Александар Вучић као Елиот Нес

Одлучност нове власти у Србији да се обрачуна са криминалом и корупцијом је тема која заврјеђује огромну пажњу цијелог екс-Ју простора.

Пише: Стефан Драгичевић

Обрачун са једном од најгорих болести сваког модерног друштва у Србији је почео промјеном власти прошле године, гдје су и посљедњи остаци ДОС-а послати у опозицију, а на власт дошла најмлађа парламентарна странка са огромним бирачким корпусом – Српска напредна странка са својим коалиционим партнерима.

Снага и одлучност садашње власти није употпуњена уколико се не помене једно име и презиме, Александар Вучић, који је ризикујући своју личну, породичну и фамилијарну безбиједност ушао у дефинитивни обрачун са свима онима који су исисавали државни и народни новац.

Није што се показао храбрим и одлучним већ што је заправо Вучић прави насљедник Елиота Неса кога ниједна пријетња не може поколебати у намјери да створи систем и државу која ће функционисати и у којој ће се стати у крај финансијској мафији која држи друштво у својим канџама. Борба против криминала, да подсјетим, била је у току предизборне кампање главно обећање СНС-а која се успостављањем власти ухватила у коштац са веома крупним рибама и чији се судски епилози тек очекују. Тек када се они заврше моћи ћемо причати о успјеху или неуспјеху овог широког подухвата под покровитељством Вучића.

Неке од изјава Александра Вучића:

„Ниједан појединац неће бити јачи од државе“;

„Сви су једнаки пред законом“;

„Србију није, нити ће моћи ико да побједи, па неће ни Мирослав Мишковић“;

„Ту се не удара на ДС, ту се удара на криминалце, а суд ће рећи да ли смо у праву или не“;

„За свој рад одговоран сам народу. Никада се нисам крио ни иза кога, па нећу да се извињавам ни Оливеру Дулићу, ни Антонићу, ни Секулићу, нити било коме другом, као што то неки чине. Напротив, наставићу свој посао да радим непоколебљиво, знајући да сам данас трн у оку тајкунима, појединим политичарима и њиховим медијима.“;

„У борби против корупције, у тој нултој толеранцији, не смије и не може да буде заштићених, не смије и не може да буде оних који су изнад закона!“;

„Радим свој посао одговорно и озбиљно и на тај начин испуњавам обавезу коју имам према грађанима. Схватам да постоје различита мишљења и чуо сам да су неки људи незадовољни мојим радом, али то треба да ми кажу у лице, а не преко медија. Ако тако ствари стоје, онда Влада не треба ни да постоји.“;

„Бићу задовољан када сваки поштен човјек у овој земљи буде слободно и нормално могао да иде улицом, да живи од свог рада или стечене пензије“

За све ове изјаве, када се саберу њихове суштинске основе, и оно што је до сада урађено по том питању, јасно је да се Вучић може назвати државником чији интерес јесте јача држава, а не појединац или нека интересна група.

Према истраживањима Б92 и Ипсос Стратеџик маркетинга рејтинг СНС-а је чак 41,3 одсто што је 11 и по одсто више него прије годину дана! Дакле, у овом тренутку, ако је вјеровати узорку од 1005 грађана, СНС је успоставио праву доминацију над политичком сценом у Србији, што послије разноразних антикорупционих мјера и није тако неочекивано. Оно је само показало да народ зна, може и хоћу да цијени оне који се труде да друштво које је болесно, безидејно и које је утонуло у криминал, извуку из понора.

Криминалне афере и ''ударање'' по најосјетљивијим случајевима, попут Агробанке, Азотаре, осумњичених бивших министара, приватизација путарских предузећа, нелегалне концесије, само су неки у низу поступака од којих се очекују резултати. Јасно је да правосуђе, те специјално тужилаштво, имају пуне руке посла, али то је тако када држава функционише. Када релација власт – правосуђе – полиција раде свој посао онда је итекако потребна подршка народа, која, судећи по рејтингу Вучића, апсолутно не недостаје.

Свјесни смо и чињенице да многи ово гледају из политичке визуре, сматрајући да Вучић на овај начин прикупља политичке поене. Они злонамјерни ће рећи „јефтине“, а они који виде искрен и предан однос ће рећи „заслужене“. И овдје уопште не треба да буде дилеме око тога. Да, Вучић прикупља политичке поене зато што је јавна личност, зато што се бави политиком, зато што му је посао такав какав јесте и зато што му је то, на крају крајева, политички посао. Да, сваки политичар манипулише политичком подршком, шта је ту спорно и до сада невиђено? 

Некада се стиче утисак да је Вучић више усредсређен на "првог полицајца" (МУП) него на "првог војника" (Министарство одбране, МО), али мислим да је то у овом моменту најмање битно јер народ тражи да држава изгради систем у кога ће он имати повјерење.

Резултати досадашње борбе против криминала и корупције би требали бити у функцији економског и привредног развоја, гдје ће се стварати класични капитализам, гдје преовладава либерална економија и слободна конкуренција. Све ово би било олакшано када би се донио одређени антикорупциони закон који би имао неопходну политичку подршку и који би спријечио стварање монопола на националном тржишту. Наравно и уз одговарајућу институцију која би пратила уплив државе у привреду и обратно.

Нови систем вриједности који се успоставља у Србији тежи ка колективистичкој свјести, дакле оној свјести у којој народ заиста преко својих непосредно изабраних представника врши и обавља власт. То и јесте политика умјерено конзервативног блока, тј. народне и традиционалне политике.

За крај, поставља се само једно важно питање: да ли ће српско-србијански Елиот Нес успјети у својој борби, чију ће коначну ријеч дати највиши правосудни органи Србије?

Извор: Фронтал.СРБ