Мравојед, змај, Суд и Тужилаштво БиХ

Како су народни посланици у Народној скупштини Миланко Михајлица и Милан Ковач у вербалном сукобу у расправи о референдуму о Суду и Тужилаштву БиХ један другог назвали мравоједом односно змајем сматрам да је то кључно да се схвати у каквој се позицији, након изгласане одлуке о референдуму, налази Република Српска. 

Пише: Стефан Драгичевић 

Наиме, Република Српска у садашњој економско-социјалној дубиози са огромном стопом незапослености, са лошом демографијом, са великим финансијским аферама, са катастрофалним стањем буџета и астрономских губитака фондова и појединих јавних предузећа и установа може да се упореди са мравом којег змај оличен у међународној заједници на челу са ОХР-ом може да испржи за неколико стотинки. Људи који воде Републику Српску неће или не могу да схвате да смо ми толико мали и слаби да нама конфликт у било ком смислу не може бити користан, напротив може бити само штетан за будућност народа који овдје живи. Ми морамо као мали народ да будемо вјешти у политици, а то значи да балансирамо интересе и запада и истока како би смо могли да живимо у миру и колико-толико у стабилној заједници, а предходно не окрећући леђа ниједној страни. Коме је у интересу подгријавање политичких тензија? Политичким елитама на власти које у страху од процесуирања великих криминалних афера покушавају на све начине да "угасе" институције као што су Суд и Тужилаштво БиХ које су они "упалили" гласањем у Представничком дому и Дому народа Парламента БиХ сада већ давне 2002. године. 

Дакле, тада су Суд и Тужилаштво БиХ озакоњени у Парламенту БиХ и од тада имају правни легимитет за постојање. Сада исти тај легимитет који је добијен политичком вољом и дјела српских представника из Републике Српске се оспорава? А зашто се оспорава? Најбоље је то питати Николу Шпирића, Жељка Мирјанића, Николу Крагуља и Милорада Живковића који су за одлуке о Суду и Тужилаштву БиХ гласали.

И да рјешимо још једну политичку мистерију у овом случају. Не може Народна скупштина Републике Српске укинути Суд и Тужилаштво БиХ јер га није она изгласала. Изгласали су га Представнички дом и Дом народа Парламента БиХ што значи да се једино тамо могу доносити одлуке везано за Суд и Тужилаштво БиХ, а то значи да се не питају само српски већ се питају и бошњачки и хрватски посланици и делегати. То формално-правно али и политички гледано подразумјева да се Суд и Тужилаштво БиХ не могу укинути јер бошњачки посланици и делегати никада за то не би гласали.

Сада ће ми појединци добро упућени о причу о референдуму рећи "али не ради се о укидању Суда и Тужилаштва...", тачно, не ради се о укидању као што је то тражено на пријашњем никад проведеном референдуму због Ештонове, али како ћете забранити провођење судске пресуде или одлуке Суда и Тужилаштва БиХ на територији Републике Српске? Па пред тим органима и сада одговара велики број људи, а с друге стране велики број Срба је процесуиран пред тим Судом БиХ за ратне злочине. Хоће ли ти који су пресуђени сада ићи кућама својим када се референдум проведе? И на крају како ћете спрјечити налоге Суда и Тужилаштва на територији Републике Српске када су институције добиле правну снагу у Парламенту БиХ? Хоће ли МУП Републике Српске се супротставити припадницима СИПА-е када ова уђе на територију Српске по том основу?

Због овог референдума о Суду и Тужилаштву БиХ у Народној скупштини Српске мислим да ће се отворити старе политичк акивности из 2004-2005. године када ћемо на сцени имати својеврсну политичко-економску изолацију, а како ћемо из ње изаћи најбоље је да се пита тренутна власт у Републици Српској која не жели да одговори на питање "шта након проведеног референдума у коме се унапријед зна одговор народа?". Из тог питања и недобијања одговора проистиче и сумња да ће референдум уопште бити одржан јер не треба заборавити да је 2011. године упораво Милорад Додик као предсједник Републике Српске инсистирао на референдуму о Суду и Тужилаштву БиХ зашта је добио и подршку СДС-а и ПДП-а, а онда је дошла министрица за спољну политику и безбједност ЕУ Кетрин Ештон у палату предсједника Републике. Након тог разговора Милорад Додик је одустао од провођења референдума, а упустио се у причу о тзв. структуралном дијалогу који постоји и данас дан али без било каквих квалитетних и озбиљних закључака. 

