Хамонд и косовска жеља за чланство у УНЕСКО

Нагледали смо се пуно пута до сада како су међународни и европски званичници на конференцијама за новинаре понижавали Србију, а најновији примјер је јучерашње обраћање британског шефа дипломатије Филипа Хамонда који је директно наговјестио подршку косовском уласку у УНЕСКО.

Пише: Стефан Драгичевић

Није тешко схватити и разумјети на чијој је страни Велика Британија када је ријеч о самопроглашеном Косову, али је веома непријатно када такве непријатељске ставове износите у Србији која се с тим апсолутно не слаже. Замислите сада ситуацију да Александар Вучић или Ивица Дачић оду у дипломатску посјету Лондону, никоме другом до самом Дејвиду Камерону, и изнесу став како они подржавају независност Шкотске. Баш се питам како би одреаговао домаћин и да ли би истог трена госте прогласио "персонама нон грата". 

Дакле, поново је на дневном реду косовски захтјев за учлањење у УНЕСКО гдје се на сваки начин може видјети притисак ради косовског што бржег уласка у предворје УН, што је и крајњи циљ овог једнострано отцијепљеног дијела Србије. То што је 236 цркава, манастира и других објеката у власништву СПЦ-а било мета напада албанских екстремиста од 1999. па до 2004. године, то Хамонда не занима када за исто то Косово и шаком и капом тражи да се учлани у УНЕСКО, организацију која би требала да штити културна, идентитетска и историјска добра једног народа. Ако се томе придодају уништена 174 вјерска објекта, 33 културно-историјска споменика и покрадене на хиљаде икона, поставља се питање, да ли је заиста хришћанска Велика Британија за учлањење Косова у УНЕСКО? Да ли заиста хришћанска Европа подржава да се на манастирима који су стари 15 вјекова исписују графити Исламске државе или својевремено ИСИЛ-а?

Одговор већине Британаца је сигурно негативан, али је зато одговор британске политике позитиван која је годинама систематски сатанизовала Србе у свијету. Од Тонија Блера па надаље.

Како сада у тим условима тражити разум, логику, хришћанство, Бога - када је очигледно да најважније чланице УН које представљају западне силе покушавају на све начине да истргну Србији њену више вјековну покрајину ради политичко-пословних интереса? Најбоље је и не тражити јер одавно је у свијету замрло људско-историјско достојанство и понос, а главно је питање имаш ли новца или не и да ли се можеш тајкунски уградити или не.

Та стална опасност која се стално мота око српског културног наслијеђа на Косову је реално упозорење за које се увијек мора бити спреман јер не треба заборавити да се тамо налазе четири објекта под заштитом УНЕСКО. Незамисливо ми је да Пећка патријаршија, Грачаница или Дечани буду дио неке косовске културне баштине али како се данас политика води не би ме чудило да свјетски моћници и на тај начин понизе Србију која нема ниједног великог политичког савезника на западу.

Синод СПЦ-а је средином септембра послао заиста објективно али тужно писмо генералној директорици УНЕСКО Ирини Боковој у коме се наводи да су још увијек поједини манастири под заштитом војника КФОР-а, а нарочито због исписивања исламистичких графита који уздижу тероризам против којег се читав савремени свијет треба да бори. Али коме се пишу такве ствари? Не могу се сигурно писати земљама које су признале независност Косова јер оне су већ изградиле свој став да је Косово независно и да га што прије треба убацити у све могуће међународне организације па било то и у УНЕСКО. То је жалосно, али када вам први дипломата нпр. В. Британије, као што је Хамонд урадио јуче у Београду, скреше то у лице, онда би свима нама требало да буде јасно "колико је сати". 

Међутим, поставља се једно друго логично питање - како Косово може да постане члан УНЕСКО, а да прије тога није чланица УН? Ваљда УН дају приједлог за чланство у УНЕСКО, а не појединачно нека држава да то предложи. То очигледно и јесте главни проблем, јер Косово по резолуцији 1244 је саставни дио Србије, а не независна држава. То очигледно боде очи Хашиму Тачију или Иси Мустафи али је правно гледано то тако и тако би требало и УН да тумаче, а не једнострано. И заиста, не може неко ко није осудио ниједног вандала за стравично уништавање српског културног наслијеђа на Косову да сада тражи учлањење у организацију која штити то исто наслијеђе. Једноставно није праведно и није политички коректно.

Умјесто да УНЕСКО буде тај који ће први да осуди уништавње нечијег културног наслијеђа и да то оквалификује као класични акт тероризма и варваризма, ми смо се сада довели у ситуацију да таква једна организација прима у своје чланство територију на којој су почињени стравични злочини над српском културном баштином. Ако је већ таква ситуација, онда се треба поставити питање, која је сврха постојања УНЕСКО? Је ли оно треба да штити и брани културно наслијеђе или да чланством награђује класичне облике тероризма?

У неким од ранијих текстова писао сам да је вријеме постојања оваквих Уједињених нација и свих њених саставних међународних организација давно истекло јер УН од краја Другог свјетског рата па до данас нису рјешиле ниједан једини већи конфликт у свијету. Како објаснити ваздушне нападе НАТО снага на Савезну Републику Југославију без одобрења Савјета безбједности УН? Како објаснити ударе САД на Ирак без одобрења УН? Како заправо објаснити суштину данашњег постојања УН у којима се велике силе по свим већим проблемима у свијету међусобно блокирају јер користе право вета?

Из моје перспективе, УН нису ништа друго до једно класично дебатно друштво у коме људи држе вишечасовне говоре које нико за озбиљно не схвата. Нити се ко у УН мири, нити се ко озбиљно вербално сукобљава, нити има било какве динамике а која је потребна да једна таква међународна институција данас постоји. 

Заједно са УН исту судбину треба да дјели и УНЕСКО који ће за неколико наредних седмица примити Косово у своје чланство и тиме обесмислити сврху свога постојања.

(крај)