Стефан Драгичевић: Поглед на новембарске изборе на Косову

Локални избори ће се одржати 3. новембра по „косовским законима” и уставу ове, како то воле да кажу политичари из Србије, непризнате државе.

Пише: Стефан Драгичевић

Срби са сјевера Косова очигледно представљају реметилачки фактор званичном Београду и актуелној власти јер не желе да прихвате нову државу и политику која није у интересу српског народа који живи на том простору. Због јасне визије да ће се утопити у косовски лонац, предстаници Срба сјеверно од ријеке Ибар не желе да се одрекну своје државе Србије и њених институција. Но, и поред тога што су вјерни и одани својој држави, државни врх Србе на Косову буквално приноси Тачијевој политици кроз прегршт ствари, али основно је кроз изборни процес чиме се и заокружује и практично завршава трагикомична борба Србије за свој неутуђиви дио земље Косово и Метохију.

Пошто је јасно да ће 3. новембра бити одржани локални избори на Косову по ''косовским законима и уставу'', и пошто Влада Србије тако силно жели да Србе са сјевера Косова уведе у нову ''државу'' коју наводно не признаје, поставља се питање, зашто у Влади Србије грађане и првенствено народ на Косову обмањују око непризнавања када је јасно и очигледно да је признала независност на Косову?

Премијер Дачић каже: „Нико нема права да води политику која је супротна државним интересима Србије, а који се у овом тренутку састоје у томе да Срби на Косову имају своје легитимне и легално изабране представнике који ће бити међународно признати, а не само представљени као неке паралелне структуре које нико не признаје”.

И овдје долазимо до класичног апсурда. Паралелне институције на које се позива Дачић и које је недвосмислено оцијенио као неко ко представља препреку интеграцији сјеверног дијела територије Косова у остатак, јесу званичне институције Србије. А институције би биле признате од запада тј. од међународне заједнице тек онда када се добије изборни легитимитет из званичне Приштине и њихове Централне изборне комисије.

Специјално и паралелно

Како неко ко се налази на мјесту предсједника Владе може уопште овако нешто да изјави и уопште да се позива на нешто што је противуставно и против националних интереса државе? Ако већ жели да промијени државну и националну политику онда Дачић мора да промјени устав и мора да се саосјећа са грађанима Србије на сјеверу Косова којима није лако. Њихов животни континуитет ће се наставити у ''независној држави Косово'' у наредним годинама.

Бриселски споразум не може бити непристрасан, јер је већина земаља ЕУ признала''независност Косова.'' Ако Дачићу овај споразум представља форму за убјеђивање народних маса у исправност одлуке државног врха онда он не треба да буде премијер већ реторичар који покушава да сакрије шта је суштина тог споразума. Велика је штета што се није одржао референдум да народ у Србији каже шта мисли о будућности Косова, јер тамошњи народ који живи у тој покрајини нема куд. С једне стране притишћу ови из Приштине, с друге стране притишће Београд. У раљама и једних и других народ подноси жртву јер је остављен на цједилу, сами и немоћни да се боре против рјешења који нису у њиховом интересу.

Због политике Срба са сјевера Косова да се јединствено боре за своја огњишта и територију, стиже изјава премијера Дачића која у преводу значи „свако онај ко се од званичних функционера са сјевера Косова буде противио изласку на локалне изборе биће смијењен“. И како сада функционисати у тим околностима? Како доносити нормалне и квалитетне одлуке? Премијер пријети смјенама онима који не желе ЗСО или како он воли да каже „српски ентитет“ који би био прихватљив за приштинску страну.

И ту је заправо премијер још једном показао да је одличан реторичар, а веома слаб државник.

Зар би неко стварао ентитет на сопственој територији, пошто и Дачић још говори да је Косово у Србији, само не знам до када? Зар би неко унутар своје државе и свог уставно правног система стварао ентитет за свој народ? Јесу ли Срби са сјевера КиМ тражили заједницу српских општина тј. свој ентитет? Нису. Они хоће да живе у држави Србији и њима не требају никакви ентитети, региони, кантони и слично. Њима треба држава да их заштити.

Јединствена српска листа

Ако ће државни врх Србије да се бори за свој народ на Косову тако што ће имати своје представнике у ''независном косовском парламенту'' или влади (све иде у том правцу) онда им треба легитимитет на косовским изборима. Тај легитимитет Београд жели да оствари уједињењем свих званичних политичких субјеката који дјелују на КиМ чије су централе у Београду и чиме ће вјероватно да се иде када буду били општи избори, наравно по ''косовском законодавству.'' Сада је очигледан приоритет државног врха Србије да Срби изађу на изборе, да се не дијеле по партијској линији и да освоје што више општина тамо гдје Срби чине већину.

Али како да Срби учествују на тим изборима када је већ у најави да ће се на гласачким листићима појавити државни грб и симболи ''независног Косова?'' Шта то значи? То значи да без обзира да ли Срби побиједили у некој општини на изборима главни доток финансија биће из Приштине и из њихове буџетске касе. Дакле, они ће на овај или на онај начин бити зависни од косовског буџета.

Стварно је више смијешно причати о некој статусној неутралности избора... Свака држава расписује изборе, они никако нису статусно неутрални што се националног нивоа тиче, али јесу када је ријеч о политичким партијама или би по дефиницији тако требало да буде. Суштина овог проблема је у томе да државни врх Србије тражи од Срба са Косова излазак на косовске изборе иако и они сами кажу да не признају косовоску ''независност.'' Па, како можете да не признајете независност, а овамо тјерате Србе да излазе на изборе у земљи коју не признајете?

И за крај један савјет Влади Србије поводом Косова:

1. Немојте да обмањујете народ причама како је Бриселски споразум статусно неутралан јер он никако неутралан не може бити;

2. Немојте да глумите државнике у борби за Косово када је очигледно и јасно свима да тамо НЕМА суверенитета Србије, а о полицији и војсци да не говорим;

3. Немојте да замазујете људима очи како се борите за неку једнакост права Срба са Косова када их гурате у приштинске руке, сами избори то довољне говоре, најочигледнији примјер; и

4. Немојте да просипате више приче о томе како никада нећете признати Косово када је јасно да је оно већ независно и да је резолуција УН 1244 буквално остала замрзнута.

Још два корака су остала до коначног признања: 1.  Да Косово добије међународни позивни број 2. Да Косово и званично буде признато од стране Србије у УН. Послије свега народ мирне душе може честитати државном врху на паметној и мудрој политици према најзначајнијем националном питању Србије и коначно отвореном путу ка ЕУ без нових услова.
 

Извор: Фронтал.СРБ