Пише: Стефан Драгичевић
Но и поред читаве политичке прашине која се подигла због могућег усвајања закона о акцизама на нивоу БиХ гдје се тачно дефинише позиција плавог дизела, имам осјећај да је и ово само представа за јавност како би једни на друге бацали "дрвље и камење", а на крају ће се све завршити као и са механизмом координације или својевременој адаптацији ССП-а. У земљи у каквој живимо политички сукоби су свакодневница и неминовност, али бар је добро то да политичари "мало" причају о свакодневном животу, економији, пољопривреди и ономе од чега се живи, а не стално о прошлости, рату и страдањима што подиже националне тензије.
Да ли је плави дизел неопходан? Јесте, јер се на све начине мора олакшати пољопривредним произвођачима рад и квалитетан подстицај како би људи живјели и зарађивали на основу продаје онога што су произвели. Да ли је неопходна нова транша кредита ММФ-а? Нажалост јесте, јер овакав админинстративни систем какав има БиХ (заједнички органи, ентитетски ниво, кантони, општине, дистрикт) је толико гломазан и тром да њега једноставно привреда и оно што зовемо реални сектор, не може издржавати. Када на све то додамо "хроничне админинстративне болеснике" као што су ПИО/МИО и ентитетски фондови здравства онда сви треба да буду свјесни "колико је сати". Дугорочно опстанак ентитетских фондова зависи од кредитних инфузија јер давно је утврђено да у овој земљи има више пензионера него радника.
Оно што је проблем то је што политичке елите не знају за "црвене линије" када су у питању кредитна задужења и под којим условима се задужују. Често имам осјећај, да када ММФ одобри траншу кредита да властодржци осјећају невјероватно олакшање или што би се рекло "коначно можемо одахнути, биће плате и пензије у наредна четири мјесеца"... а шта послије? Нови кредит? И тако у круг. Дакле, овдје мора да се схвати да кредит није бесповратно средство већ да је то дуг који се мора вратити уз камату. То што ће привремено бити добро, не значи да у будућности будуће генерације неће осјећати посљедице оволиких задужења.
Из свих тих разлога сматрам да је политички сукоб у настајању потпуно непотребан те да и Савјет министара и Влада Републике Српске раде свој посао за шта сносе одговорност народу и парламенту. Опструкције и напади једних на друге не могу донијети никакве ефекте, осим оне стандардне примитивне приче како би се утврдило "ко је већи Србин".
Прва помисао када споменете у географском смислу БиХ јесте да је она богата природним богатством и да је то идеална земља за развој пољопривреде. Шта је наш проблем око пољопривреде? Проблем је неискориштеност капацитета, немогућност давања квалитетног подстицаја пољопривредним произвођачима, непостојање привредних субјеката који би вршили сигурни откуп, немогућност извоза и проблем одласка омладине из руралних мјеста којима се обављање неке пољопривредне дјелатности не исплати. Из свих тих разлога неопходно је подстаћи пољопривреду, а увођење "плавог дизела" је само једна у низу мјера које треба провести.
Оно што је проблем то је што политичке елите не знају за "црвене линије" када су у питању кредитна задужења и под којим условима се задужују. Често имам осјећај, да када ММФ одобри траншу кредита да властодржци осјећају невјероватно олакшање или што би се рекло "коначно можемо одахнути, биће плате и пензије у наредна четири мјесеца"... а шта послије? Нови кредит? И тако у круг. Дакле, овдје мора да се схвати да кредит није бесповратно средство већ да је то дуг који се мора вратити уз камату. То што ће привремено бити добро, не значи да у будућности будуће генерације неће осјећати посљедице оволиких задужења.
Из свих тих разлога сматрам да је политички сукоб у настајању потпуно непотребан те да и Савјет министара и Влада Републике Српске раде свој посао за шта сносе одговорност народу и парламенту. Опструкције и напади једних на друге не могу донијети никакве ефекте, осим оне стандардне примитивне приче како би се утврдило "ко је већи Србин".
Прва помисао када споменете у географском смислу БиХ јесте да је она богата природним богатством и да је то идеална земља за развој пољопривреде. Шта је наш проблем око пољопривреде? Проблем је неискориштеност капацитета, немогућност давања квалитетног подстицаја пољопривредним произвођачима, непостојање привредних субјеката који би вршили сигурни откуп, немогућност извоза и проблем одласка омладине из руралних мјеста којима се обављање неке пољопривредне дјелатности не исплати. Из свих тих разлога неопходно је подстаћи пољопривреду, а увођење "плавог дизела" је само једна у низу мјера које треба провести.
Зашто се плави дизел рјешава на нивоу Савјета министара? Зато што је надлежност за прикупљање средстава од акциза у рукама Управе за индиректно опорезивање (УИО - надлежност заједничких органа) и због тога што ће један дио од акциза ићи на поврат за плави дизел. Иницијатор да се плави дизел нађе у новом закону о акцизама је СДС и зато сматрам да је потпуно оправдано инсистирање ове партије да, у преведном значењу, институције и агенције на свим нивоима власти буду сервис грађанима који их суштински и издржавају. Да ли ће бити више или мање средстава у буџету због увођења плавог дизела, по мени, потпуно је небитно, јер власт мора да ради у служби грађана, у овом случају пољопривредних произвођача.
Да смо нормална земља, увјерен сам, да би пољопривреда била итекако исплатива дјелатност и да би се власт поносила пољопривредним произвођачима. Докле год политика буде давала задњу ријеч у пољопривреди дотле ће наши домаћини, сви вриједни и поштени сељаци пропадати.
(крај)
Да смо нормална земља, увјерен сам, да би пољопривреда била итекако исплатива дјелатност и да би се власт поносила пољопривредним произвођачима. Докле год политика буде давала задњу ријеч у пољопривреди дотле ће наши домаћини, сви вриједни и поштени сељаци пропадати.
(крај)
Нема коментара:
Постави коментар