Малверзације и страх од млијека из БиХ

Да је млијеко из БиХ иоле мање квалитетно од оног који је произведен у Хрватској, вјерујем да Хрватска не би уложила жалбу на извоз бх млијека на тржиште ЕУ.

Пише: Стефан Драгичевић

Разлог за жалбу хрватска Влада још увијек није образложила јавно и због тога се може извући закључак да је њихов главни мотив за жалбу био тај што су се уплашили конкуренције из БиХ, а посебно тамошња предузећа и тајкуни блиски властима. Треба напоменути да је млијеко из БиХ било веома конкурентно на хрватском тржишту док Хрватска није ушла у ЕУ и тиме затворила границу. Тада је и сама Хрватска била под окриљем ЦЕФТА споразума и какви су услови важили за увоз, тако је важило и за извоз у земље потписнице ЦЕФТЕ. Страх хрватског тајкунског лобија и Владе управо проистиче из тога, да се не врате на стару причу (нису више дио ЦЕФТЕ од кад су постали чланица ЕУ) јер ако се врате онда им се ваља борити на тржишту са босанско-херцеговачким предузећима који су већ били тамо, веома успјешно пословали и имали велико повјерење хрватских купаца.

Због читаве новонастале ситуације, испаштају произвођачи млијека у Републици Српској и Федерацији који су годинама улагали свој новац, кредитно се задуживали, стално надограђивали и унапријеђивали своје фарме не би ли добили позитивну оцјену из ЕК за извоз млијека. Како сада објаснити произвођачима млијека да послије толико уложеног новца и 80 посто завршеног посла око извоза млијека, једна чланица ЕУ, која се зове Хрватска, не дозвољава извоз јер иста та Хрватска и ЕУ увозе у БиХ преко 20 милиона литара млијека, а БиХ на тамошња тржишта није извезла прошле године ниједан литар млијека?! Поставља се логично питање - послије свега што нам санкционишете око извоза, шта ће нама толике количине млијека од вас, када ви нећете да примите на ваше трговачке полице наше производе? 

Читава ЕУ, а посебно Хрватска би требала да поштује своје комшије из БиХ јер имати тако једну отворену државу за извоз својих производа није мала ствар. Нека Хрватска нађе у ЕУ отворенију земљу од БиХ, па нека онда покуша да извози млијеко ако мисли да ће успјети остварити неки запаженији резултат од досадашњег. 

У економији, а посебно на тржишту мора да постоји реципроцитет, а ако њега нема онда се не може говорити о отвореној или слободној трговини у коју се читава ЕУ куне. Глобализовано тржиште "без граница" не познаје баријере и зато би било паметно да Министарство спољне трговине и економских односа БиХ на челу са министром Шаровићем инсистира од ЕУ да она тражи јасно образложење њене жалбе. Због те једне жалбе треба да се затвори неколико фарми у БиХ? Људи када планирају - планирају на бази реалних показатеља и кретања у политичко-економским односима и зато је несхватљиво да једна Влада, па била она и Хрватска буде тако ригорозна и љубоморно болесна да подноси неаргументоване и неосноване жалбе.

Након што је ЕУ укинула производне квоте за млијеко то је био црвени аларм за домаће произвођаче јер та одлука када је донијета подразумјева да се у неограниченим количинама може вршити извоз, а све уз субвенционисање тих производа од матичних држава. То је значило праву поплаву страног млијека у БиХ. Такво млијеко увезено на тржиште БиХ је јефтиније од домаћег али ништа квалитетније. Проблем је у томе што се домаћи произвођачи не могу носити са таквом конкуренцијом због цијене и зато су покушавали на све начине да издејствују да их држава бар заштити, увођењем оштрије царине и контроле. Највећа срећа мљекара у Републици Српској и Федерацији је та што је за новог министра спољне трговине и економских односа изабран Мирко Шаровић, јер је буквално наставио посао да ради савјесно и одговорно (тамо гдје је стао у прошлом мандату до смјене) покушавајући да домаћим мљекарима обезбједи извоз у ЕУ што је скоро па и успјело до ове фамозне хрватске жалбе. У јулу БиХ је направила 800 милиона КМ извоза, а покривеност увоза извоза преко 60 посто што довољно говори о успјешности рада лично министра Шаровића за непуну годину дана рада Савјета министара.

