Уставни суд БиХ као политичка институција

Када ми неко спомене правосуђе и правду, истог тренутка се најежим и помислим да ли ће икада у овој земљи те двије ријечи бити компатибилне и реалне.

Пише: Стефан Драгичевић 

Свима су пуна уста о томе како треба изградити правну државу, како треба поштовати закон, како треба поштовати непристрасност правосудних институција и уједно с тим не коментарисати јавно њихове одлуке, како треба усвајати ЕУ законодавство... А ја сад питам све грађане Републике Српске, Федерације и Брчко дистрикта: Да ли је нормално да у највећој правосудној институцији какав је Уставни суд БиХ сједе двоје судија које су некада били чланови једне политичке партије, у овом случају из СДА? Да ли је нормално да у правосудним институцијама одлучују стране судије који немају никакав додир са реалним животом овдје те које нити плаћају порез у земљи домаћина, нити троше свој новац у БиХ у неким огромним количинама, нити имају икакве везе са народима и грађанима који већином живе испод границе сиромаштва? 

Када покушате дати одговор на ова два питања суочићете се са једном реалном чињеницом, а која каже да живимо у земљи која је пуна апсурда, а нарочито када је ријеч о правосуђу које је толико децентрализовано на ентитете, кантоне, дистрикт, заједничке институције да ви више не знате ни ко пије ни ко плаћа, нити ко коме одговара. Када томе придодате и Високи судски и тужилачки савјет познатији скраћено и као ВСТС онда вам је све једна џунгла у којој политика може веома лако да диригује све, па и саме судске пресуде као што је последњи случај са укидањем 9. јануара Дана Републике Српске. 

Само покушајте замислити Србина из Србије или Руса из Русије у Уставном суду САД, Њемачке, В. Британије или неке друге западне државе те да се он пита око неког унутрашњо-политичког питања које се њега реално не тиче ама баш никако. Кад створите ту слику себи, јасно ће вам бити зашто се и ја лично залажем за корјениту промјену и трансформацију правосуђа у овој земљи.

Бакир Изетбеговић, иначе предсједник СДА, покренуо је прошле године апелацију пред Уставним судом БиХ кроз захтјев за оцјену усклађености 9. јануара Дана Републике Српске са Уставом БиХ и кроз тај захтјев он жели да оствари политичке поене. То је свима јасно и његово политичко право је да се залаже зашта сматра да треба као и његова политичка партија. Кад већ има подобне судије, ко гарантује да сутра исти тај Изетбеговић неће покренути причу о "називу Република Српска"? И није Бакир проблем са својим јасним политичким намјерама колики је проблем правосуђе у овој земљи које је тотално неуређено и које је још увијек у БиХ у пост-ратовском периоду. Бакир је још и благ што се тиче реторике, јер рецимо самозвани интелектуалац Суад Куртћехајић који не силази са ТВ екрана и новинских чланака, оснивање Републике Српске пореди са Исламском државом.

Због недвосмисленог политичког утицаја на Уставни суд БиХ потпуно подржавам иницијативу из Републике Српске да се донесе један оквирни закон о Уставном суду у Парламентарној скупштини БиХ и да се коначно уреди стање у овој институцији које је више него хаотично. Стране судије моментално избацити из правосуђа, не само из Уставног суда већ и у свим другим нижим судовима и тужилаштвима гдје они идаље одлучују о унутрашњим стварима БиХ. Охрабрује чињеница да су и хрватски политички представници заинтересовани за реформу правосуђа тако да заиста постоји критична политичка маса да се неке ствари помјере са мртве тачке. Дакле, два од три конститутивна народа могу пуно тога да ураде ако имају иницијативу и ако имају жељу да нешто промјене.

Такође, у читавој овој ујдурми око 9. јануара Дана Републике Српске имам осјећај да бошњачки чланови судског вијећа, а још мање стране судије које су донијеле овакву одлуку не разумију о чему се ради када је прослава тог дана у питању. Наиме, код српског народа је сваки дан неки светац (већи или мањи) и одлука Народне скупштине из ратног периода је била таква да се Република Српска званично основала 9. јануара 1992. године не водећи рачуна о томе који је светац у питању. Из тог разлога крсна слава св. Стефан којом се прославља Дан Републике нема уставни карактер и због тога се не може 9. јануар доводити у везу са начином прославе тог дана.

Ако је начин прославе засметао Бакиру Изетбеговићу, онда је то могао политички да каже, а не овако да бламира Уставни суд БиХ који ових дана покушава да некако приђе српској страни и да објасни "шта је по усвојеној апелацији вијеће заиста мислило". С друге стране, свако ко познаје српске обичаје зна да је на крсну славу добродошао сваки човјек па тако и особа друге националности те дубоко вјерујем да су све политичке институције какве су Влада, Скупштина и Палата предсједника увијек редовно позивале госте из читаве БиХ из остала два конститутивна народа те да се ни у једном случају нису осјећали понижено и дискриминсано.

Свако ко је имало упућен у политички живот Републике Српске, зна, да је 2007. године по апелацији покојног Сулејмана Тихића дошло до раздвајања 9. јануара као Дана Републике и крсне славе (секуларни празник) те тада нико од бошњачких делегата у Вијећу народа није гласао против ових измјена. Што тада Изетбеговић није питао своје делегате "зашто нису гласали против" него је све хтио да пребаци на Уставни суд БиХ? Очигледно је у питању лојалност и повјерење, па Бакир више вјерује бившим члановима СДА које су судије него делегатима СДА у Вијећу народа Републике Српске.

На овај начин донесеном одлуком о неуставности 9. јануара као Дана Републике Српске може се јасно и гласно рећи да је Уставни суд БиХ политичка институција јер је евидентно да доноси искључиво политичке, а не судске одлуке. Кад се у БиХ од стране суда било којег ниова доноси политичка одлука, онда је јасно да се иде на штету једног од конститутивних народа, у овом случају српског. 

На крају ове политичко-правосудне игране серије ја бих само да подсјетим да чак 91 одлука Уставног суда БиХ није проведена од 2004. године и да због тог неспровођења нико није одговарао нити је ко позиван на одговорност. Према томе, без обзира што нисам правник, не видим ниједан разлог зашто ово не би била 92 одлука која се није спровела у пракси.

(крај)