Политичке карте интереса Александра Лукашенка

Многи се у свјетској јавности питају "да ли ће икада доћи вријеме када ће Русија и Бјелорусија разбити фаму најбољих пријатеља". Вјероватно "уздрмани" Руси и "раздрмани" Бјелорусији размишљају у смјеру да је читав овај "шатл-политички" сукоб на релацији Медведев-Лукашенко проистеко из небриге за економском сфером живота како Руса тако и Бјелоруса. Дакле, не сукоб два иста народа, него сукоб на предсједничком нивоу који је попримио ознаке тоталне политичке подјеле и одвојености двије земље "које су словиле без јаке границе".
Предсједник Руске Федерације Дмитриј Медведев нимало није био благ у критикама називајући гест и причу Лукашенка "хистеричном, антируском и политичким бешчашћем". Оно што је врло нејасна ствар у цијелој овој причи јесте "одкуд такав радикалан заокрет политике Лукашенка према званичној Москви"... да ли је то одговор Лукашенка зато што ће слиједеће године Минск плаћати 210 долара за 1.000 кубних метара гаса ? Да потсјетим, Бјелорусија је имала различите врсте олакшица при куповини руског гаса тако да га је она куповала без царинских баријера али већ од идуће године плаћаће пуну цијену гаса, као и све остале државе које снабдјева Русија односно њени предузетнички гиганти када је ријеч о руском гасу и плину.
Да је ово највећа тачка спорења и највећи разлог због кога долазе конфликти на релацији Минск-Москва најбоље показује примјер овог љета када су обје земље жељеле да пређу на заједничку валуту и када је основа спора настала због такси за транспорт и неплаћених дугова.
Такође би потсјетио на чињеницу да је руски "Гаспром" једини енергетски снабдијевач Бјелорусије и држи половину власништва бјелоруског "Белтранзгаз-а" и то довољно говори колико је сама Бјелорусија енергетски и економски зависна од Русије. С друге стране самој Бјелорусији нимало не би одговарало да прекине проток плина и гаса до Европе јер би то трајно пореметило односе са Русијом и трајно изоловало Бјелоруску економију.
Друга опција која може да буде у игри јесте напор и притисак Америке и Запада на Минск да одустане од тако "присних" односа са Московом. Зашто је то Америци у интересу ? Веома јасна ствар - да би имала одријешене руке за размијештање противракетне и ракетне елементе система "Стелт" у земљама источне и југоисточне Европе које би могле да досегну до Москве.
Многе су предпоставке у оптицају али је врло сумњиво само понашање Лукашенка који је до јуче говорио "да му је Путин, Русија и руски народ најбољи пријатељ". Како то увијек бива у политици "пријатеља нема" има "интереса" па се тако пријатељство може претворити у непријатељство за један дан.

Будући да је и сам Медведев споменуо да Лукашенку недостају "елементарне људске вриједности" поставља се питање "да ли сваки сукоб" мора да гаси Путин или ни он више не жели нити може да утиче на њих двојицу ?

19. новембра су званични предсједнички избори у Бјелорусији, а по свим анализама и проведеним истраживањима убједљиви побједник је Лукашенко. Та анализа ни мало није ретроактивна јер показује да народ подржава предсједника и његову политику иако је он промјенио свој званични курс према Русији.
Међутим, да Лукашенко није глуп и незналица у политичком животу, временом се показује да он игра на веома мудру политичку карту. Наиме, он политичким манервисањем јавношћу показује да му је Медведев неприступачан и да му не одговара такав саговорник, али је самом Путину (садашњем премијеру Русије) послао честитку поводом његовог 58 рођендана, и то му се обратио овим ријечима, " Увијерен сам да ће Ваше богато искуство и ауторитет руководиоца, и надаље доприносити учвршћивању партнерских односа у духу узајамног уважавања и плодне сарадње". То све довољно показује личне сујете и сегрегацију два лика на двије државне функције. Да ли је циљ Лукашенка да посвађа два најважнија човијека Русије ? Вријеме ће показати, а политичка карта на коју ја сумњам јесте, да Лукашенко жели да Путин види Медведева који уништава све добре односе између држава и да потпирује раздор како према Бјелорусији тако и на трусном Кавказу гдје се налазе двије једнострано признате државе Јужне Осетије и Абхазије, а с друге стране непријатељ Русије и руске политике Грузија на челу са Михаелом Сакашвилијем. Задње истраживање јавности показује да руски народ и даље највеће повјерење даје Владимиру Путину што значи да он јесте важна политичка фигура који може да смакне сваког политичког неистомишљеника, а поготову оне који се налазе на државним функцијама.

