Предизборна кампања у Србији се све више захуктава, а заједно с њом загријава се ни мање ни више него и сам предсједник Србије Томислав Николић.
Пише: Стефан Драгичевић
Иако је послије добијања предсједничког мандата Николић поднио оставку на мјесто предсједника СНС-а да би, како и он сам каже, био предсједник свим грађанима Србије, данас се он тешко у јавности може одвојити од напредњака. Не зато што је перцепција јавности таква, него зато што и он сам даје јавне изјаве да ће у сваком погледу помоћи СНС-у ако они то од њега буду затражили.
Мени је јасно да је Николић оснивач СНС-а, да му је та странка "при срцу и души" али његове изјаве нису у колизији са функцијом коју обавља јер се сам декларисао као "предсједник свих грађана Србије" што значи и гласача СНС-а, ДС-а, СПС-а, ПУПС-а, ЈС, итд... Дакле, је ли Томислав Николић предсједник свих грађана (и оних који нису гласали за СНС) или је он партијски војник? На то питање би он требао одговорити не мени, већ јавности Србије која хоће да зна "да ли је предсједник државе партијски обојен или не".
Размишљајући шта је повод предсједника Србије да се укључи у предизборну кампању за ове ванредне парламентарне изборе који ће се одржати у априлу, дошао сам до неког свог закључка, а то је да ће и њему за предсједничку трку (за још један мандат на Андрићевом вијенцу) бити потребна страначка инфраструктура. Без СНС-ове машинерије он ће тешко парирати могућим кандидатима за предсједника као што су већ сада довољно експонирани лидер СРС-а Војислав Шешељ или лидер ДС-а Бојан Пајтић. У том случају, помоћ коју би му пружио Александар Вучић и СНС била би непроцјењива и гдје би већ сада у конкуренцији са поменутим двојцем, Николић "лагано" освојио још један четворогодишњи мандат.
Учествовањем у кампањи на страни напредњака, Николић би погазио стандард који је он сам успоставио као предсједник државе. Доласком на чело државе он је направио јасну разлику од својих предходника, прије свега у односу на Бориса Тадића (који је био уједно и предсједник Србије и предсједник ДС) или у односу на самог Слободана Милошевића (предсједник СР Југославије и предсједник СПС-а). Ако Николић буде учествовао у овој кампањи онда је јасно да је његово обећање било лажно и да ће сви наредни предсједници послије њега "имати изговор зашто ће учествововати у страначким кампањама искључиво једне партије".
Обмањивати јавност увијек са собом носи ризик и зато сматрам да је паметније Николићу било "због своје искрености" да замрзне функцију у странци као што је то урадила и гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић или да га Главни одбор странке именује за почаснког предсједника који нема Бог зна какве оперативне функције.
Иако су многи након Николићеве оставке на чело СНС-а то оцјенили као цивилизацијски искорак, сада долазимо до закључка да је то био само маркетиншки трик и доказ да се "оснивачи" тешко могу растати од свог "више него квалитетног производа".
(крај)
Нема коментара:
Постави коментар