четвртак, 6. новембар 2014.

Стефан Драгичевић: Одблокирани Дерво и Јакоб

Послије толико година и мјесеци потрошених узалуд на постизање коначног рјешења око судске пресуде из Стразбура у случају Сејдић-Финци, бх политичари су у понедељак (1.10) коначно постигли веома важан напредак у овом предмету.


Пише: Стефан Драгичевић
НАПОМЕНА: Текст надовезан на анализу од 22.02.2013. коју можете прочитати ОВДЈЕ
Дакле, дo 10. октобра релевантни политички субјекти на нивоу БиХ ће у Бриселу коначно ставити тачку на политичку агонију звану Сејдић-Финци и на тај начин рјешити веома једноставно питање које се, да је било воље и жеље могло рјешити и много раније.
Оно што је новитет из недавног боравка бх лидера у Бриселу је то, да су се федерални политички субјекти опредјелили за директан избор члана Предсједништва. И то је напредак ако се узме у обзир да су „федералци“ у Брисел отишли као раштимовани оркестар, без икаквих предходно закључака, споразума и без јасних циљева.
С једне стране постојали су разговори и усмени договори између лидера СДА и ХДЗ-а Сулејмана Тихића и Драгана Човића око провођења пресуде са јасним рјешењима, док су с друге стране Лагумџијин СДП, Радончићев СББ и Рагужев ХДЗ 1990 били пасивни посматрачи тих разговора. Чак је Лагумџија оптужио Тихића и Човића да дјеле Федерацију по националним и етничким шавовима, а у чему његов СДП неће да учествује.
Стално се говори о томе да у Федерацији постоји фамозна „четворка“, али очигледно да некоме не иде добро математика и збир политичких субјеката који се налази на страни „федералних партнера“.
На тој страни нису четири већ пет политичких субјеката: СДП, СББ, СДА, ХДЗ, ХДЗ 1990. Дакле, петорка. Друго је то што неко дјели странке на владајуће и опозиционе на државном нивоу, мада је свима јасно да се без подршке СДА ово питање не може рјешити, јер је Тихићева партија кључна за верификацију у Дому народа и она с тога никако не може бити класична опозициона политичка партија.
Принципи који су коначно усвојени у Бриселу јасно дају путоказ ка дефинсању измјене устава по том основу: Сва три члана Предсједништва бираће се директно, један из Републике Српске и два из Федерације. Дакле и један и други и трећи кандидат излазе на изборе и боре се за подршку народа.
Сада је јасно да су разна асиметрична, полуасиметрична рјешењима око директног или индиректног бирања потпуно по страни, и да се долази надомак рјешења проблема.
Што се Републике Српске тиче, дакле СДС-а и СНСД-а, они су остали принципијелни политичком консензусу да се из Српске бира један члан Предсједништва директно, а подржали би било које рјешење о којем се договоре федерални политичари. Дакле, СДС и СНСД су када је ријеч о овом питању јасно ставили до знања свима какав је став Српске и указали да проблем није до њих већ до федералних политичких субјеката који се не могу договорити.
Треба имати на уму да у Представничком дому Срби могу максимално имати 14 посланика, што значи да око свих битних питања за Републику Српску мора постојати јак консензус, у овом случају СДС-а и СНСД-а. Не само око Сејдић-Финција, већ и око државне имовине, НАТО-а и механизме координације јер колико год неко говорио да постоји „позиција и опозиција“ то је на нивоу БиХ на танком леду. Зашто? Па зато што Бошњаци имају 24 посланика, а за већину, дакле за позтизање већине око неког закона или међународног уговора потребно је 22 посланика.

Филеов притисак

Притисак Штефана Филеа под пријетњом санкцијама БиХ уколико лидери политичких партија не постигну рјешење, је уродило плодом. БиХ је сем пријетње да ће бити избачена из Савјета Европе добила и још једну, а то је да ће јој се ускратити ИПА средства из фондова што би додатно отежало финансирање не само прегломазне админинстрације већ и инфраструктурних пројеката алоцираних на оба ентитета.
Пред очигледном изолацијом, а познато је да више од 50 одсто страног капитала у БиХ долази из земаља ЕУ, на самом састанку је било бити или не бити. И сами дефинисани принципи су велики помак, јер све што води ка рјешењу макар то било и тромо, битно је да се креће ка коначном циљу.
Остаје још да федерални политички субјекти усагласе како ће бирати чланове Предсједништва: 1. Пошто је Федерација једна изборна јединица, као што је уосталом и Република Српска, „федералци“ морају да формирају и два изборна подручја уколико не желе поново да се поставља хрватско питање и дискриминација хрватског бирачког тјела; ИЛИ 2. Да кантони имају предност при избору чланова Предсједништва (о чему су разговарали представници СДА и ХДЗ али без потписаног споразума).
6 принципа који су усаглашени у Бриселу:
1. Прихватање потребе да се хитно проведе пресуда тако што ће се осигурати да сваки грађанин БиХ има право да учествује у изборима за Предсједништво БиХ и Дом народа
2. Предсједништво БиХ састојаће се од три директно изабрана члана.
3. Два члана биће директно изабрана са територије Федерације према моделу који ће се усагласити, а један ће бити изабран директно са територије РС. ФБиХ и РС су по једна изборна јединица.
4. Грађани БиХ који су регистровани да гласају за Брчко дистрикт имаће право да гласају за члана Предсједништва БиХ или с територије РС или с територије ФБиХ у складу са законодавством које је на снази
5. Слажемо се да ћемо до 10. октобра договорити изборне моделе који ће задовољити легитимне захтјеве конститутивних народа и осталих уз пуно поштовање међународних стандарда. Модел избора два члана Предсједништва БиХ из ФБиХ кроз амандмане на Устав и Изборни закон треба уз додатак одлуке Суда у Стразбуру да спријече наметање изборних резултата било ком конститутивном народу или осталима.
6. Странке се слажу да финализују модалитете за успостављање ефективног и ефикасног механизма о питањима из области ЕУ кроз поштовање принципа укључивања на темељима овлашћења која су предвиђена у Уставу БиХ што ће бити представљено 10. октобра.
 
Пресуда у случају Сејдић-Финци показује да одређене међународне обавезе могу бити веома једноставне за тумачење и анализирање, али и веома компликоване са становишта њене имплементације. Посебно у БиХ гдје сваки проблем са државног и политичког нивоа чека озбиљну пријетњу од најважнијих финансијера, првенствено из ЕУ, који ову државу одржавају у животу.

Извор: Фронтал.СРБ 

Нема коментара:

Постави коментар