Годину и по прије следећих општих избора у БиХ, опозициони политичар Здравко Крсмановић говори о непостојању Савеза за промјене и лично предлаже Младена Иванића као кандидата за једну од двије најважније функције (предсједника Републике Српске или српског члана Предсједништва БиХ).
Пише: Стефан Драгичевић
Кад обичан човјек слуша шта јавно говори посланик Крсмановић помислио би да је овај предсједник неке политичке организације и да је његова ријеч пресудна, а он је само потпредсједник Народног демократског покрета. Било би интересантно да се чује шта предсједник НДП-а Драган Чавић има да каже на јавне наступе свог партијског колеге Крсмановића јер овај дјелује као "слободни стријелац" који својом политиком поткопава заједничко дјеловање СзП.
Да је он неки политички аналитичар, истраживач или новинар не би ријеч рекао, али овако, ко је Здравко Крсмановић да предлаже било кога па и Младена Иванића за једну од двије најважније функције? Ваљда се око тих питања прво требају договорити страначка руководства СДС-а, ПДП-а и НДП-а па тек онда, ако је неко незадовољан да каже - зашто је незадовољан договором. Друго, општи избори су следеће године и класична прича у домаћој политици је да је сада прерано говорити о могућим кандидатима не само за предсједника и српског члана Предсједништа БиХ већ и за кандидатске листе за Народну скупштину Републике Српске и Представнички дом Парламента БиХ.
Замислимо сада када би и потпредсједници СДС-а и ПДП-а или чланови Главног одбора (свако појединачно) изашао и говорио ко би по њима лично требао да буде кандидат за једну од двије најважније функције које се директно бирају на изборима? Тај ниво страначког безвлашћа тешко ко да би могао контролисати јер то води ка анархији. Зашто је себи Здравко Крсмановић дао за право да он говори о кандидатима на следећим изборима, заиста не знам, али да прави политичку пометњу, у то сам сигуран. Чавић се не оглашава по питању општих избора следеће године, а Крсмановић већ увелико развио причу. То није у реду, прво према страначким лидерима, а друго ни према чланству јер нико никога није овластио да преговора око кандидовања за појединачне функције.
Што се тиче Савеза за промјене, он је према мом мишљењу био предизборни пројекат пред изборе 2014. године и као таквог га треба сматрати јер политички живот иде даље. Период локалних избора из 2016. године и подршка заједничким кандидатима за градоначелнике и начелнике могла је комотно страначки да се пружи без навођења СзП, а кандидатске листе су свакако независне. У Народној скупштини Републике Српске укључујући и локалне скупштине нема посланичког клуба који носи назив "Савез за промјене" већ свака политичка партија има свој посланички клуб укључујући и Крсмановићев НДП. Идентична је ситуација и у Представничком дому Парламента БиХ, гдје, истина постоје само два српска посланичка клуба предвођена СДС-ом и СНСД-ом. Дакле, та Крсмановићева прича "како се СзП не састаје" је на првом мјесту лоше формулисана, а као друго мислим да нико никоме од страначких лидера не брани да сазове састанак уколико то неко сматра потребним.
Колико је Крсмановић неприципијелан говори и чињеница да је почетком априла ове године за Н1 телевизију истрчао у јавност и предложио Иванића за кандидата за предсједника Републике Српске, да би два мјесеца послије рекао "да Младен Иванић треба да буде кандидат за једну од двије најважније функције". Очигледно је ишао на то да је Иванић на питање новинара прије неколико дана, рекао да би он, ако би одлучио да се кандидује, ишао поново у трку за српског члана Предсједништва па је Крсмановић брже-боље покушао да промјени причу што наравно за информисане људе тешко може да прође неопажено.
Нико не спори да би и на следећим општим изборима 2018. године СДС, ПДП и НДП оличени у Савезу за промјене требали поново јединствени да стану иза кандидата за предсједника Републике Српске и српског члана Предсједништва БиХ који је једини пут успјеха, али прерано се ушло у причу о кандидатурама зато што неким високопозиционираним политичарима унутар савеза фали партијска дисциплина. Тако се не води озбиљна политика и због тога одлуке око тако крупних питања морају бити на страначким лидерима, а не на сваком страначком појединцу који је себи умислио да је битан и важан за политички живот Републике Српске.
(крај)
Нико не спори да би и на следећим општим изборима 2018. године СДС, ПДП и НДП оличени у Савезу за промјене требали поново јединствени да стану иза кандидата за предсједника Републике Српске и српског члана Предсједништва БиХ који је једини пут успјеха, али прерано се ушло у причу о кандидатурама зато што неким високопозиционираним политичарима унутар савеза фали партијска дисциплина. Тако се не води озбиљна политика и због тога одлуке око тако крупних питања морају бити на страначким лидерима, а не на сваком страначком појединцу који је себи умислио да је битан и важан за политички живот Републике Српске.
(крај)
