Конференција и промоција књиге под називом "Визија 2020: Реформе у БиХ, пут ка европској будућности" одржана је 3. октобра у хотелу Европа у Сарајеву.
Учешће и активну улогу имали су амбасадори САД (Маурин Кормак), Велике Британије (Едвард Фергусон), Њемачке (Кристин Хохман) и ЕУ (Ларс Гунар Вигемарк) који су истакли значај економских реформи и политичку стабилност која је неопходна ради будућности ове земље. Посебно су се осврнули на реформску агенду која је проистекла као производ британско-њемачке иницијативе за БиХ из 2014. године те још једном истакли значај усвајања сета закона о акцизама.
Нагласилу су да знају да је пореска политика у свакој земљи тешка и непопуларна, али неопходна ради функционисања. Нису очекивали оволико проблема око акциза, те су апеловали на домаће политичке лидере да забораве на популизам и посвете се конкретним мјерама и рјешењима који су преузели усвајањем реформске агенде.
Међународни представници такође су рекли да БиХ има једну од најлошијих путних инфраструктура у Европи према подацима Свјетске банке и да је то један од основних препрека за развој позитивног пословног амбијента.
Шеф делегације ЕУ у БиХ, Ларс Гунар Вигемарк, истакао је спремност међународне заједнице да домаћим властима стави на располагање 500 милиона евра на сто, али истовремено позвао политичаре да дугорочна визија и политика буде испред краторочне и личне.
Конференција је била подјељена у четири панела: Реформска агенда: гдје смо данас и који су наредни кораци? ; побољшање привреде, банкарства и ИТ сектора ; Перспектива цивилног друштва ; Туризам у БиХ - гдје су учешће узели премијер Федерације Фадил Новалић, министрица финансија Јелка Миличевић, програм менаџер ЦЦИ Адис Араповић и остали представници финансијског и цивилног сектора.
Стефан Драгичевић, гост конференције испред алумнија Политичке академије Перпетуум мобиле, у панел дискусији истакао је да лично нема ништа против усвајања сета закона о акцизама под условом да се у новим правилима мора наћи плави дизел као једна од подстицајних мјера домаћим пољопривредницима.
"Не видим проблем у плавом дизелу, и сматрам да се Владе Републике Српске и Федерације по том питању требају јасно изјаснити: имају ли финансијског простора за овакву врсту подстицајне мјере домаћој пољопривреди или не? Усвајањем плавог дизела амортизујемо контра-ефекат према домаћим пољопривредницима који су једна од најосјетљивијих категорија овог становништва и не можемо да се понашамо неразумно јер њихови трактори сигурно неће ићи преко нових дионица аутопутева" - каже Драгичевић.
Драгичевић даље наглашава да прича о расту БДП-а од 3 до 3,5 одсто на нешто више од 3,4 милиона становника колико их живи у БиХ је податак за манипулисање широким наордним масама јер Њемачка на 81 милион становника има раст од 4,1 одсто за осам мјесеци.
"Ако ћемо бити објективни онда хајде да будемо објективни јер немојмо да се лажемо, када нам је, занемарујући јавни сектор и јавна предузећа, примарна дјелатност трговина док је у Њемачкој индустрија. Дакле, наше друштво је већински само посредник, а да би смо направили стабилан систем, за производњу прије свега, нама је потребна правна држава, смањење бирократије и владавина институција, а не појединаца" - закључује Драгичевић.
(крај)
