Ovo je Stokton najbjedniji grad u Americi

Ugledni magazin „Forbs" već godinama na prvo mesto neslavne liste najgorih gradova za život stavlja Stokton. Ekonomska kriza je od ovog lepog i ušuškanog grada u srcu Kalifornije napravila meku kriminala


Ima oko 290.000 stanovnika. Nalazi se u samom centru Doline snova, 144 kilometra istočno od San Franciska, u Kaliforniji, američkoj saveznoj državi koju mnogi nazivaju najlepšim parčetom naše planete. Ima i prelepu luku, i široke bulevare, i - potpuno je bankrotirao. Dobro došli u Stokton, najbedniji grad u Americi, kako ga već godinama naziva ugledni magazin „Forbs" i koji je prošle nedelje i zvanično proglasio bankrot i time postao najveći američki grad u poslednjih nekoliko decenija koji je to učinio.


Eto, vidiš ti to, u Americi i gradovi mogu da bankrotiraju. Baš kao da su preduzeća.

Gradonačelnica En Džonston kazala je da je to bila „najteža odluka u njenom životu", ali i da je proglašenje bankrota bilo neophodno kako bi započeo mukotrpni proces oporavka od šoka koji je grad pogodio kada se iz temelja zatreslo američko tržište nekretnina.
Šta konkretno znači proglašenje bankrota za opštinu koja je godišnje imala rupu sa minusem od prosečno 26 miliona dolara? Blagu mogućnost, kažu stručnjaci, da se neki poverioci ostave na čekanju, dok se iz budžeta plaćaju isključivo policija i vatrogasci.
Ali samo blagu.


Kad kriza udari

A Stokton je bio, u neku ruku, oličenje američkog sna. Smešten u samom srcu Kalifornije, bio je Meka za sve one koji su imali novca i želeli da ga potroše. Jer ko ne bi kupio posed u mirnom, ali lepom gradiću, koji je za svega nekoliko godina sagradio novu marinu, sportske terene, a zaposlenima u gradskoj upravi nudio nepristojno velike penzije i povoljno zdravstveno osiguranje.
Potom je, za svega tri godine, sve počelo da se ruši. Zvaničnici su shvatili da u guberu nedostaje 90 miliona dolara, pa su otpustili četvrtinu policajaca, trećinu vatrogasaca i 40 odsto svih drugih zaposlenih u gradskoj kući. Onim preostalim smanjene su plate.

Sve to za rezultat je imalo neviđeni porast nezaposlenosti i, konsekvento, kriminala, koji je sada na samom vrhu u Sjedinjenim Američkim Državama. Više od 15 odsto žitelja Stoktona je nezaposleno - dvostruko više od nacionalnog proseka - a oni koji imaju primanja praktično i nemaju gde da ih potroše: svuda su znaci „Out of business". Čak je i planirana nova zgrada gradske uprave oduzeta od vlasti i postala vlasništvo banke koja je dala kredit.
Majk Bruking (50), rođen u Stoktonu i bivši vlasnik jednog kafića, za sve krivi upravo gradske zvaničnike. Tvrdi da su plaćali nerealno velike penzije, ali i zdravstveno osiguranje.
- Uplaćivali su zdravstveno osiguranje čak i onim zaposlenima koji su radili i samo jedan mesec, i to godinama pošto bi ovi našli novi posao. I ne samo njima, već i njihovim porodicama - žali se on. - To nigde na svetu nema. I onda smo dobili ovo: na ulicama gotovo i da nema policajaca, a kriminal je naprosto „podivljao". Posla nema nigde.