Задње обраћање предсједника Медведева који је упутио Лукашенку преко видео-блога било је,
"Предсједник Лукашенко у својим изјавама излази далеко из овкира не само дипломатских правила, већ и елементарне људске пристојности. Узгред, ни то за мене није ништа ново. Сјећам се како сам био запањен, када је на нашем првом билатералном сусрету, умјесто да се сконцентрише на руско-бијелоруску сарадњу, он веома подробро и искључиво у негативном маниру, узео да разматра моје предходнике на функцији предсједника Русије - Бориса Јељцина и Владимира Путина. Морао сам да подсјетим тада колегу да су предмет наших преговора сасвим друге теме".

Уколико званични предсједник Бјелорусије Александар Лукашенко не престане да даје изјаве против Москве највјероватније је да ће бити покушана његова смјена, као што је изгледало са Тимошенковом и Јушченком у Украјини на изборима, а на мјесто предсједника дошао проруски човијек Виктор Јанукович који заступа интересе Русије у тој држави.
Међутим, да је Лукашенко доста тврђи играч од Јушченка показује чињеница да он ужива велико повјерење народа, и да није толико окренут капитализму да би га уводио у сваки дио друштва. Веома мали број предузећа је приватизован у Бјелорусији и то све због огромне бирократије Бјелорусије која не дозвољава "уништење националне привреде".

"Баћка" како Лукашенка називају у Бјелорусији и Русији вјероватно ће тежити и даље на сукобима са Медведевом како би о њему створио лошу слику... уз све то по свему судећи ће му се прикључити бивши градоначелник Москве Јуриј Лужков који је један од модератора постављања Медведева на чело Русије.

Политичка карта заснована на интересу свако пријатељство руши, а то је очигледно основно опредељење Александра Лукашенка у 21. вијеку.

Одоше силне милијарде на оружје

"Саудијска Арабија и њена власт очигледно више воле оружје и војну област од свих осталих друштвених области и активности." Очигледно је господин Сервер ту био управу, као и многе његове колеге са познатих и признатих свјетских универзитета.
Шта се дешава са том земљом ? Јасно да као најбогатија држава Блиског Истока жели војну надмоћ над регионом, а тиме да потисне Израел са "листе неприкословених чувара мира" тих простора. Јелте, куповина нових 84 Ф-15 од САД није мала ствар... Шалу на страну - постаде Саудијска Арабија друга држава по снази авијације на "трусном" Блиском Истоку, бар по војним аналитичарима и експертима из САД, Ирана и Израела.
Да је богдом вијест "да Саудијци купују само 84 авиона Ф-15" не би то била толико шокантна и ударна вијест у свијетској јавности у вријеме економске кризе - иза тих 84 борбена авиона стоји још на куповном цијеновнику по жељама Саудијаца многе друге "војне скаламерије" : 50 балистичких ракета средњег домета ЦСС-2 кинеске производње (могу да носе нуклеарну бојеву главу), 72 борбена авиона "Тајфун", 100 авиона типа "Торнадо", набавка још британских школских авиона "Хоук", америкче "Апаче" и неке друге европске "хелиће", заинтересовани за куповину француског авиона "Рафал", заинтересовани за куповину нових бродова са најновијом "стелт" технологијом, 150 тенкова Т90С, 250 борбених возила пјешадије БМП-3, 120 хеликоптера Ми-17 и 30 хеликоптера Ми-28, руски ПВО систем С-400... Укупна цијена "жеља" богатих Саудијских власти је око 60 милијарди америчких долара.
Неки амерички војни лидери из Пентагона, поједини конгресмени и сенатори већ су овај дил назвали "највећи посао у историји америчког војног комплекса". Јавност још увијек није упозната са тренутним мишљењем и ставом министра одбране Робертом Гејтсом по овом питању, али не мислим да ће то "ћутање" дуго трајати десне руке предсједника Барака Обаме.
Иако је ова вијест стара нешто више од мјесец дана - опет се данас активирала због формалног тражења од стране Министарства одбране да се законом обавеже одобрење Конгреса да-да своју сагласност на овај "историјски војни дил".
Са великим нестрпљењем очекујем прво обраћање господина Роберта Гејтса по овом питању, као и узвратни одговор од стране саудијске владе.
Будући да Саудијска Арабија слови као најважнији партнер САД-у послије Израела на Блиском Истоку од овог посла "ако буде закључка" доминација ће бити непроцијењива ПРОамеричке орјентације.
Званични Ријад као главни град највеће државе на Блиском Истоку никада није стао на страну неке друге исламске државе у прокламацији "да Израел треба збрисати са лица земље - какав је став код већине држава у исламском свијету ; да треба умањити утицај САД на том подручју... итд". Увијек су се прећутно договарали и заједно сарађивали са Израелом... да не потсјећам оперативце и тајне агенте Саудијаца када су упали у Сирију и дали зелено свијетло израелским авионима "да бомбардују наводне циљеве Хезболаха". Дакле, суштина је веома јасна - Саудијска Арабија је значајан партнер Америци у уништењу исламских вриједности, окупацији и тортури других народа и нација на Блиском Истоку.