СДС и ПДП се с правом треба да питају, како ће вјеровати људима из власти да гласају за одлуке о виталном значају за Републику Српску и инициране од стране власти када се ниједна одлука не проведе, а они остану обманути и слагани? И зато је потпуно разумљиво зашто су СДС и ПДП били уздржани око овог референдума јер нико не смије да дозволи да се у политици људи праве, благо речено, будалама јер они су народни представници.

Неоспорна је чињеница да један дио правосуђа на нивоу БиХ који се зове одјељење за ратне злочине уопште не ради свој посао на непристрасан и објективан начин у коме су Срби доминантно оптужена и осуђена лица. И заиста, по том питању се нешто мора предузети јер је немогуће као што регион и свијет зна да су се на свим странама током рата дешавали злочини који се требају процесуирати. Овако су Суд и Тужилаштво БиХ показали да су само Срби чинили злочине што показује тамну страну правосудног система који није у функцији правде, правичности и помирења већ у функцији политике која управља и судијама и тужиоцима. Шта је са Атифа Дудаковића, Насера Орића, са Тузланске колоне, са Добровољачке улице? Ту постоје аудио и видео записи, дакле необориви докази, али Суд и Тужилаштво БиХ остају глуви на апеле да се коначно ти предмети отворе. Никако не треба заборавити да је одјељење за ратне злочине само један дио Суда и Тужилаштва БиХ, а да се ове институције још баве и истрагама као и процесуирањем људи за високи криминал.

Дио одговорности за овакво стање у правосуђу на нивоу БиХ пребацујем и на представнике Републике Српске у структуралном дијалогу али и људима у ВСТС из РС који нису ништа урадили нити указали да се озбиљни предмети ратних злочина над Србима крију по ладицама и нечијим тајним сефовима. Сматрам да је одавно сазрјело вријеме за провјетравање кадрова у Суду и Тужилаштву БиХ  али и у Високом судском и тужилачаком савјету који се годинама представља као отуђени центар моћи. 

Одмах да кажем да сам оштро против изгласане одлуке о референдуму о Суду и Тужилаштву БиХ јер сматрам да је то авантуристичка политика која може имати несагледиве посљедице по будућност Републике Српске и Дејтонске БиХ. То није прича о неким стварима које су за дневно-политичку употребу већ је то озбиљна ствар гдје се тражи игнорисање читавих једних институција. Некада треба учинити све да се покуша стање промјенити и ући у тај систем те из корјена мјењати ситуацију, а не радикалним потезима угрозити будућност народа и Републике. 

Ако је Додиков циљ враћање надлежности правосуђа на ниво ентитета онда он мора бити свјестан да то исто треба да тражи и Федерација која је такође страна у Дејтонском споразуму. А када ће то Федерација тражити? Никада, а можда ни тада. Дакле, свако распакивање Дејтонског споразума може бити непријатна авантура за Републику Српску и зато овај референдум нема своје политичко упориште нити треба бити одржан.  

Референдумско питање и гласање у прошлости

Дефинисано референдумско питање које гласи " Да ли подржавате неуставно и неовлашћено наметање закона од високог представника међународне заједнице у БиХ, посебно наметнуте законе о Суду и Тужилаштву БиХ и примјену њихових одлука на простору РС" - нема свој циљ, а поврх свега није добро формулисано јер Закон о Суду БиХ у Дому народа БиХ је изгласан 25.06.2002. године, а Представнички дом га је усвојио 3.07.2002. године. Закон о Тужилаштву БиХ у Представничком дому је усвојен 13.10.2003. године. 

