Да ли традиционална Европа подржава народњаке у БиХ?

Из наслова се лако може закључити да је питање усмјерено ка интеграционом процесу БиХ и ЕУ након ступања на снагу Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП).

Пише: Стефан Драгичевић

Основа моје заинтересованости за одговор на насловно питање је чињеница да су заједничке институције БиХ (које чине доминантно странке десне орјентације: СДС, ПДП, СДА, ХДЗ) за непуну годину дана мандата, по питању испуњавања услова за улазак у ЕУ, урадили велики посао. Наиме, стари политички услов који је домаћу политичку сцену оптерећавао скоро 10 година, а ради се о случају "Сејдић-Финци" је потпуно остављен по страни те је ЕУ преформулисала редослијед приоритета. 

Као посљедица тога, заједничке институције (Савјет министара, Представнички дом и Дом народа) су до сада усвојиле британско-њемачку иницијативу, потписали су ССП, затим ступање на снагу ССП-а, усвајање економске агенде, извоз млијека и кромпира на тржиште ЕУ, успјешно провођење дигитализације, повећање карго превоза те се до краја ове или почетком следеће године очекује да ће БиХ упутити кредибилну апликацију за чланство у ЕУ што би јој  дало, послије извјесног времена, статус кандидата.

Све ове активности се одвијају у јако убрзаном темпу јер ови процеси су у земљама западног Балкана трајали годинама, а код нас није прошла ни година дана од како је све ово реализовано. Очигледно је да БиХ касни за осталим земљама у окружењу када је ријеч о интеграцији у ЕУ, те да садашње институције ЕУ покушавају да нас приближе у интеграцији са осталим нашим сусједима.

Дакле, ово што сада ради власт на нивоу БиХ омогућила јој је прије свега подршка институција ЕУ као што су Европска комисија и делегација ЕУ у БиХ. И из тог разлога долазимо до оног мог насловног питања, да ли је то зато што су на власти народњачке партије, а које чине већину у свим важнијим земљама ЕУ као што су Њемачка, Велика Британија, Шпанија, Италија...? Да ли је њихов интерес да се оснажи десница тј. народне партије у БиХ које подржавају Европску народну партију? То је заиста велико питање, али гледајући до сада шта је урађено, очигледно је да идеолошка орјентација ЕК игра значајну улогу у профилацији странака десног центра у БиХ, а прије свега СДС-а, СДА и ХДЗ-а. Не треба заборавити да је садашњи предсједник Европске комисије Жан Клод Јункер конзервативац и традициналиста те да се у свакој прилици приклања странкама које се декларишу као народњачке.

Такву подршку Европске комисије нисмо могли да видимо у протекла два мандата када су окосницу власти на нивоу БиХ имали декларативно лијеве политичке опције као што су СНСД и СДП чије мандате је обиљежила политичка блокада звана "Сејдић-Финци" и рјешавање војне имовине. За вријеме њихове власти читава земља је тапкала у мјесту више од 8 година, а саме институције су добијали врло неповољне оцјене од ЕУ које су у једном тренутку биле називане "аљкавим" и "неспособним".

Из тог али и бројних других разлога, вјерујем да је доласком на власт народних странака ЕУ промјенила плочу према БиХ. Како другачије објаснити чињеницу да се већ сада спекулише да би БиХ могла 2017. године да добије кандидатски статус ако сада у децембру мјесецу поднесе апликацију за чланство? Искуства земаља западног Балкана су другачија јер примјера ради Србија је од тренутка подношења апликације до добијања статуса кандидата чекала скоро двије ипо године док је Албанија на статус кандидата чекала пуних пет година. Дакле, јасно је да ову власт на нивоу заједничких органа неко са стране итекако подржава и да јој због тога даје залет пред изборне процесе како би побједила лијеве политичке концепте који заговарају грађанску државу. 

С друге стране, да би апликација за чланство била кредибилна, власт на нивоу БиХ мора рјешити добро познато питање механизма координације (иако је оно по мени већ неформално заживјело), затим дефинисање традиционалне трговине и процјена напретка за БиХ коју би ускоро могла да објави Европска комисија. Задњи сегмент, а везано за процјену напретка се већ могло јавно чути од представника ЕУ у БиХ господина Ларса Гунер Вигемарка који је једном приликом рекао да је извјештај за 2015. више него позитиван у односу на протеклих седам година. Ту је такође неизбјежно питање провођења реформских процеса дефинисаних у економској агенди који подразумјевају потпуно прилагођавање домаћег законодавства са стандардима ЕУ.

Што се тиче механизма координације, то је заиста питање којем ЕУ даје велики значај, али као што сам раније рекао, он већ неформално функционише, а Европљани од нас траже само да то у документ преведемо. Дакле, ми данас имамо Управу за индиректно опорезивање која расподјељељује приходе од индиректних пореза (ПДВ, акцизе и разне таксе) на буџете државе, ентитета и дистрикта, затим личне карте, пасоши, возачке дозволе, регистарске таблице, ЈМБ, пребивалиште - све је то домен координације заједничких институција и институција ентитета. Из тог разлога сматрам да координација већ постоји али да би она била видљива и за странце који, будимо реални, су највећи како донатори тако и кредитори, онда то требамо да поставимо у један текст који би њима био доступан и прилагодљив.

Било како било, европски услови нису шведски сто гдје ће узимати шта ко хоће, већ услови за које се из фондова ЕУ обезбјеђују велике количине средстава за помоћ буџетима и слабој привреди као што је случај са Републиком Српском и Федерацијом. Искористити те фондове значи перспективу, а колико ће наша политичка елита то знати да искористи је најважније питање које они сами себи треба да поставе. 

БиХ петнаест пуних година чека на пријем у ЕУ јер је у јуну 2000. године призната као земља са статусом потенцијалног кандидата. Када ће она заиста постати пуноправни члан не зависи само од Европске уније већ и од нас самих као и свјести о потреби да припадамо једном и јединственом европском простору и пројекту као што је ЕУ те да у том свијетлу прилагођавамо своје законодавство.

Једини ко се у овој земљи у политици показао да може да ради без опструкција су народњачке странке јер су за јако кратко вријеме, на нивоу Савјета министара, урадили велики број активности.

Нама остаје да се надамо се да ће тако и наставити у блиској будућности.

(крај)