Олбрајтова и њена демократија

Када се 90их година крваво распала Југославија, већина америчких политичара на власти, углавном демократе, заговарала је неопходност да се изврши темељна демократизација и транзиција ка капитализму.

Пише: Стефан Драгичевић 

Дакле, од нас и наше админинстрације послије рата Американци су тражили да кроз провођење избора и добијање легитимитета власти од народа направимо демократско друштво. Да систем није био пет пуних деценија под социјалистичким начином управљања и да нас није задесио братоубилачки рат, ја бих и разумио овакав захтјев јер бисмо могли пуно тога да научимо на примјеру Чехословачке, али ево ни до дана данашњег народи на простору читаве бивше Југославије се нису помирили да "њихове земље" више нема као ни самог самупорављања.

Ратни ожиљци у региону су још увијек свјежи, а сјећања на живот и стандард у Југославији неконтролисано се враћају сваки пут када се каже "да је народу тешко и да нема од чега да живи". Зато су појмови демократија, капитализам, приватизација, приватна својина, приватна предузећа - још увијек страни за наше народе јер треба послије једног дужег периода под једним системом се прилагодоити доминацији другог система, а којег је народна власт прихватила.

Демократију као појам, народи на Балкану најчешће тумаче као средство помоћу кога Американци желе да загосподаре одређеним простором, јер, гдје год се спомиње "неопходност увођења демократије" ту су били ратови и хаос. Дакле, од Југославије, Арапског прољећа (првенствено Либија и Египат) до ових превирања око Сирије и Сјеверне Кореје. Генерално, тако се схвата "америчка демократија", а друга је ствар како смо сви ми учили у школама и факултетима шта је стварна демократија и демократска воља народа. 

Али оно што заиста треба да се запита цјелокупна свјетска јавност, јесте питање провођења избора у САД и како се тамо демократија проводи на дјелу. Баш из тог разлога, "добар примјер" нам даје бивша америчка државна секретарка, добро позната прије свега српској јавности Медлин Олбрајт. Наиме, она је на предизборном скупу подршке Демократској странци и Хилари Клинтон у у Њу Хемпширу упутила поруку младим женама ове садржине: "у паклу је резервисано посебно мјесто за жене које не помажу другим женама". Неоспорно је да Олбрајтова има потпуно право да подржи било кога на изборима, али начин на који је позвала жене да гласају за Хилари Клинтон је више него застрашујући. 

И ту долазимо до главне недомуице у нашем тексту са питањем - да ли је овај потез Мадлин Олбрајт демократски? Је ли демократија када ви отворено пријетите женама "ако не гласају како сте им рекли?"; је ли демократија када ви отворено покушавате да дискриминишете људе по полу? И је ли демократија то што ви својим говором отворено кршите слободу избора свакој америчкој жени? Ова питања амерички новинари би требали да поставе госпођи Олбрајт, пошто је толико поштују због заслуга "за бомбардовање СР Југославије 1999. године".

Као посљедица оваквог, благо речено, недемократског потеза Олбрајтове, неки ближи сарадник Берни Сандерса (главни демократски опонент Хилари Клинтон) треба да позове све мушкарце да гласају за Бернија? То је толико сулудо да то више није питање демократије већ питање цивилизацијских вриједности за које се истакнути појединци у јавности залажу. Да ли због Олбрајтиног позива женама или не, Берни Сандерс је убједљиво побједио у Њу Хемпширу, потукавши Клинтонову са чак 20 процената разлике у броју гласова. То само по себи показује колико је Клинтонова погријешила када је за тренутак уступила мјесто говора "прослављеној" југословенској трагичарки Медлин Олбрајт.

Следећи страначки избори одржаће се у Невади и Јужној Каролини, али ће по свему судећи главни предсједнички ривалитет на крају бити између демократе Бернија Сандерса и већ сада довољно контроверзног републиканца Доналда Трампа. 

На нама остаје да испратимо и да "научимо" трагикомичну модерну демократију на амерички начин. 

(крај)