Ево како је гласање изгледало у прошлости:

Закон о Суду БиХ

- На сједници Дома народа Парламента БиХ 25.06.2002. године Закон о Суду БиХ усвојен је са 11 гласова "за", од 12 присутних.

За Закон су гласали сви посланици из ФБиХ, те следећи посланици из Републике Српске:

Никола Шпирић (тада ПДП)

Драгутин Родић (ДНС)

Драгутин Илић (СПРС)

Горан Турјачанин (СНСД)

- Представнички дом Парламента БиХ 03.07.2002. године усвојио је Закон о Суду БиХ са 31 гласом "за", од 36 присутних.

За Закон су гласали сви посланици из ФБиХ и посланици из Републике Српске:

Бранислав Лолић (СНС)

Тихомир Глигорић (тада СПРС)

Жељко Мирјанић (СНСД)

Абдулрахман Малкић (СДА)

Неџад Шашиваревић (СБиХ)

Драги Станимировић (СДП)

Сједницу су напустили сви посланици СДС-а: Мирко Бањац, Милош Јовановић, Љубо Ковачевић, Мирко Мијатовић, Зоран Спасојевић и Момир Тошић, а два посланика ПДП-а Бранко Докић и Душан Стокић били су уздржани.

Закон о Тужилаштву БиХ

- Представнички дом Парламента БиХ 13.10.2003. године усвојио Закон о Тужилаштву БиХ са 31 гласом "за", од 36 присутних.

Закон су подржали сви посланици из ФБиХ, а из Републике Српске су га подржали:

Никола Шпирић (СНСД)

Никола Крагуљ (СНСД)

Милорад Живковић (СНСД)

Јелина Ђурковић (ПДП)

Тихомир Глигорић (СП)

Против су били посланици СДС и СРС – Војислав Шешељ.

Скупштинска већина

Као и када су усвојени Закон о Суду и Тужилаштву БиХ и сада је владајућа већина у Републици Српској изгласала одлуку о референдуму о Суду и Тужилаштву БиХ без СДС-а, ПДП-а и НДП-а те сматрам да је сасвим природно да они који управљају сносе и одговорност за овакву неодговорну политику према народу. Дакле тих 45 гласова у Народној скупштини који су били за референдум ће морати народу објаснити какав је у суштини овај референдум, које је његово правно-политичко дејство и како ће се примјенити.

Питање које постављам и које заиста сматрам да је на мјесту гласи "ко ће подржати од држава који су гаранти Дејтонског споразума овакав референдум у Српској?" Србија, Русија? Сумњам, јер они су већ неколико пута до сада истакли да неће да се мјешају у унутрашњу политику БиХ а да им је прихватљиво све што се договоре два ентитета и три конститутивна народа. Било би лијепо да чујемо од власти од кога су обезбједили подршку за референдум па да се зна да неко стоји озбиљан иза ове иницијативе јер овако као што је срочена - она је веома неозбиљна и лоше формулисана јер да је другачије премијер Србије Александар Вучић сигурно од Додика не би тражио да још једном размотри одлуку о расписивање референдума о Суду и Тужилаштву БиХ. 

Закључак

Оно што нам никако није било потребно то је дефинитивно овај циркус око референдума када се активирала читава међународна заједница, првенствено ОХР, америчка амбасада и ЕУ мисија те сматрам да ова прича никако неће изаћи на добро за Републику Српску. Додатни проблем видим и у Вијећу народа РС гдје ће бошњачки делегати сигурно покренути механизам заштите виталног националног интереса и тиме додатно дати вријеме међународној заједници да интервенише, а на који начин, предпостављам као и 2005. године када су бројни функционери РС из тадашњег руководства СДС-а били санкционисани и скидани са позиција на које их је народ бирао на изборима. 

Да ли је овај референдум покренут због страха власти у Српској о отварању истраге од стране Тужилаштва БиХ о афери глинице Бирач и добро познатој УКИО групи и о пропасти Бобар банке остаје да се види, али је сигурно то да овдје нема никакве искрености и добронамјерности која може народу послати поруке наде у боље сутра.

(крај)