субота, 20. фебруар 2016.

Непотребна политизација механизма координације у БиХ


Испред себе држим документ Службеног гласника БиХ број 8/16 гдје је донесена одлука о "систему координације процеса европских интеграција" и не могу да схватим шта је у њему спорно за Владу Републике Српске. 

Пише: Стефан Драгичевић 


У свим предвиђеним тијелима, а посебно у оном најважнијем Колегијуму за европске интеграције у оквиру механизма координације изричито стоји да се одлуке доносе КОНСЕНЗУСОМ. То даље значи, да се ниједна одлука о процесу ЕУ интеграција не може донијети без представника, прије свега, Владе Републике Српске за коју је усвојени механизам координације споран. 

Узмимо примјера ради Министарство пољопривреде Републике Српске. Њима смета неки дио о прилагођавању Споразума о стабилизацији и придруживању, а посебно онај дио везан за традиционалну трговину који се односи на одређене квоте за извоз у земље ЕУ, прије свега у Хрватску. Из тог разлога што ресорно министарство има примједбе на конкретан случај, јер се може угрозити пољопривредна производња, самим тим се одређене ствари могу блокирати у систему координације јер нису у интересу пољопривредника из Српске. Касније је све ствар договора и могућности да се изнађу нека рјешења унутар свих институција у БиХ. 

Исто то важи за Федерацију, кантоне и Брчко дистрикт.

Дакле, заштитни механизам постоји за ентитете и заиста не видим ниједан разлог да се питање механизма координације толико политизира и прави некакав баук у јавности од тога као да је извршен пренос надлежности.

Даље, у члану 2 - став 3 (координација процеса европских интеграција) стоји да се координација састоји на хоризонталној (координација унутар једног нивоа власти) и вертикалној бази (координација између различитих нивоа власти). Из овог става може се извући јасан закључак да док се не заврши посао у, примјера ради, Федерацији (хоризонтална координација) не може бити усаглашавања на било ком нивоу који је предвиђен механизмом координације. Тако једноставно долазимо до закључка да су унутрашњи организациони елементи БиХ заштићени као "поларни медвједи" и да они са одређеним одлукама могу да отежу колико хоће ако та одлука није ургентна за грађане или за само приближавање ка ЕУ. 

У неколико наврата чуо сам од званичника Републике Српске да је за њих спорно то што функцију предсједавајућег Колегија за европске интеграције обавља предсједавајући Савјета министара, а не ентитетски премијери који имају улогу замјеника. Људи, зашто се прави од нечега непостојећи проблем? Све одлуке се доносе КОНСЕНЗУСОМ, и ако се нешто не усагласи како треба, приједлог одлуке ПАДА. У прилог томе иде и члан 3 - став 8 у коме се изричито каже да "су чланови Колегија обавезни презентовати УСАГЛАШЕНИ став испред нивоа власти кога представљају". То у преводу значи, да ако га нису усагасили, сједнице Колегија неће ни бити.

Такође, разни политичари углавном из владајућег табора у Српској тврде како је овај механизам координације тајно усвојен, да је штетан за Српску, да је класична превара, да се врши централизација... чему све то? Умјсто да причамо шта треба дорадити ако је евентуално нешто спорно, да се нешто дода или измјени, иде се на политичко-трачарски терен гдје треба да "лети перије" углавном између Владе Републике Српске и Савјета министара. И шта смо тиме постигли? Ништа, препуцавали се и сви пали на испиту зрелости! 

Због свих наведених ствари, моје размишљање иде ка томе да се прави вјештачка политичка криза за коју апсолутно нема никакве потребе. Механизам координације се на овај или на онај начин морао донијети од стране Савјета министара јер Европска комисија тражи од нас усаглашени став који ће презентовати једна институција те да такав став одражава вољу свих релевантних субјеката у БиХ. Читајући усвојени механизам координације уопште нисам наишао на било који члан или став који је проблематичан са становишта неког националног проблема. Сви су једнако заступљени и сви су равноправно третирани у механизму одлучивања.

Механизам координације у БиХ мора заживјети ако хоћемо у ЕУ јер је ово толико сложена  и скупа земља која не постоји нигдје на свијету. Ако желимо у европску породицу морамо да будемо спремни да правимо рјешења, да будемо људи који ће се договарати, који ће усаглашавати ставове а не стално да се прави политички циркус ради прикупљања јефтиних политичких поена од чега користи грађани неће имати никакве.

Док се ми бавимо механизмом координације, ова земља је и званично најнеконкурентнија у региону са становишта привлачења страних инвестиција и запошљавања; у овој земљи су најниже пензије у Европи; највећа стопа незапослености по глави становника; веома низак животни стандард и веома изражена политичка нестабилност која онемогућава било какву врсту нормалног функционисања.

Требало би свима да буде јасно да овакво алармантно стање по свим друштвеним питањима одговара једино елитама у овој земљи, а ако то народ не препознаје онда ми настављамо да тонемо убрзаним темпом.

(крај)

Нема коментара:

Постави коментар