Седмица на измаку обиљежена је предајом европског упитника БиХ предсједнику Европске комисије - Жан Клод Јункеру у Сарајеву, али је евидентно да многим домаћим политичарима није било драго да чују ријечи "владавина права" и "правна држава" као једних од главних услова за чланство у ЕУ.
Пише: Стефан Драгичевић
Зашто? Па зато што појединим домаћим политичарима неодговара да институције буду носиоци једног система, него да то буду управо они, како би разним манифетлуцима и политичком трговином убирали јефтине политичке поене, првенствено запошљавањем на државне јасле чиме добијају сигурне гласове. Дакле, управо супротно, њима одговара анархија и хаос а који се производе етнонационалном манипулацијом која преко 20 година грађане и народе у овој земљи гуши и уништава како би скренули пажњу са главних проблема у друштву.
Логичан слијед догађаја је тај да због тога и не постоји жеља да се успостави правна држава јер то би значило да је држава изнад појединца и да се са државом не може играти "како се коме ћефне", ма колико појединац био моћан и имао снагу изборне воље грађана. Када би се успоставила правна држава, одређени политичари би радили сами против себе и одрекли се свог великог утицаја којег црпе из слабих институција, огромног бирокатског апарата и слуђеног друштва у цјелини. Зато огромној већини политичара и одговара да су декларативно за улазак у ЕУ, а суштински не желе да раде ништа по том питању зато што би "радили" против себе самих.
О домаћем правосуђу је излишно било шта рећи, осим да у последњих најмање 8 година ниједну велику аферу нису привели крају. Кемала Чаушевића и фамозне милијарде КМ које су се вртили као опрани новац из буџета, а гдје је оштећена УИО - нико више и не помиње, те је евидентно да је само у том судском процесу правосуђе показало своју неспособност и немоћ. Пропаст три банке у Републици Српској (Бобар банка, Балкан Инвестмент и Банка Српске) такође нико више и не помиње нити је било ко јавно поставио једно врло логично и једноставно питање "Како је могуће да Агенција за банкарство која има надзорну улогу у банкарском сектору није упозорила наведене банке да су у зони неликвидности и алармирала друге надлежне институције?". Тзв. милијарде страног новца који се слио послије рата у дејтонску БиХ у виду донација - не зна им се ни гдје су завршиле нити гдје је тај стварни новац - тако да је то толико сумњиво да је евидентно да је тај новац опран и завршио у нечијим приватним џеповима, не би ме чудило по етничком принципу.
И када на све ове малверзације додате ВСТС који апсолутно ништа не ради и који нема никакве резултате - они ће изаћи у јавност са оправдањем у смислу "политика и јавност врше притисак на непристрасно правосуђе". Дакле, вртимо се у кругу, гдје нико ни зашта нема одговорност и то тако функционише у оваквом трулом друштвеном систему годинама, док све више људи одлази одавде главом без обзира, првенствено омладина. Не треба овдје бити превише информисан или стручан да се изведе само један и једини могућ закљуачак око правосуђа чију оцјену је прије неколико година дао главни тужилац Републике Српске: не постоји политичка воља за борбу против криминала и корупције. И то је суштина од које многи бјеже.
Многи у Републици Српској и Федерацији предају Упитника за стицање статуса кандидата су оцјенили као историјски датум за све у БиХ, али шта је овдје историјски? Да ли је историјски то што имамо два одговора на упитник, рецимо по питању пописа становништва који је за Србе споран? За 3.242 питања радило 1.083 државна службеника? Да ли је историјски то што нам је за одговоре на упитник требало 14 мјесеци, док је нпр. у Србији и Хрватској то трајало 2 односно 3 мјесеца? Ја овдје не видим ништа историјски, него напротив, видим тромост домаћег бирократског апарата гдје се надлежне институције на разним нивоима власти сукобљавању и блокирају.
Далеко смо ми од добијања статуса кандидата, јер са оваквим начином политичког дјеловања гдје су све институције заробљене у политичким канџама етнонационалне манипулације - тешко да се могу направити било какви видљиви резултати, а посебно мислим ту на правосуђе. Зато ми је остало у сјећању обраћање Јункера у Предсједништву БиХ када је рекао "суштина одговора и рада је важнија него датум за добијање статуса кандидата" или другим ријечима - ако не будете имали резултате нема ни статуса.
Будући да смо као друштво ушли прерано у изборну грозницу која ће се завршити тек у октобру ове године, са великим проблемом који се зове изборни закон - сматрам да и када би постојала енергија за неку врсту реформисања институција, она се не би могла проводити јер је просто немогуће. Већина је сада усредсређена на манипулацију народа и грађана, посебно по питању тога "да су повећане акцизе допринијеле инвестиционом циклусу", а грађани врло добро знају да су цијене скоро свих животних намириница, нафте и остале робе забрињавајуће порасле док су њихова примања остала на истом нивоу. Све се апсолутно политизује у овом друштву од личних карата, пасоша, ЈМБ до акциза и демографије што само по себи говори да је ово недовршено друштво.
Како рече одлазећи британски амбасадор из БиХ Едвард Фергусон прије неколико дана "након БиХ, све земље гдје будем радио ће ми бити досадне". Е то је наша реалност и доказ да је дејтонска БиХ класични експеримент међународне заједнице, гдје је свака логика и здрав разум искључен.
