Тахиријева и Устав Србије

Прије неки дан Едита Тахири, министарка за дијалог у непризнатој косовској влади, тражила је од Србије да из свог устава избаци Косово и Метохију као њен саставни дио како би се технички дијалог у Бриселу наставио.

Пише: Стефан Драгичевић

Да је безобразлук и цинизам у политичком смислу прешао све "границе пристојности" најбоље доказује овакав један јавни иступ, неког назови косовског функционера, који не преза ама баш ни од чега.

Политичким представницима Албанаца који су једностраном политиком уз помоћ запада "загосподарили" већим дијелом Косова, као да није довољно шта су све добили (од територија, институција, етнички чистих подручја, цивилне заштите, правосуђа, полиције, оружаних снага...), па би још да уцјењују и имају образа да уопште нешто траже од државе Србије. Посебно да траже промјену највишег правног акта једне међународно признате државе којом су силом (без одобрење УН) одузели суверенитет и територијални интегритет на Косову и Метохији. 

Свако ко прати политичка дешавања на Косову, схвата да је сваки јавни наступ албанских политичара у сврху омаловажавања и обесмишљавања резолуције 1244 и покушај да се по сваку цијену Косово прикаже као независна држава са којом Србија треба "да његује добросусједске односе". То се и сада дешава, посебно пред наступајући дијалог у Бриселу када се пред Србију стално повлачи приступно Поглавље 35 које говори о добросусједским односима.

Да сам на мјесту премијера Вучића, ја бих јасно ставио до знања Могеринијевој "да о добросусједству са дијелом сопствене територије нема никаквог разговора" јер било каква полемика у том правцу значи да се Србија као држава одриче Косова. То значи управо оно што је Тахиријева и тражила, а то је да Србија из свог устава избаци Косово као свој неотуђиви дио. Као појединцу давно ми је било јасно да је Брисел пристрасна страна јер је већина чланица ЕУ признала независност Косова, али када је већ оваква ситуација каква јесте, ја бих замрзнуо даље приступање па таман се то доводило до сличности са турским и македонским примјером.

Иако је Србија у много чему попустила и пренијела техничке надлежности Приштини, она не смије у међународном формату да призна независност јер када би се то формално десило, то би значило и званично признање. У историји би било уписано "ко је то урадио", па сад, ко смије да политички поклекне и уведе Косово у УН, а заједно с тим и међународни позивни број зарад чланства у ЕУ, нека изволи. Сигуран сам да сем Чедомира Јовановића, ниједан политичар у Србији, ма ко био и какву политику заступао, не може да пређе ову црвену линију јер би се то граничило са националном велеиздајом.

Да приштинској страни итекако смета резолуција СБ УН 1244 довољно говори и задња реакција тзв. министра спољних послова из Приштине Енвера Хоџаја који је мисију Унмик оцјенио као непожељном јер она дјелује по директиви УН која каже да је Косово саставни дио Србије.

Заједница српских општина

С друге стране, колико је Београд спреман на компромис, толико Приштина све више затеже и условљава, а посебна прича је Заједница српских општина, познатија и као ЗСО.

Дакле, Приштина још увијек није почела да проводи Бриселски споразум у домену формирања ЗСО, а као хоће да разговара? Па шта имамо више да разговарамо када једна страна упорно договорене ствари игнорише да проведе па чак и да условљава?! Неки дан сам чуо од једног дипломатског извора, да приштинској страни више није препрека њен уставни суд за ЗСО већ то да она тим питањима уцјењује Србију рјешавањем позивног броја, реконструкцијом моста на Ибру у Косовској Митровици и да се демонтирају институције Србије у покрајини. 

На такву врсту политике нема одговора сем обуставити било какве разговоре до даљњег јер толики безобразлук у политици се не памти. Приштина није урадила ниједан једини политички корак од онога што је обећала, а то је да ће промјенити најмање 20-ак закона како би ЗСО био формиран. Врућ кромпир су пребацили уставном суду, који очигледно под притиском јавности и политичке елите све ово мора "да охлади" како би се видјело "како даље тражити уступке од Србије". 

Годину дана Бриселски споразум "тапка у мјесту" када је ријеч о ЗСО, и умјесто да ЕУ изврши притисак на Приштину она чека "неки дијалог". Ма какав дијалог, натјерајте их да проводе оно што су се двије делегације договориле и оно што су потписале!

Закључак

На крају, сматрам да је сваки даљи разговор са приштинским страном бесмислен, јер ако ће сузавци опозиције у скупштини да заустављају фундаментална питања која су од великог политичког значаја за обје стране, онда је то доказ да на једној страни имамо неозбиљног преговарача.

(крај)