Sve je otišlo u Meksiko

Nešto niže niz ulicu od kafića gospodina Brukinga je radnja za suvenire i ostale drangulije „Gusto gifts". Najviše novca zgrtali su od izrade fotografija za pasoše, ali sada su zatvoreni. Džordž Estrada, 35-godišnji kompjuterski programer koji je honorarno radio u ovoj prodavnici, kaže da je za sve odgovorna banka Vels fargo, koja je prvo preuzela nekoliko podzemnih garaža koje je izgradio grad, da bi potom, zbog naplate dugovanja, preuzela i novu zgradu gradske kuće.
- Nemoguće je naći posao, čak i ako ste obrazovani i vredni - govori Džordž Estrada. - Svi bi da pobegnu odavde. Ljudi traže poslove u San Francisku ili Sakramentu. Ovde je sve pošlo po zlu.
Da stvar bude još fascinantnija - ili još gora, pre će biti - Stokton leži u samom srcu jednog od najuspešnijih poljoprivrednih regiona čitave Severne Amerike. Podignut je na kanalu koji je plovan sve do obližnje reke San Hoakin, gde se bogatstva kalifornijskih polja utovaruju u brodove. Grad je oduvek zavisio od poljoprivrede, ali ljudi poput gospodina Estrade i drugih mladih obrazovanih ljudi jednostavno ne žele da se bave teškim fizičkim radom poput branja trešanja, badema ili mandarina na jakom kalifornijskom suncu. Čak su i fabrike za preradu nestale - sve to je ili potpuno automatizovano ili se nalazi daleko od Stoktona.
Uskoro u grad stiže i tržni centar „Volmart", ali pitanje je da li će iko želeti da radi tamo, u uslovima koji su daleko od povoljnih.


- Nama je možda i lakše. Možemo da otputujemo u obližnje gradove, možemo da se borimo za neko novo radno mesto. Ali stariji članovi moje porodice jednostavno ne mogu nigde. A ni ovde više ne mogu.
Najteži deo je ipak pogoršana bezbednost. Jednostavno, kažu meštani, nikada ne možete ni da pretpostavite kada će se nešto loše desiti. To ne taji ni policija.


Penzioneri na udaru

- Kriminala je sve više i sve je nasilniji - kaže Džo Silva, koji već punih 16 godina zadužuje značku i pištolj u policijskoj stanici u Stoktonu. Prošle godine bilo je 58 ubistava, a za prvih pet meseci ove 31. Siguran sam da ćemo oboriti taj neslavni rekor.
Najveći krivac za porast kriminala jesu ekonomske brige koje more Stokton. Pre samo četiri godine u gradskom budžetu je bilo dovoljno novca za 441 policajca. Sada ih ima 317, ali plate nisu toliko redovne, pa mnogi gledaju kako da okače šapku o klin.
Frenk Džon Koli, koji je ceo život proveo u Stoktonu, priseća se lepe strane života.
- Nekada je bilo divno živeti ovde. Bilo je mnogo prodavnica i malih biznisa. Sada su tu samo zatvorene radnje. Grad kao je u nekoj kutiji iz koje nema izlaza. Osim bankrota. Ali kako može da bude bolje ako isti ljudi koji su nas doveli do čabra sada govore da mogu da nas izvuku iz njega - pita se on.

Info

- Stokton se prostire na 167.708 kvadratnih kilometara
- Prema poslednjem popisu, ima 291.707 stanovnika, po čemu je 65. grad u SAD
- U doba „zlatne groznice" Stokton je bio treći po veličini grad u Kaliforniji
- Osnovao ga je Čarls Marija Veber, nemački imigrant koji je u blizini otvorio rudnik zlata
- Prosečna godišnja temperatura je 23 stepena Celzijusa, a kiša pada svega pedesetak dana godišnje
- U Stoktonu su snimani delovi filma „Otimači izgubljenog kovčega", prvog filma u serijalu „Indijana Džons"

Odoše i policajci

Koli je odlučio da ode iz grada.
- Kriminal je ovde užasan. I potpuno je bez kontrole. Recimo, ja živim u lepom kraju, koji je nekada bio pravi porodični, ali sinoć sam čuo neke pucnjeve. Policija nije ni došla, a njihovi oficiri shvataju da mogu da zarade mnogo bolji novac negde drugde i napuštaju službu. Srce mi se cepa, a krv mi vri kada ujutru uzmem novine i pročitam naslove. Penzionere tuku i pljačkaju gotovo svakodnevno. Moja deca su odrasla ovde, ali im više ne dozvoljavam da me posećuju. Umesto toga, ja idem kod njih. Eto, toliko je loše. Mnogo nam je važnija zaštita nego neka priča o bankrotu.
Ima li svetla na kraju kalifornijskog tunela? Teško. Za svega nekoliko godina Stokton je od grada koji nije bio ni na kakvoj lošoj listi postao čuvar vrha neslavne tabele magazina „Forbs", koji rangira američke gradove po bedi. Sve su prilike da će se ove godine samo povećati jaz između Stoktona i drugog grada na listi.


Press.rs