Свјесна политичка провокација Едија Раме

Албански премијер Еди Рама допутовао је у званичну посјету Београду прије неколико дана, што је прва посјета албанског државника након 68 година, када је у у посјети тадашњој Југославији био Енвер Хоџа.

Пише: Стефан Драгичевић

Након толико времена некомуникације двије дипломатије, Рама се толико политички дрзнуо да је у главном граду Србије рекао да је Косово независно и да би га Србија што прије требала међународно да призна. Да је ово рекао у Тирани или Приштини вјероватно би изјава била прихваћена као ствар навике, али у Београду то рећи а неочекивати контраодговор, заиста је чудно.

Није ово случајан инцидент јер као и са дроном на фудбалској утакмици Србија - Албанија и ово је свјесно исцениран наступ како би се изазвала реакција домаће стране, а притоме да се таква порука са одушевљењем прими код Албанаца. Наравно остварити јефтин политички поен и одушевити своје бирачко тјело и охрабрити своје симпатизере. То је намјена и сврха Рамине поруке из Београда што се итекако могло видјети у Прешеву када су га Албанци са југа Србије дочекали као "свог премијера". 

Након два инцидента са Рамом, Албанијом и утакмицом заиста је несхватљиво зашто градити некакве дипломатске односе са том земљом чији представници намјерно и јавно провоцирају не би ли изазвали инцидент који би водио ка поновној ескалацији мржње и нетрпељивости? Једноставно Балкан мора да изађе из те заоставштине 90-их година али не на начин да се важне ствари заборављају већ да се не потенцира непотребан сукоб у садашњости. Премијер Александар Вучић је хтио да се окрене нови лист у односима двије земље несхватајући да то у реалности не може бити примјењено у наредних 50 година, можда чак и више јер камен спотицања ће увијек бити 1999. година, Косово и директна подршка Албаније сепаратистичким тежњама политичком естабилишменту на Косову.

Балкански народи воле када виде "жестину" у политици као и вербалне окршаје у јавности што су показали како Срби у сјеверној Косовској Митровици тако и Албанци у Прешеву подржавајући своје премијере разним порукама,  билбордима и плакатима. Није лоше имати вербални сукоб мишљења у једној институцији два државника али јесте лоше за два народа којег представљају јер се додатно врши ионако већ јасна конфронтација међу Србима и Албанцима.

Ако желимо искорак у будућност, не морамо комуницирати, не морамо се ни поштовати, не морамо уопште обраћати пашњу једни на друге али не морамо ни забадати прст у око једни другима око националних питања. 

Реалност је таква да Срби и Србија неће дати никакве концесије за Косово када су у питању Уједињене нације и међународно признање јер практично онда Срби губе вјековни идентитет који управо потиче са Косова. С друге стране косовске власти и тамошњи Албанци више никада неће хтјети да буду у правном и политичком систему државе Србије што је такође чињеница од које се мора поћи у сваким објективним преговорима. Зашто сам ово рекао? Зато што су управо овакве ствари неријешиве за дужи временски период и са тог становишта је нелогично уопште освртање Раме на стање на Косову и Метохији. 

Да је Рама дошао у посјету некој азијској земљи која је признала косовску независност ја би и схватио разлог и намјену његове поруке, али у Србији у самом Београду говорити о Косову (као да су Срби јуче пали с Марса) и још износити проалбанске ставове по том питању за мене је потпуно нелеогично и непримјерено. 

Такође, нејасно је и то зашто Рама као премијер Албаније говори о Косову када Косово никада у историји није било дио албанске државе. Сви знамо како и када су Албанци дошли на Косово и уз чију политичку подршку су скоро па добили федералну јединицу унутар СФРЈ. 

И када знамо историју и односе земаља кроз вјекове и деценије, шта спомињање јужне српске покрајине треба да значи у односима двије суверене земље? Провокацију и инцидент.

Храброст

Рамина посјета се може да подведе под једноставан назив, а то је "Срби су видјели колико сам храбар и одважан, а сународници ће ме због овога дуго тапшати по рамену кући". Његова идеја водиља је очигледно била и остала да покаже вјештачке мишиће тамо гдје није ни вријеме ни мјесто за то. Када је видио да је претјерао покушао је прећи на спорт и о некаквој заједничкој утакмици која нема никакве везе са његовом посјетом. 

Но, на опште изненађење Рама није своју дрчност и "снагу" показивао у Прешеву пред многобројним окупљеним албанским живљем на југу Србије. Уопште није био онај Рама који је ишао Вучићу на пријем у Београд, очигледно сматрајући да је већ постигао задовољавајући ефекат за себе својом провокативном реториком. Човјек је у Прешеву говорио о Првом свјетском рату и помирењу. Невјероватно.

Помињући права Албанаца из прешевске долине остао је недоречен јер шта то Срби на сјеверу Косова имају што Албанци у Србији немају? Прешевска долина је регија, али ако се само зна колико је држава Србија из буџета до сада уложила у тај дио онда се може рећи да Албанци имају једну врсту финансијске аутономије у три општине - Прешево, Бујановац и Медвеђи. Шумадија и Санџак им сигурно и данас дан завиде. Али то је тако јер Србија мора чувати мир на том политички трусном подручју који се лако може отети контроли. 

С друге стране, Срби на сјеверу Косова још нису формирали дуго најављивани политички пројекат ЗСО (Заједница српских општина) тако да су права двије заједнице из двије регије потпуно различити и неупоредиви. 

Закључак

Као и у животу тако и у политици - све је лекција и све је наук за будућност. Из свега се треба извући поука и на крају доносити мудре и правилне одлуке. Рама је отишао, али се поново враћа у Београд 15. децембра на "премијерску конференцију". 

Политичког скандал мајстора овог пута би Србија требала да дочека спремно.