Криза Фијата у Србији

Послије најаве да ће "Фијат-Крајслер аутомобили Србија" отпустити 1.500 радника због смањења потражње за моделом "500-Л" на тржишту, ланчано са тим и сви домаћи кооперанти ће бити принуђени на отпуштање.

Пише: Стефан Драгичевић

Одговор на питање шта се дешава са једном од највећих инвестиција у Србији у последњих 15 година не дају људи ни из власти, а ни из предузећа, па се поставља логично питање до када ће и како ће Фијат у Србији даље пословати? Тржиште, посебно у аутомобилском сектору гдје је конкуренција јака, никада није било предвидиво тако да неко хитно рјешење треба пронаћи како би се очувао социјални мир, прије свега у граду Крагујевцу.

Једно од тих рјешења која видим, може бити и могућност да се на бази слободне трговине испреговара са руском страном улазак одређеног контигента аутомобила за продају Фијата 500-Л, али опет извоз као извоз не гарантује да ће се аутомобили продати. Друго, у свијетлу новонастале ситуације око доласка кинеског предсједника у Србију треба покушати са кинеским партнернима наћи заједнички језик око продора и на тамошње тржиште, без обзира што су сви свјесни да је то тржиште пребукирано.

Како год окренете, суштина пословања треба да буде продаја, оно што ствара вриједност како би се капитал обртао, а то није могуће ако не постоји бар 3-4 тржишта гдје би се извршио сигуран пласман, у овом случају милионских вриједности. Други проблем који се може појавити, јесте да други потенцијални инвеститори виде да држава помаже Фијату, што не само да их може одвратити од инвестирања већ им може створити утисак да држава фаворизује једног произвођача у односу на све остале што онда гуши слободно тржиште.

О посљедицама које су евидентне, је и чињеница да је руководство предузеће већ најавило да ће се производња у фабрици организовати у двије умјесто досадашње три смјене. Недвосмислено отпуштање које ће услиједити неће погодити само раднике и њихове породице већ и сам крагујевачки буџет гдје ће се сливати много мање средстава од пореза него раније. 

Свако смањење потражње на тржишту, аутоматски са собом повлачи и смањење обима пословања што може да угрози ово заједничко предузеће у коме италијански произвођач има већински пакет акција или 67 одсто капитала док држава Србија има 33.

Синдикат предузећа овдје има маргиналан утицај јер је већински власник из реалног сектора, тако да све остаје на одлучивању власнику када и на који начин ће одређени број радника прогласити технолошким вишком. Протести, непослушност, одбијање извршавања посла од стране радника може да створи додатни проблем, али пошто се ради о већинском иностраном власнику мишљења сам да њега ништа не може поколебати у оној намјери за коју он сматра да је исправна. Држава овдје може јако мало да уради за раднике, осим ако не нађе поново неко рјешење са руководством предузећа у виду финансијске инекције преко буџета која ће убризгати средства, а што је директно уплитање у рад привреде.

Да су неке ствари биле јасне и раније могло се видјети из статистичких података које говоре да се из године у годину смањује извоз Фијата у иностранство. 2013. године извоз је био 1,53 милијарде; 2014. 1,36 милијарди; 2015. године 1,18 милијарди. То само по себи је подразумјевало да се укључи црвени аларм који говори о томе да пословање предузећа опада и да се морају увести неке иновације и побољшати продаја.

Не треба заборавити да је Фијат у Србији један од највећих извозника заједно са Жељезаром Смедерево тако да би гашење производње значило опадање бруто друштвеног производа, укупног извоза али и цјелокупне спољне трговине земље. О повећању незапослености не треба посебно трошити ријечи.

Будућност производње на дуже стазе, да је неизвјесна, јесте, али ако би се којим случајем почела производња новог модела са неким новим технолошким достигнућима прихватљивим за купце и по цијени и по квалитету, онда би то сигурно "извукло" предузеће из тренутне кризе. 

(крај)

Нова Рамина провокација

Политичари у Србији се чуде што је Еди Рама поново позвао на уједињење Албаније и самопроглашеног Косова и понашају се као да су јуче упознати са политичким намјерама Едија Раме према региону, а посебно према Србима.

Пише: Стефан Драгичевић

Несхватљиво је да се било ко чуди оваквој Раминој изјави када се српска јавност врло добро сјећа како је управо Еди Рама прије двије године рекао и то у Београду "да је Косово независно и да би га Србија требала признати као такво".

Суштина је да јавност, а посебно политички врх Србије мора имати спреман одговор на овакве провокације, а не да се чуди као да је то став Грчке, а не Албаније која је годинама једна од главних земаља у региону која јужну српску покрајину "гура" и подржава чланство у свим међународним органзацијама. Тај наш ментални склоп "да се прво чудимо и изненађујемо" па онда одговарамо, морамо промјенити, не због других већ због себе самих. 

Те експанзионистичке жеље и намјере у главама људи као што је Еди Рама никада неће престати јер заоставштина 90-их година увијек се враћа на мала врата у свакодневни политички живот. Када се при томе зна да је ово јавно изрекао на заједничкој сједници влада самопроглашеног Косова и Албаније, онда би свима требало да буде јасно шта је дугорочни циљ албанске политике на Балкану. 

"Велика Албанија" чији је један од покровитеља Еди Рама више није идеја већ пројекат који се увелико реализује на терену. Када се само погледа демографска слика Албаније, самопроглашеног Косова, Македоније, сјеверног дијела Грчке и Црне Горе добије се јасна слика шта је главни циљ албанске политике. То се више не крије, и зато или ће се наћи адекватан одговор на овакву јединствену политику Албанаца или ће стање у региону увијек бити буре барута баш из овог разлога.

За разлику од већине српских политичара, мене оваква изјава дошла она од Раме или Тачија уопште није изненадила али има једна ствар која јесте. Поред јасно прокломованог циља, Рама је рекао да ће уједињење бити реализовано "под европском заставом". На ову изјаву нико из ЕУ није реаговао нити се било ко удостојио да каже став Брисела, па се поставља логично питање, да ли то Европска унија подржава овакве експанзионистичке ставове албанског премијера? Маја Коцијанчић која зна "пуно тога да каже када Србија није флексибилна у техничким преговорима са Приштином" сада ћути као заливена! Федерика Могерини је посебна прича.

Оваква врста изјава Едија Раме не може да се назове као "ноћна мора" јер се поставља питање шта је регион урадио да се "територијално ширење једне земље" заустави? Зато још једном понављам, да овакве изјаве нити су снови, нити су ноћне море нити било шта слично - ово је пројекат који се дугорочно (прихватили ми то или не) реализује. Ноћна мора звана, национализам и албанска експанзија, је регионом требала да завлада 1999. године, а не сада у другој деценији 21. вијека.

У читавој овој причи око нове Рамине провокације, интересантно је да се нико у тзв. косовској Влади од српских представника није огласио, а камоли осудио овакве јавне иступе. Поставља се питање, јесу ли они постављени тамо као икебане и кактуси (другим ријечима јесу ли купљени) или су постављени да би нешто урадили за српске интересе у јужној српској покрајини?

Колико год ми осуђивали овакве изјаве, једно је јасно - док ЕУ, САД, Русија, Њемачка и остале велике силе  не реагују, овакве ствари ће се понављати и "тихо али сигурно" проводити у балканску реалност.

Када више не буде никаквих политичких реакција и осуда на овакве ствари онда је јасно да су сви "дигли руке" од борбе за своју територијалну цијеловитост и сувереност, а што ће народ скупо платити.

(крај)