Гледајући јучерашње снимке из Барселоне питао сам се ко је гори и луђи од лидера у Шпанији и Каталонији: да ли шпански премијер Маријано Рахој који је послао специјалну полицију да туче и пуца гуменим мецима у народ на гласачким мјестима или каталонски премијер Карлес Пуџдемон који расписивањем референдума о независности крши Устав и одлуку највише правне инстанце - уставног суда који је јасно ставио до знања да је референдум неуставан.
Пише: Стефан Драгичевић
Нико не спори да свако мора поштовати основне људске и грађанске слободе, али у складу са законом и уставом који су апсолутно погажени. Мени је јасно да ниједна "револуција" у свијету по питању независности до сада није завршила без крви, али ствари су се промјениле јер је 21. вијек и самом том чињеницом лидери би требали бити мудрији и паметнији према народу кога воде.
Оно што смо видјели јуче на ТВ екранима је посљедица политичког циркуса који се годинама па и деценијама одвија између власти Шпаније и Каталоније, а ко страда - наравно - народ. Дакле, народ је страдао, а ко је одговоран? Одговорни су, по мени, и Рахој и Пуџдемон те против обојице треба подићи оптужнице за тешка кривична дјела злоупотребе власти против властитог народа. Првом треба судити због употребе прекомјерне силе против невиних грађана који представљају колатералну штету политичке манипулације. Другом треба судити због подривања уставног поретка и злоупотребе политичке функције. На крају, обојици трајно забранити бављењем политиком.
Очигледно је да Пуџдемон покушава да изиграва модерног Фидела Кастра чији политички скупови недвосмислено подсјећају на "кубанску револуцију" против централних власти, док Рахој не жели да остане у историји записан као премијер Шпаније у чијем је мандату Каталонија прогласила независност. Ово треба пресјећи јер постаје опасно по народ, и по мени је једино компромисно рјешење да се и један и други повуку из политике, а ако неће, понављам, треба их смјенити и забранити им политичко дјеловање.
Очигледно је да Пуџдемон покушава да изиграва модерног Фидела Кастра чији политички скупови недвосмислено подсјећају на "кубанску револуцију" против централних власти, док Рахој не жели да остане у историји записан као премијер Шпаније у чијем је мандату Каталонија прогласила независност. Ово треба пресјећи јер постаје опасно по народ, и по мени је једино компромисно рјешење да се и један и други повуку из политике, а ако неће, понављам, треба их смјенити и забранити им политичко дјеловање.
Суштина читаве приче је да је извршено класично државно насиље које је потпуно неконтролисано и неприхватљиво за Европу која од Другог свјетског рата почива на институцији која се зове Савјет Европе и која је стуб демократских процеса. Да се ово десило у Нигерији, Судану, Бангладешу... не бих ријеч написао, али овако - ово је примјер како не треба народ доводити у заблуду и правити од њега жртвеног јарца.
Јако је интересантно ћутање ЕУ и њених званичника по питању дешавања немилих догађаја из Каталоније и Шпаније. То само потврђује двоструке аршине које ЕУ користи и понаша се од случаја до случаја без икаквог институционалног става, а нема бољег примјера од Косова и Метохије. Да је којим случајем Србија искористила право по резолуцији 1244 СБ УН око повратка одређеног војног и полицијског особља у јужну српску покрајину, вјерујем да би то изазвало лавину међународних реакција, политичких и економских рестрикција. Пошто је у питању Шпанија, е, то је већ друга прича за Европску комисију, јер је очигледно ћутање њихова најбоља могућност изношења става када је у питању њихова важна и велика чланица без обзира што се користи сила против народа.
Евидентно је да из међународне заједнице неће и не желе да признају да је једнострана независност Косова направила преседан, а сваки спорни дио свијета ће још плус на тај преседан додати и неке своје историјске разлоге зашто "баш они требају добити самосталност". Од Нагорно-Карабаха, Чеченије, Хонг Конга, Шкотске, пола Македоније, Јужне Осетије, Абхазије, Курдистана до најсвијежијег примјера Каталоније на тлу Европе.
Јуче је свијет свједочио над репресијом власти над народом у 21. вијеку, а ја сам увјерен да је то производ неспособних, бахатих и тврдоглавих политичара чије лидерство се претворило у крвави обрачун на улици. Како год се ово завршило око референдума, Шпанија и Каталонија више никада неће имати исти однос и ово је, на неки начин, увод у даље подјеле шпанског друштва које ће једног дана експлодирати.
Има она Еванђелска изрека Исусова по Матеју: "Ко се лати мача, од мача ће и страдати". Та изрека описује како садашње тако и будуће стање односа Шпаније и Каталоније.
(крај)
