина радна снага? Као такви можемо бити најбоља мета за потенцијалне стране инвеститоре јер они такве раднике и траже. Најбољи примјер је управо Фијат у Србији. Наш главни задатак да би привукли потенцијалне инвеститоре јесте прављење политички стабилне климе да би дошли, а препуцавањем нпр. око Сребренице ми их само тјерамо од себе.
Да је на почетку садашње власти на нивоу заједничких органа БиХ било успјеха, било је, али ти позитивни кораци морају и сада да буду видљиви. Не може се очекивати да ће Меркелова хвалоспјеве држати на прес конференцији ако се не трудимо и ако не постоји жеља да се уради нешто за ово напаћено друштво три конститутивна народа. Такође, не треба имати погрешне илузије да ће Меркелова вршити притисак јер није њемачка обавеза да притиска БиХ према ЕУ, већ управо супротно. И зато је важно да људи буду свјесни да се мора промјенити тај став о некој "челичној аутократској руци" која све надгледа и наређује. Важно је у овом тренутку да се схвати да је Њемачка та која је "Сејдић-Финција" склонила у страну и да је дала нову понуду за даљи напредак државе у европским интеграцијама.
Додатни мотив који обавезује да се нешто мора учинити ка позитивном, сигурно су и потписи свих нивоа власти да раде на реформама (британско-њемачка иницијатива) и збога тога нема простора за калкулације већ само за предан рад који мора на крају бити похваљен и награђен. Иако Меркелова долази и у Београд и у Сарајево, то када се сагледа нема никаквих додирних тачака јер Србија и БиХ различито напредују ка ЕУ и имају различите проблеме.
Проблем БиХ је што у укупном збиру свих нивоа власти постоји 150 министара нашта долази број од 160 радника који надгледају њихов рад у представништву ЕУ у Сарајеву. То је највећи број министара у једној земљи на свијету. То само показује колико смо ми комплексна и строго децентрализована држава која само новом снагом људи може да крене неким новим путем. Оваква ситуација као што је данас имамо у земљи, једноставно није одржива, јер се сама политика доживљава као веома лош посао у коме царују лоповлук и криминал.
Западни Балкан у геостратешком смислу несумњиво представља важан територијални простор и у том свијетлу можемо посматрати посјету Меркелове, али јој као домаћини морамо презентовати резултате. Да чим се врати у Берлин може неку лијепу ријеч да каже о нама, а не само да прича о проблемима и немогућности да се уради било шта због комплексности државног уређења БиХ. Посебно њену посјету треба гледати из угла да је једино Њемачка од свих европских земаља активно заинтересована за ово подручје јер не треба заборавити да управо од Њемаца зависи и отварање преговарачких поглавља са Србијом.
Мислим да ће иза затворених врата бити много оштрија полемика канцеларке Меркел са званичницима који буду представљали БиХ и ентитете јер не треба заборавити да бројни пројекти који се финансирају из ИПА фондова нису искориштени због унутрашњих политичких несугласица.
Политичке активности за малу земљу попут БиХ су једноставне: Власт у име народа се обавезала да ће испунити обавезе својим потписом, највећа одговорност је на њима у испуњавању услова и рјешавању домаћих проблема. Уколико британско-њемачка иницијатива доживи политички крах онда заиста сматрам да неће постојати ни најмањи покушај да се бх друштво извуче из политичког блата у коме се годинама налази.
(крај)
Нема коментара:
Постави коментар