уторак, 22. март 2016.

Европске или друштвене обавезе?

Политичка елита у БиХ тежи ка чланству у ЕУ и у томе ништа не би било чудно или негативно да исти ти политичари не користе ријеч "Европска унија" само када покушавају да нађу изговор за свој нерад.

Пише: Стефан Драгичевић

Зашто је потребно да дође европски комесар за проширење Јоханес Хан па да домаћи политичари схвате да би нешто заиста требало позитивно учинити за народе који живе овдје? Да ли је потребно да дође неки високи европски званичник из Брисела да би смо ми у својој земљи провели попис становништва, који би по мени, требао да буде нормална друштвена ствар коју радимо ради нас самих? Ако смо се прихватили обавеза око провођења Реформске агенде, треба ли да дође Јоханес Хан и да нас подсјећа "да обавезе које из тога проистичу" требамо провести? 

Даље, треба ли механизам координације нама или ЕУ? Сматрам да треба нама, јер толико постоји надлежности које се преклапају од ентитетског, државног до кантоналног и локалног нивоа да је заиста координација неопходна у сваком сегменту, али опет, не ради ЕУ него РАДИ НАС, да би нам институције функционисале нормално. Примјери као што су Управа за индиректно опорезивање, Централна банка или ЈМБ, пасоши и остале ствари би требале да буду ствари око којих постоји општа сагласност и да у том сегменту координација функционише.

Наравно, свјестан сам да наши политичари не размишљају на овај начин, али требали би да се запитају једну ствар "да ли, примјера ради, пописом становништва требамо себе "пребројати" да би смо знали колико нас има, а и због одређених економских бенефита или то требамо да радимо зато што то од нас тражи ЕУ"? Умјесто да то буде класично техничко питање, попис становништва је потпуно исполитизован до те мјере да је упитна и његова објава. Ко је губитник ако се попис становништва не објави? Сви ми јер се на провођење пописа потрошило око 50 милиона КМ и тај сав новац "политика" би бацила у вјетар. 

Је ли нормално да су све земље провеле пописе становништва на нормалним техничким основама, док ми овдје у БиХ не знамо ни колико нас има јер је задњи попис био 1991. године? Па то је врхунац лицемјерја оних који мисле да политика свему треба да буде поклопац. Нажалост, то је тако.

Дакле, не могу се све политичке активности дефинисати као "европске обавезе" ваљда има нешто што се зову природни процеси који би у свакој нормалној земљи, која је међународно призната, требали да се нормално одвијају. Коме то није у интересу? Политикама, којих у БиХ има на више нивоа - од политичког, етничког, конститутивног, партијског, ентитетског нивоа до заједничких институција БиХ. 

Морам да кажем да су на почетку мандата овог Савјета министара на челу са Денисом Звиздићем сви напорно радили што је довело до значајног резултата по питању усвајања британско-њемачке иницијативе, усвајања реформске агенде, ступања на снагу ССП, извоза одређених производа у земље ЕУ и Турску, подношење апликације за ЕУ... Добили су одријешене руке да друштвена питања дођу у први план, а да се политичка као што је Сејдић-Финци потпуно потисну у страну. Послије оних политичких потреса у федералној Влади и "реконструкцијe" Савјета министара атмосфера почиње негативно да се мијења.

Попис становништва и механизам координације су техничка питања, а не политичка и тако их треба схватити. Ако надлежне институције нису у стању да проведу то на објективан начин и за опште добро свих грађана, онда ми у овој земљи немамо никакве институције већ зграде и канцеларије које се само тако зову.

(крај)

Нема коментара:

Постави коментар