Зашто је то тако, најбоље показује чињеница да САД највише од Саудијске Арабије купује нафте по 3 пута мањој цијени од куповне, и вјероватно зато "што жели да има везе и сарадњу са свијетским силама".

Прођоше избори - прођоше малверзације у Брчком

И док једни славе изборни резултат, други тугују, трећи пропадају - а све у комплету представља политичко манервисање јавношћу. На овим изборима нит се шта спектакуларно обећавало, нит се баш превише нису искристализовала сва ријешења, нит су се откриле праве намјере одређених политичких субјеката.

Међутим, сасвим је јасно да једино малверзацијско и дискриминаторско мјесто цијеле ове државе Босне и Херцеговине лежи у Брчко дистрикту гдје се њени грађани понижавају, стављају у поданички однос и праве се најпростијим грађанима трећег реда. Многи од вас ће се питати зашто то кажем ? Кажем, зато што је Брчко на овим изборима било поданик и обични кмет ЦИК-а али и цијелокупног уставног и законског положаја и ријешења Брчког у оквиру БиХ.
Какво ентитетско држављанство грађанима Брчког треба да би они гласали ? Каква ентитетска опција ? Па то само може да постоји у главама послиједњих политичких фосила у заједничким органима ове БиХ као и цијелокупног бх устава крпљеног од Дејтона. Чуј, "потребно је купити ентитетско држављанство да би се могло гласати", па гдје се то Брчко налази па треба да купује држављанства ентитета ? Већина грађана Брчко дистрикта дефинитивно не би жељела да живи у оваквој држави у којој њене грађане подцјењују и праве их послиједњим неписменим људима трећег реда.
За овај проблем нико послије избора се није ни јавио да каже "што су направили проблем" који до ових избора није ни постојао, али је важно да се ЦИК сада бави неважећим листићима за које сам убјеђен, неће ни изаћи у јавност нити ће се суштина избора промјенити. Важно је да 30.000 пунољетних грађана Брчко дистрикта остане обесправљена и дискриминасана од стране неспособних заједничких институција које и даље настављају праксу доношења нефункционалних и иритирајућих закона.
Да напоменем, у Брчком је регистровано нешто више од 52.000 регистрованих бирача што од прије регистрованих бирача што од новорегистрованих, с тим да постоји 32.000 за РС и 19.000 за ФБиХ.
По већ устаљеној пракси СДС и СДП су најјаче политичке опције за које су грађани Брчког гласали, и то је већ постало нормално како на локалним тако и на општим изборима, али сам убјеђен да би подржка била и већа да политика диктата заједничких органа није умјешала своје прсте. Проблем је што у свим елементима друштвених дешавања цијеле БиХ увјек се изоставља Брчко... да ли намјерно или не намјерно, ја не знам, али тај дискриминаторски однос државе треба да буде прекинут.
Свакоме у Сарајеву, Бања Луци и Мостару треба да буде јасно да Брчко може без њих, јер имамо идеалне услове једне локалне заједнице, јер је грађанима Брчког доста политичких дисквалификација и посебних процедура које они морају да пролазе - тачније, посебнх процедура само за грађане Брчко дистрикта. Нама је доста бирократије државе и желимо да имамо третман као и свака друга локална заједница у БиХ.
Ми желимо само оно што се зове - поштивање нашег грађанског права и наших грађанских слободарских права у овој држави, а ако ми то морамо да остварујемо на посебан начин независтан од свих других локалних заједница онда Брчком припада још већа аутономија у оквиру БиХ, у којој није довољан само "дистрикт" већ широка аутономија одлучивања.
И ако нас већ не цијене и не гледају као и све друге грађане у свим локалним заједницама у БиХ онда ми требамо да узмемо своја права у своје руке и да проширимо надлежности статута Брчко дистрикта.

Грађанима Брчко дистрикта је доста бирократије и доста нам је неспособности заједничких органа и доста нам је небриге надлежних министарстава о нама.

Веома јасно поручујем - Ако желите да се отарасите нашег проблема - дајте нам још већу аутономију (већу од дистрикта и статута), укините нам право да гласамо на општим изборима (јер очито понижавању никад краја, а грађанима је доста свакодневних проблема) и онда нека се држава бави собом - а ми Брчаци собом.

