Питање имовине Рударско-металуршко-хемијског комбината "Трепча" из бриселско-приштинског угла могло би да се преформулише кроз друго питање које гласи: "како на најбезболнији начин отети ову веома вриједну српску имовину на Косову?"
Пише: Стефан Драгичевић
Свима је јасно да политички представници косовских Албанаца ни у сну не би могли да потегну питање имовине Трепче кроз усвајање закона о истом у својој самопроглашеној скупштини, без прећутног политичког одобрења западних ментора који очигледно имају пословне, бизнис и личне интересе. Да није тако сигурно се у јавности не би толико причало о два имена: Веслију Кларку и Мадлин Олбрајт за које и данас дан важи прича да они пословно кроз своје мултинационалне агенције и компаније желе да овладају Косовом, а притом знајући њихове улоге у рату против СРЈ 1999. године.
Пошто Приштина не преза ни од чега када је у питању отимање имовине на простору Косова, поставља се питање, да ли то значи да они не разликују приватну од државне имовине Републике Србије и друго, да ли они знају која је њихова имовина ако је уопште легална пошто нису међународно признати? По овоме што сада раде политички представници Албанаца на Косову, евидентно је да они сву имовину која се налази на простору КиМ сматрају својом имовином. Тако нпр. када би Мајкрософт или Ауди отворили своју производњу на Косову уз сву легалну процедуру куповине земљишта и регистрације власништва, косовски Албанци би то сматрали својом имовином.
Да није жалосно било би смијешно, али баш зато овакву врсту политичког преседана треба на вријеме пресјећи од УН јер ово сигурно не би завршило само на косовском примјеру. Ако се једном ово установи сви који имају сличне ситуације у свијету ће се позивати на косовски случај, а онда ће се то заиста тешко контролисати јер неће бити инструмената да се врши квалитетан и непристрасан надзор. Из поузданих извора сазнајем да држава Србија има сву документацију везано за власништво над "Трепчом" и да је управо захваљујући доказима и аргументима спријечен покушај приватизације овог рударског комбината прије неколико година. Србија преко Фонда за развој има 55 посто акција у А.Д. комбината Трепча још од 1991. године тако да правне чињенице и аргументи постоје. У читавој овој политичкој заврзлами не треба заборавити да се вриједност Трепче и рудног богатства које она покрива мјере у милијардама долара и да је свако одустајање од овог комбината - одустајање од природног богатства.
Друго, у сјеверном дјелу комбината Трепче данас ради око 2.470 радника - Срба који колико-толико функционише, а не треба заборавити да велики број породица на сјеверу Косова управо зависи од рада овог комбината. Не желим ни да замислим шта би се десило када би овај дио Трепче престао да ради иако је цијелокупни комбинат у губицима већим од 1,5 милијарде евра. С друге стране, јужни дио Трепче којим управљају Албанци запошљава нешто више од 1.000 радника али који грца дуговима и проблемима пословања.
Да ли је рјешење међународна арбитража за Трепчу? По мени није. На међународне арбитраже иду само међународно признате државе, а самопроглашено Косово то није. Када би Србија то урадила директно би прихватила да је Косово независна држава иако би на том "правном терену" Приштина била згажена и мања од маковог зрна. Зато треба извршити велике дипломатске и политичке активности како би се свијету објаснила погубност овакве насилне политике из Приштине која покушава да под своје стави оно што није њено.
Да ли је рјешење што је предложио Марко Ђурић око захтјева за хитну сједницу Савјета безбједности УН? По мени ни то није рјешење јер сам дубоко увјерен да су УН изгубиле свој кредибилитет међународног посредника те да су се претворили у дебатно друштво које сате и сате проводи причајући, а никакав закључак не може да постигне. Недавна руска и француска резолуција о Сирији и стању у Алепу то само потврђује.
Рјешење које сматрам да је једино логично и нормално са становишта српских националних интереса у овом тренутку јесте да се сви преговори и разговори око будућности Косова и Метохије премјесте из ЕУ под статусно неутралним тимом УН, онако како је резолуција 1244 и прописала. Знам да је то сада тешко изводљиво и да је политички ризик, али све је боље него садашње стање. Стално сам говорио и говорићу, да се не може очекивати од ЕУ да буде непристрасан посредник када је већина чланица ове уније признала независност Косова. Уцјене око телекомуникација све довољно говоре.
Држава Србија се мора борити за свој народ свим политичким и правним средствима, а посебно за онај који живи на сјеверу Косова. Трепча на сјеверу Косова је исто што и Фијат у Крагујевцу и читавој Шумадији или НИС на територији покрајине Војводине и читаве Србије.
(крај)
Нема коментара:
Постави коментар