(крај)
Пише: Стефан Драгичевић
Зашто? Па зато што појединим домаћим политичарима неодговара да институције буду носиоци једног система, него да то буду управо они, како би разним манифетлуцима и политичком трговином убирали јефтине политичке поене, првенствено запошљавањем на државне јасле чиме добијају сигурне гласове. Дакле, управо супротно, њима одговара анархија и хаос а који се производе етнонационалном манипулацијом која преко 20 година грађане и народе у овој земљи гуши и уништава како би скренули пажњу са главних проблема у друштву.
Логичан слијед догађаја је тај да због тога и не постоји жеља да се успостави правна држава јер то би значило да је држава изнад појединца и да се са државом не може играти "како се коме ћефне", ма колико појединац био моћан и имао снагу изборне воље грађана. Када би се успоставила правна држава, одређени политичари би радили сами против себе и одрекли се свог великог утицаја којег црпе из слабих институција, огромног бирокатског апарата и слуђеног друштва у цјелини. Зато огромној већини политичара и одговара да су декларативно за улазак у ЕУ, а суштински не желе да раде ништа по том питању зато што би "радили" против себе самих.
О домаћем правосуђу је излишно било шта рећи, осим да у последњих најмање 8 година ниједну велику аферу нису привели крају. Кемала Чаушевића и фамозне милијарде КМ које су се вртили као опрани новац из буџета, а гдје је оштећена УИО - нико више и не помиње, те је евидентно да је само у том судском процесу правосуђе показало своју неспособност и немоћ. Пропаст три банке у Републици Српској (Бобар банка, Балкан Инвестмент и Банка Српске) такође нико више и не помиње нити је било ко јавно поставио једно врло логично и једноставно питање "Како је могуће да Агенција за банкарство која има надзорну улогу у банкарском сектору није упозорила наведене банке да су у зони неликвидности и алармирала друге надлежне институције?". Тзв. милијарде страног новца који се слио послије рата у дејтонску БиХ у виду донација - не зна им се ни гдје су завршиле нити гдје је тај стварни новац - тако да је то толико сумњиво да је евидентно да је тај новац опран и завршио у нечијим приватним џеповима, не би ме чудило по етничком принципу.
И када на све ове малверзације додате ВСТС који апсолутно ништа не ради и који нема никакве резултате - они ће изаћи у јавност са оправдањем у смислу "политика и јавност врше притисак на непристрасно правосуђе". Дакле, вртимо се у кругу, гдје нико ни зашта нема одговорност и то тако функционише у оваквом трулом друштвеном систему годинама, док све више људи одлази одавде главом без обзира, првенствено омладина. Не треба овдје бити превише информисан или стручан да се изведе само један и једини могућ закљуачак око правосуђа чију оцјену је прије неколико година дао главни тужилац Републике Српске: не постоји политичка воља за борбу против криминала и корупције. И то је суштина од које многи бјеже.
Многи у Републици Српској и Федерацији предају Упитника за стицање статуса кандидата су оцјенили као историјски датум за све у БиХ, али шта је овдје историјски? Да ли је историјски то што имамо два одговора на упитник, рецимо по питању пописа становништва који је за Србе споран? За 3.242 питања радило 1.083 државна службеника? Да ли је историјски то што нам је за одговоре на упитник требало 14 мјесеци, док је нпр. у Србији и Хрватској то трајало 2 односно 3 мјесеца? Ја овдје не видим ништа историјски, него напротив, видим тромост домаћег бирократског апарата гдје се надлежне институције на разним нивоима власти сукобљавању и блокирају.
Далеко смо ми од добијања статуса кандидата, јер са оваквим начином политичког дјеловања гдје су све институције заробљене у политичким канџама етнонационалне манипулације - тешко да се могу направити било какви видљиви резултати, а посебно мислим ту на правосуђе. Зато ми је остало у сјећању обраћање Јункера у Предсједништву БиХ када је рекао "суштина одговора и рада је важнија него датум за добијање статуса кандидата" или другим ријечима - ако не будете имали резултате нема ни статуса.
Будући да смо као друштво ушли прерано у изборну грозницу која ће се завршити тек у октобру ове године, са великим проблемом који се зове изборни закон - сматрам да и када би постојала енергија за неку врсту реформисања институција, она се не би могла проводити јер је просто немогуће. Већина је сада усредсређена на манипулацију народа и грађана, посебно по питању тога "да су повећане акцизе допринијеле инвестиционом циклусу", а грађани врло добро знају да су цијене скоро свих животних намириница, нафте и остале робе забрињавајуће порасле док су њихова примања остала на истом нивоу. Све се апсолутно политизује у овом друштву од личних карата, пасоша, ЈМБ до акциза и демографије што само по себи говори да је ово недовршено друштво.
Како рече одлазећи британски амбасадор из БиХ Едвард Фергусон прије неколико дана "након БиХ, све земље гдје будем радио ће ми бити досадне". Е то је наша реалност и доказ да је дејтонска БиХ класични експеримент међународне заједнице, гдје је свака логика и здрав разум искључен.
(крај)
