Механизам координације постао механизам несугласица

Састанак предсједника СНСД-а и СДА Милорада Додика и Бакира Изетбеговића у ресторану "Барка" гдје се "закључио неки споразум" око механизма координације и постигао договор око новог аранжмана са ММФ-ом, неодољиво ме подсјећа на састанчење чувене политичке шесторке прије неколико година која никако није успјела да нађе рјешење за фамозни случај Сејдић-Финци.

Пише: Стефан Драгичевић 

Свугдје се преговара (од ресторана, викендица, хотела, иностранства), посредује не зна се који више страни дипломата, врше се притисци и опструкције на све стране, али узалуд. Три стране остају "забетониране" у националне ровове и нико не одаје утисак да би се могло наћи неко компромисно рјешење. Пошто судски случај Сејдић-Финци до дана данашњег није рјешен, имам утисак да ако се овако настави договарати за кафанским столом и око механизма координације да ће и ово политичко питање доживјети неславну судбину међународне пресуде из Стразбура. 

Умјесто да се о државним и важним политичким питањима као што је механизам координације разговара и преговара у институцијама које треба да проводе европску политику земље, ми смо дошли до те фазе када о тим питањима политика одлучује у ресторанима. Могу да схватим и да су политичари од крви и меса, могу да схватим да су и они жива бића као и сви ми, али не могу да схватим да систем, институције и државу своде на ниво угоститељства. 

Да ли такво понашање има посљедица? Па наравно да има. Механизам координације у оваквој комплексној земљи као што је БиХ, треба да увеже све институције свих нивоа власти, а то значи да се мора чути по овом питању мишљење не само Додика, Изетбеговића, Цвијановићеве, Звиздића или Новалића већ и представника кантона, дистрикта али и оних на нивоу заједничких институција БиХ који на крају задњи требају да ставе потпис на усаглашени координациони механизам. Отуда и негодовање предсједника СДС-а и ХДЗ-а Младена Босића и Драгана Човића јер нико их не консултује, а они као дио власти на нивоу БиХ треба "да дижу руке" у нечему у чему нису учествовали. То није у реду и није политички коректно. 

Па да ли је ико размишљао о томе да на овакав један састанк треба позвати Драгана Човића (ХДЗ), Младена Босића (СДС), Бранислава Бореновића (ПДП), Младена Иванића (члана Предсједништва БиХ) и друге који представљају власт на нивоу БиХ и без којих се не може донијети не само механизам координације већ ни друге значајне политичке одлуке? Да ли у овој земљи све мора да се договара "у четири ока" иако сви ми знамо да се овдје ништа не може урадити без широког консензуса свих? Најлакше је блокирати процесе потребно је нешто урадити "како би откочили проблем" и бар мало обезбједили перспективе за ово напаћено друштво. Но, од тога нема ништа све док се политика заснива на формулацији "ја теби, ти мени".

Међународна заједница, а прије свега делегација ЕУ у БиХ уколико жели да буде конструктивна она у важне преговоре и састанке мора да укључи све релевантне политичке субјекте ако жели да закључци буду проводиви. Овако, механизам координације остаће мртво слово на папиру јер је неприхватљив прије свега за хрватску страну, те самим тим не може бити усвојен на Савјету министара.

Кантони и Брчко дистрикт маргинализовани

Свјесно или не, али улога кантона и Брчко дистрикта у Изетбеговић-Додиковом споразуму је маргинализована. Најспорнији дијелови су тачке два и три. Иако је предвиђено да представници кантона дају кворум за одржавање састанака и усвајање одлука, они не учествују у могућем преиспитивању тих одлука, док се Брчко дистрикт не спомиње ни у једном процесу одлучивања као да није дио БиХ.

У споразуму под тачком два пише: "Кворум за одржавање састанака и усвајање одлука у тијелима из члана 2. Став (4) ове Одлуке обавезно чине овлаштени представници: 1. представник Савјета министара БиХ, 2. представник Владе Републике Српске, 3. представник Владе Федерације БиХ и 4. кантона, а у складу са уставним надлежностима за материју која се разматра на сједници, односно која је предмет одлуке". 

Под тачком три пише: "Све одлуке усвојене у различитим тијелима система координаије, могу бити преиспитане пред вишим тијелом у систему координације у року од 10 дана од њиховог доношења, а од стране овлаштених представника Савјета министара, представника Владе Федерације и представника Владе Републике Српске." 

Из спорне двије тачке јасно је видљиво да су нижи нивои власти што више "остављени по страни" када је ријеч о процесу одлучивања, иако и кантони и Брчко дистрикт имају значајну аутономију и извршна овлаштења. Да ли је некога страх од могућих блокада, не знам, али је евидентно занемаривање надлежности кантона и дистрикта.

Закључак

Попис становништва, адаптација ССП, предстојећи референдум о Дану Републике Српске као и друга политичка питања укључујући и механизам координације само показују колико је БиХ сложена и компликована земља у којој нема једноставних политичких договора.

Ако икакву поуку из свега можемо да извучемо то је да без договора представника сва три конститутивних народа нема никаквог рјешења и да су преговори гдје учествују двије без треће стране осуђени на пропаст.

(крај)