Пише: Стефан Драгичевић
Уважавам сваку ријеч и свако слово грађанских слобода, равноправности полова, устава и закона али да ли су неке ствари реалне? Да ли баш свака јавна личност мисли да може бити предсједник државе? Евентуална кандидатура Јелене Милић за предсједницу државе по мени је исто као када би се Џулијан Асанж кандидовао за предсједника САД.
Јавно се залагати и подржавати НАТО интеграције као што то ради госпођа Милић, а знајући шта српски народ мисли о тој војној алијанси и шта је преживио 1999. године, у старту дисквалификује ту особу сваке озбиљније политичке утакмице не за предсједника државе, већ и за обичног посланика. Из тог разлога потпуно ми је нејасно шта Јелена Милић има да тражи на предсједничким изборима осим промоције коју ће већина народа испљувати, осудити и називати је погрдним именима?
Дакле, директорица Центра за евроатланске студије би у овом случају требала на вријеме да "повуче ручну" док се додатно још није избламирала у јавности.
Што се тиче других потенцијалних предсједничких кандидата - сматрам да би најозбиљнији конкурент СНС-овом кандидату био предсједник СРС-а Војислав Шешељ који је реторички и политички веома добро "поткован". Ако имамо у виду да су предсједнички избори борба између индивидуа онда је дефинитивно лидер радикала у већини случајева у предности. Највећи проблем Шешељу представља недостатак квалитетне инфраструктуре и логистике на терену гдје је СНС у великој предности, а што може да буде од пресудне важности за резултат избора. Други проблем којег видим је други круг предсједничких избора гдје сам увјерења да ће већина политичких актера у Србији да се групише око противкандидата Војислава Шешеља под слоганом "не радикалу на предсједничку функцију" и "све је боље него да нам радикал кроји садашњост и будућност".
Не треба заборавити да је Шешељ на предходним парламентарним изборима у Србији вратио радикалима парламентарни статус и то тако да ни у једном тренутку није био упитан прелазак цензуса већ колико ће СРС освојити мандата. На крају се испоставило да су трећа странка по политичком рејтингу у држави.
СНС као највећа политичка странка у Србији мора добро да анализира стање у својим редовима и предложи више него квалитетног кандидата, добро познатог јавности који може да добије највеће повјерење народа. У супрутном следећа година могла би да буде почетак краја СНС-ове неприкословене власти. Ако је дилема између подршке садашњем предсједнику Томиславу Николићу или Зорани Михајловић, мислим да је ствар јасна, јер Михајловићева није баш нешто "симпатична" у народу.
Тома Николић колико год имао недостатака, гафова и неразумјевања - ипак је он у политици дуже од 20 година (какав је-такав је) али објективно гледајући као појединац представља лак плијен за Шешеља који га из дана у дан прозива и политички напада. По мом мишљењу, једини који би могао сигурно да побједи Шешеља је Александар Вучић, а пошто је он више пута рекао да неће да се кандидује за предсједника државе то је онда проблем за сам СНС. Шта ће бити на крају и за кога ће се СНС опредјелити остаје да се види, али да је "тијесно - тијесно је".
Када је ријеч о опозиционим партијама - ДС, ЛДП, СДС, ДСС и остали... можда је боље да их не коментаришем јер они заиста не представљају никакав политички фактор. Њих уништава унутрашња трвења које изједају ове странке, тако да то уопште нису важни политички субјекти којима се треба придавати нека пажња у предсједничкој трци. Ко год да буде њихов кандидат тај неће уопште ући у озбиљну политичку борбу јер нити имају јаку инфраструктуру нити имају јаке појединце које би истакли за предсједничку функцију.
СПС и Ивица Дачић, према мом виђењу ствари, ће због очувања дјела власти коју сада имају, а што укључује чување својих министара, директора, помоћника, сарадника и осталих својих људи одустати од предсједничке трке и подржати СНС-овог кандидата. СПС од коалирања својевремено са Тадићевим ДС-ом, а касније па све до данас са СНС-ом се показао као "странка коју интересује само власт и моћ" тако да заиста сматрам да ће они учинити све само да остану дио власти по сваку цијену.
У народу се може чути изрека "биће како буде", мада моје мишљење је да ће у другом кругу предсједничких избора бити Томислав Николић и Војислав Шешељ. Ако побједи Николић напредњачка власт биће учвршћена, јака и консолидована али ако побједи Шешељ то је знак да се ближи крај СНС-овој снази и моћи у Србији.
(крај)
Нема коментара:
Постави коментар