То је једини министар у овој земљи који заиста на све начине покушава да уреди стање у области за коју је надлежан, али ни он не може да се бори са свиме и зато му је неопходна подршка и произвођача, грађана али и самих власти. Извоз млијека је по много чему осјетљив јер ту више није у питању однос држава него однос страних привреда и моћ тајкуна да утичу на своје Владе како би нешто спријечили или одобрили, а све за њихов интерес. 

Сви ти тајкуни, а нарочито они у Хрватској знају да је млијеко произведено у БиХ сличног или чак бољег квалитета од хрватског и из тог разлога је и настала читава ова заврзлама јер они напросто не би могли да поднесу да им се пословни резултат на домаћем тржишту смањи. Прави разлог хрватске жалбе могао се прочитати између редова, када је хрватски премијер Зоран Милановић питан од новинара остао изненађен. Човјек је преведено на разумљив језик рекао: "Није нам свеједно што нас ви из БиХ нисте подржали да останемо у ЦЕФТИ и да Хрватска по том питању користи погодности бесцаринске трговине у региону и након уласка у ЕУ". Хрватска се око ове заврзламе око извоза бх млијека очигледно води паролом "да комшији цркне крава" јер другачије се не може објаснити њена жалба.

Било би добро да Милановић ову своју изјаву објасни босанско-херцеговачким произвођачима, а прије свега онима који су добили зелено свијетло за извоз: "Млијекопродукт" из Козарске Дубице, сарајевски "Милкос", Мљекара "Ливно" и "Мегла мљекара" из Бихаћа.

Тада би све карте биле отворене и јасно се таргетирао кривац за садашње стање око проблема извоза млијека, па нека онда Милановић објашњава представницима Брисела зашто је Хрватска уложила неутемељену жалбу.  Оно што мени ствара бојазан је чињеница да је све ово својевремено радила Словенија Хрватској, док ова није постала чланица ЕУ. Дакле, уцјењивала ју је да добије погодности па тек онда је није више блокирала на путу ка ЕУ. Слично сада ради Хрватска према БиХ, а што дефинитивно није у духу добросусједских односа, чак напротив. 

Из свега овога, мислим да је привремени излаз у томе да становништво и купци у БиХ искључиво купује домаће производе јер ће тиме показати да поштују и воле своје производе па и по цјену да су скупљи од увезених. Свако треба да зна гдје му је мјесто на тржишту, а ако неко мисли да уцјенама може нешто да постигне, нека изволи, али зато ће у БиХ имати двоструко мању добит од очекиване. Дакле, млијеко јесте наша будућност и један од најважнијих производа и зато га сви морамо потенцирати како у овој области не би смо зависили од других, а прије свега увозника.

Друго, сасвим разумијем став домаћих пољопривредника који су задњи пут најавили блокирање граничних прелаза за све хрватске производе ако се ова проблематика око извоза млијека настави јер њима ништа друго не преостаје него управо то. Шта ће они када им нико не може откупити млијеко, нити могу продати млијеко, нити га могу извести... једино да га просипају, а што би комшије из Хрватске очигледно највише обрадовало. 

Све у свему, неопходно је да се окренемо ка домаћој производњи јер будућност једног друштва а тиме и државе лежи у јачини њене националне економије. Колико поштујемо и користимо своје, толико ће нас и други поштовати. Увијек морамо да стојимо иза своје економије јер и када је на кољенима као што је сада, ми је морамо подржавати да би постепено нашла свој пут раста и опоравка.

Што се Хрватске тиче и њене жалбе на извоз бх млијека на тржиште ЕУ - више говори о њој самој него о нама, те ће, сигуран сам Европска комисија одобрити извоз млијека из БиХ и одбацити хрватску жалбу.

(крај)