Пише: Стефан Драгичевић
Мени је јасно да су касе буџета и фондова на свим нивоима власти празни и да је свима њима потребна већ добро опробана "инфузија" у виду кредитног аранжмана са ММФ-ом, али има ли бриге за грађане? Најлакше што једна власт може да уради је да разним фискалним наметима оптерети своје грађане и баш зато неко ко себе сматра одговорним мора да има сензибилитет да народу треба помоћи, а не додатно му гурати руке у џепове.
Реформска агенда на коју се сви позивају је таква каква јесте и она заиста у дјелу који носи насив "јавне финансије, опорезивање и фискална одрживост" тражи повећање јавних прихода кроз повећање различитих врста пореза, али шта ћемо нпр. са пољопривредницима? Па није ваљда да ММФ треба нама да говори како ћемо се ми понашати према својим пољопривредницима који су у сваком погледу друштвено осјетљиви и који својим тешким радом зарађују за своја домаћинства? Умјесто да им се омогући плави дизел и колико-толико да амортизују проблеме и губитке са којима ће се суочити због примјене Споразума о стабилизацији и придруживању, по ММФ-у њих треба додатно оптеретити због тзв. финансирања изградње мреже аутопутева и путева. И то је тих 15 фенинга по литру што је трагично.
Како је ММФ кренуо да условљава за кредите домаће институције, често имам утисак да ће они пољопривредницима да буду већа елементарна непогода од свих поплава и суша који су их задесили до сада. Што је најгоре властодржци немају механизме да се одбране, треба им новац јер морају да чувају прегломазну админинстрацију па ко веле "нећемо таласати превише". Како ће пољопривредници преживјети нове намете у условима када је тржиште потпуно отворено и незаштићено, кога брига, важно је да се добије кредит па гдје "пукло да пукло".
Изјава премијерке Владе Републике Српске Жељке Цвијановић да ће аграрни буџет због повећања акциза на гориво бити повећан са 60 на 70 милиона КМ у најмању руку је неозбиљан јер милионски подстицаји (око 30 милиона) се дугује пољопривредницима, тако да је свака прича о повећању буџета за пољопривреду трагикомична. Једноставно, новца нема без задужења јер у овој земљи нема стварања нове вриједности нити има озбиљне производње.
Ко је за то крив? Е, то се морају запитати људи који су деценијама у политици у овој земљи.
Ко је за то крив? Е, то се морају запитати људи који су деценијама у политици у овој земљи.
Када је ријеч о политичком терену око увођења додатних акциза на гориво - ту је тек хаос. У Представничком дому се не зна ни ко пије ни ко плаћа, а камоли да се зна ко је власт а ко опозиција. Посланици СНСД-а прво кажу да неће доћи на сједницу зато што предсједава Шефик Џаферовић због његове ратне прошлости, па онда дођу на сједницу и гласају да сет закона о акцизама иде по хитној процедури. У СДА је хаотично стање јер три посланика која се идаље воде да су у клубу ове странке (Сенад Шепић, Салко Соколовић и Садик Ахметовић) гласају против, а остали посланици ЗА, што је класична подјела. СДА уколико озбиљно не ријеши стање у својим редовима ускоро - заиста не видим начин како ће Савјет министара функционисати када ништа од евентуалних нацрта закона и подзаконских аката неће имати пролаз у Представничком дому Парламента БиХ.
Из свега треба извући одређене закључке, а закључак надмудривања око повећања акциза на гориво је да Република Српска, Федерација и БиХ не могу нормално да функционишу без кредита од ММФ-а. Дакле, обезбјеђење кредитног аранжмана је оно за шта се бори политичка елита и чиме купује привремено социјални мир, а до када ће то грађани моћи да издрже - то је велико питање.
(крај)
Из свега треба извући одређене закључке, а закључак надмудривања око повећања акциза на гориво је да Република Српска, Федерација и БиХ не могу нормално да функционишу без кредита од ММФ-а. Дакле, обезбјеђење кредитног аранжмана је оно за шта се бори политичка елита и чиме купује привремено социјални мир, а до када ће то грађани моћи да издрже - то је велико питање.
(крај)
