Као што и сами можемо примјетити, скоро сваки дан политичари у БиХ најављују подношење апликације за улазак у ЕУ.
Пише: Стефан Драгичевић
Као датум када би се апликација требала упутити према Европској комисији спомиње се 15 фебруар иако политички фактори врло добро знају да БиХ тренутно није спремна за њу. Оно што је интересантно је то да сви причају о "кредибилној" апликацији за чланство, а нико не говори о условима који се требају испунити да би заиста апликација била валидна.
Од почетка британско-њемачке иницијативе за БиХ познатија и као план Штајнмајер-Хамонд, подржавао сам напоре да се политичко питање звано Сејдић-Финци помјери у страну и да на ред дођу економско-социјална питања. Све је одрађено што је тражено, од заједничке изјаве за европски пут, реформске агенде па до ступања на снагу Споразума о стабилизацији и придруживању, а онда настаје болест која је у нашем народу позната као похлепа.
Зашто је настала похлепа? Зато што политичари у овој земљи трче да пишу захтјеве ЕУ, за коју знају да ће тешко проћи, знајући да нису испунили два главна услова у домену традиционалне трговине и прилагођавања ССП-а са реформском агендом. И како то протумачити него га евидентна жеља за прикупљањем јефтиних политичих поена? Могу да разумијем да је у веома кратком року одблокиран европски пут, али то није основа да се предаје нешто што има мале шансе за успјех. Сутра када ЕУ одбије захтјев за чланство они треба да буду криви, а не наше власти? Е у томе се састоји политичка похлепа коју појединци на власти неће или не желе да прихвате. Па ми још ни онај фамозни попис становништва нисмо провели (задњи попис који се користи је од 1991.), а хоћемо у Европу. Гдје то има? И ми хоћемо да будемо озбиљна земља? Са оваквим политичарима то је једноставно немогућа мисија!
Шта је са традиционалном трговином? Што се тиче традиционалне трговине она је евидантан услов који Хрватска ставља на европски пут БиХ јер њеним пословним круговима није у интересу да се босанско-херцеговачки произвођачи млијека врате у пуном капацитету на хрватско тржиште. Већ сада је јасно да Хрватима смета и ова четири предузећа која су добила извозну дозволу за ЕУ и према томе, интерес пословне заједнице у Хрватској је да се онемогући увоз млијека из БиХ бар док не постане пуноправни члан ЕУ да не би реметила конкуренцију. Из тог разлога традиционална трговина остаје отворено питање пред БиХ. Преведено на народски рјечник то се може питати овако: "Хоће ли БиХ поклекнути пред великим ултиматумима Хрватске чије активности повлачи пословна и тајкунска заједница, а у домену традиционалне трговине?".
И да се ми разумијемо, није у питању само млијеко, то су сви они производи које су произвођачи из Републике Српске и Федерације извозили на хрватско тржиште док ова није постала чланица ЕУ. Тако да главне проблеме за ЕУ у овом тренутку БиХ прави Хрватска која покушавајући да заштити домаће произвођаче онемогућава увоз производа из сусједне земље. Иако је Хрватској било лијепо када је била у ЦЕФТА споразуму очигледно јој сада не одговарају некадашњи услови, па покушава да се води игноратском политиком према БиХ која има, буквално речено, отворено тржиште. Велики хрватски произвођачи све што произведу они извозе на тржиште БиХ, и умјесто да буду захвални на томе они условљавају европски пут "комшије". Слика и прилика "наше браће" Хрвата! Али хвала им на томе, јер показују ко су и шта су.
Поред овог проблема, кад-тад ће на врата закуцати поново пресуда Европског суда за људска права у случају Сејдић-Финци. Ако не сада, онда сигурно код отварања преговарачких поглавља гдје ће хтјели то или не домаћи политичари морати да нађу рјешење за ову пресуду. То није толики проблем Републике Српске која има јасан став (1 члан Предсједништва БиХ са простора Републике Српске се бира на изборима директно) колики је то проблем Федерације у којој још увијек нема познатог става да би се ово питање откочило. Разлог је јасан зашто га нема: зато што Хрвати Сејдић-Финција желе да претворе у хрватско питање како би створили услове за оснивање своје изборне јединице.
Ту је такође и неизоставни механизам координације, који у пракси већ постоји, али папир јавност још увијек није видјела. Шта се догађа око механизма координације можемо само да нагађамо, али ја предпостављам да су проблем кантони у Федерацији који немају синхронизовану политику са федералним нивоом. Довољно је само погледати нашта личи образовни систем у Федерацији па да се закључи да тамо влада тотални хаос. Сваки кантон има своју образовну политику и сваки кантон одређује другачије плате и накнаде... ЕУ у том погледу не може да види одговорност и онога с ким преговара. ЕУ жели да разговара искључиво и само са заједничким институцијама БиХ и ако овај механизам координације се усагласи, а прије свега у Федерацији са кантонима, ствар је завршена.
Да ли ће бх апликација бити кредибилна или не, оцјењиваће сама ЕУ. По мом дубоком увјерењу, апликацију још увијек не треба слати јер нисмо испунили све услове, које сам објаснио у тексту, да би смо добили зелено свијетло за кандидатски статус.
Нека нам је Бог у помоћи са оваквим политичарима.
(крај)
Нема коментара:
Постави коментар