Политичко лидерство у РС

Коме припада лидерска позиција у РС ? Да ли она треба бити обиљежена као лидерство без икакве шансе и потребе за компромисом и дијалогом или треба бити обиљежена као државотворни ентитет који дјелује демократски и који има значајну улогу у доношењу важних одлука за цијелокупно бх друштво ? Ако је већ опредељење за ово друго, онда је сасвим јасно који она има основни задатак - довођење на чело власт која има јасне циљеве и визије како РС тако и цијеле БиХ. Неопходно је да сви релевантни политички субјекти покажу "ко су и шта су и зашта се залажу". Политика није принципијелна ако једна страна се повлачи из сваких ТВ дебата и сваких ТВ дуела у току предизборне кампање, па чак није принципјелна ни дослиједна у сегменту када се проналазе "кандидати који апсолутно немају шта да понуде грађанима" него само демагогишу и сваки медијски микрофон и говорницу употребљавају да би демагогисали, а не говорили о реалним циљевима и задацима које ће евентуално остварити послије избора. Није то дезавуисање јавности, то је чисто политички однос јер су се многи овдје накостријешили и убиједили себе да су "изнад свих".
Вишепартијски систем одмах губи смисао када се од већине регистрованих и активних странака у БиХ не види идеолошки курс као и политичка опредељеност "љевица" или "десница". Увјеравање народа да долази "добро" њиховим доласком на власт није ништа друго до - политичко обмањивање грађана.
Политичка сцена у БиХ по много чему изгледа комично јер већина тзв. релативно младих странака себи умишља да може да освоји повјерење грађана и освоји што већи дио владајућег колача. Увијерен сам да послије ових избора (послије 3. октобра) долази вријеме када ће многе странке показати своје право лице, тј. "да они који су заговарали да никада са неким неће ући у коалицију" управо уђу не бирајући ни средство ни начин, а притом заборављајући шта су причали у току предизборне кампање. Изузев СДС-а, у РС ни код једне политичке партије није јасан политички курс и управо из тог разлога "не назире им се лијепа будућност", бар по мени.
Знате, када имате политичке опције са идентичним ставовима, а гдје се суштински нигдје не разликују, а као "политички опоненти су" онда они обично пропадају и природно губе идентитет.
Мислим да ће ови избори по много чему бити одлучујући као и одлучујући за позиционирање појединих политичких субјеката на сцени. Овдје се не доводи у питање легитимитет избора и право странака да се боре за власт него се доводи у питање оправданост њиховог учешћа.
Свима су на овим изборима пуна уста економије, социјале, инфраструктуре... све је то у реду, а да не спада у домен "чисто од љепота ријечника".
Политичка опција јесте важна са становиштва "да способни појединци" воде земљу и народ, само што се иста та политичка опција злоупотребљава од стране људи који су бескомпромисни, несналажљиви и неефикасни.

По мом мишљењу овој БиХ са таквим уставом који је "скројен Дејтоном" и чија државност зависи од њега ; са прегломазном админинстрацијом ; са прегршт бирократије ; са гомилу вјерских и националних проблема ; са гомилу законских рампи и заустављања, а притом сами заједнички органи су "доказани неспособњаковићи" ; са политиком мржње... једноставно речено - експеримент запада "који треба да послужи као пробни балон сличним друштвеним уређењима и дешавањима попут БиХ". Зато је неопходно да ова држава (и на нивоу заједничких органа и на нивоу ентитета) има најмање двије политичке опције из сваког народа који би достојно одржавали бригу за њеним грађанима и бригу за формирањем стабилног друштва, а не да се гласови расипају. Оваква админинстрација каква је у БиХ не постоји нигдје у свијету, мада су је многи упоређивали са Швајцерском и са Белгијом.. али то нису ни близу истовјетне подударности јер је БиХ настала на основу експеримента, а Швајцарска на основу воље њених грађана. Па и по самом уређењу ни у једној држави свијета не постоји оваква строга децентрализација која се подржава од друге стране, а од прве се захтијева унитаризација и централизација земље, а од треће још већа децентрализација која би омогућила стварање трећег ентитета што је директно излажење из оквира Дејтона.

Остаје на бирачима да покажу "шта и како виде БиХ заједно са РС и ФБиХ" и од њиховог гласа зависиће будућност ове земље. Ако буду гласали за исте као и на прошлим изборима - ништа се неће промјенити - сама БиХ иде у тоталну изолацију гдје је више драги Бог неће извући јер су се садашњи лидери показали бескомпромисни и потлачени међународном заједницом.
Други пут јесте онај - који отвара пут сарадњи и дијалогу, а то припада само оним странкама које су идеолошки ствараоци и који имају кандидате из народа.