Прије три дана представници СНС-а на консултацијама код новоизабраног предсједника Србије Александра Вучића изричито су тражили мјесто премијера за своју странку, на шта је Вучић јавно реаговао и рекао "да је изненађен оваквим ставом своје странке".
Пише: Стефан Драгичевић
Лично ме чуди да нико од медија, а камоли од раштимоване опозиције није реаговао на оваква очигледна супротстављена мишљења у СНС-у, да не кажем размимоилажења. Не могу да се ослободим свог личног утиска, а то је да ме Вучићева инаугурација умногоме подсјећа на ону из 2012. године када је на мјесто предсједника Србије дошао Томислав Николић. Тома Николић, ма шта ко говорио и мислио је на врхунцу своје моћи био када је добио предсједничке изборе и омогућио својој Српској напредној странци да буде окосница нове власти у Србији са СПС-ом.
Међутим, како је вријеме све више одмицало тако се Николић почео дистанцирати од свог јединог успјешног политичког пројекта - Српске напредне странке и њеног чланства, а врхунац потпуног разлаза десио се оног тренутка када је као изабрани предсједник Србије одступио са мјеста предсједника СНС-а са намјером да представља све грађане без обзира да ли су гласали за њега или не. По мени, то је кључни тренутак када се Николић удаљио од чланства сопствене политичке партије и која га је, на неки начин, маргинализовала доласком Вучића на предсједничко мјесто СНС-а. Додатно томе иде у прилог и то што Николића важни људи у СНС-у, за ове прошле предсједничке изборе, уопште нису разматрали да иде у трку за други мандат него су се акламацијом сложили да то буде Александар Вучић или како га Тома воли од миља назвати "његов политички син".
Колико год се Вучић и Николић у прошлости слагали или не слагали једно је јасно - а то је да су политички интереси и лични апатетити превелики "за двоје", тако да кроз "финиш трке" пролази само један. Власт је превише сласна и укусна да би се она ИСКРЕНО дјелила са још неким. Обојица су свјесни тога и било какво "таласање у јавности" и свађа између њих, изазвало би тоталну политичку конфузију и враћање на период 2008. године када су се суштински дистанцирали од радикала и Шешеља.
Сваки проблем у политичком животу који настане - покушавам рационално да анализирам, али код овог задњег око консултација предсједника Србије са политичким странкама настаје нека врста апсурда. С једне стране, имате СНС који је политички и инфраструктурно највећа политичка странка у Србији и логично ми је да има интерес да наредни предсједник Владе Србије буде из њихових редова. То је сасвим оправдано на неки начин. Али с друге стране, имате Александра Вучића као појединца који је на предсједничким изборима освојио повјерење нешто више од два милиона бирача и који је био предсједник СНС-ове извршне власти.
Дакле, у конкретној ситуацији настају врло деликатна питања око премијерског мјеста, а то су "шта политичка партија хоће" и "шта хоће лично предсједник Србије Александар Вучић". Ако наступају као једно, дакле, као партија мислим да им неће бити проблем усагласити име новог премијера, али ако се буде ишло појединачним интересима онда је могуће свашта очекивати. Вучић има страшан политички рејтинг који сем Милошевића не знам да је имао иједан политичар у Србији у новијој историји, али тај рејтинг може да се истопи ако се не буде имало резултата.
Једно је бити премијер Владе која је потпуно динамична функција и којом у суштини оперативно управљате државом и свим процесима у њој, а другачије је када сте предсједник државе чија је функција (да будемо објективни) више церемонијалног карактера која не пружа Бог зна какве надлежности. Моја лична процјена је таква да уколико Александар Вучић због избора предсједника Србије напусти кормило СНС-а (као што је то урадио Томислав Николић 2012.) имаће сличну или приближну политичку судбину као и његов претходник. Свако удаљавање од страначке инфраструктуре која је у овом случају моћна и јака по појединца може бити само погубна, ништа више, али ево нека вријеме покаже своје.
Само Александар Вучић зна зашто је направио овакав зачуђујући политички маневар, знајући при томе колика је тежина и утицај позиције премијера коју је напустио, а колика предсједничка на коју иде. Вријеме ће показати врло брзо шта је у глави имао када је то радио.
(крај)
