Пише: Стефан Драгичевић
Стратегија коју је радила једна невладина организација под називом Атлански савјет се по мени више може сврстати у приједлог него у стратегију јер се ради о закључцима класичног дебатног друштва која нема везе са америчким конгресом, сенатом или Стејт Департментом. То је исто као када би нека домаћа НВО која се бави праћењем радничких права објавила СВОЈУ стратегију коју, вјероватно, извршна и законодавна власт неће ни погледати, а камоли разматрати. Не сумњам да иза ове невладине организације стоји неко са стране, али генерално мислим да су реализатори лоши и неискусни.
Сама, назови - стратегија Аталнског савјета је, по мени, толико дискутабилна и непрецизна да се ово не може назвати озбиљним документом за јавност. Прва ствар на којој се темељи овај текст је "стално америчко присуство у југоисточној Европи". Дакле, овдје нису уопште дефинисали да ли војно или дипломатско присуство јер то су важне ствари када се пишу јавни документи ове врсте. Појединци из ове НВО би требали да знају да је САД кроз НАТО скоро па потпуно инволвиран у југоисточну Европу, дакле почев од Словеније и Хрватске преко Мађарске, Бугарске, Румуније па све доле до Грчке на југу. Што се источне Европе тиче и тамо је САД доминантна кроз НАТО структуру јер скоро све балтичке земље су у НАТО, а Украјина која, да нема отворени конфликт са Русијом око Донбаса, давно би се прикључила војном савезу.
Што се америчког дипломатског присуства тиче, сваки добро информисан појединац зна да се главне домаће политике креирају у америчким амбасадама. Конкретно у БиХ, имате огроману жељу америчке амбасаде да се реализује реформска агенда или да будем прецизнији на имплементацији сета закона о акцизама који се мјесецима константно налази у парламентарним процедурама па се онда на гласању обара. Такође, прича око статуса Мостара за које је САД веома заинтересована да се рјеши, као и самих избора у том граду који се годинама не одржавају... руски хуманитарни центар у Србији-Ниш и низ других питања, да сад не идем у прошлост и спомињем Дејтонски споразум, 1999. бомбардовање СРЈ, 5. октобар 2000. у Србији и смјена Слободана Милошевића, Косово итд.
Друго, што је наведено у извјештају "историјско помирење САД са Србијом" гдје је више изражена декларативна жеља, која по мени не може да се нађе у облику стратегије једне НВО. То је посао државе, а не цивилног сектора. Што се конкретно тиче те теме, лично мислим, да су добри односи САД и Србије неопходни ради будућности и стабилности овог региона, а посебно мислим на капитал, инвестиције и запошљавање. Живимо у 21. вијеку у времену када је глобализација учинила и чини своје, тако да се сви томе морамо прилагођавати не ради себе лично, већ због будућих генерација којима се мора обезбједити мир, стабилност и перспектива. Оно што свакако остаје отворено питање јесте различит однос Србије и САД по питању Косова, и нека постоји, али то не смије да буде камен спотицања за друга битна друштвена питања.
Нисам од оних који бира "или запад или исток", ја сам од оних појединаца који се залаже за хипотезу "и запад и исток", јер наш циљ треба да буде како на најбољи начин обезбједити да нашим грађанима и нашој земљи повећамо стандард и омогућимо достојан живот кроз коришћење свих могућих страних ресурса, а првенствено инвестиција и технологије. То треба да буде наша снага и вјештина да са свима у међународним круговима будемо добри јер ми смо мали регион коме требају подједнако и америчке и кинеске и руске и инвестиције ЕУ, а не сукоби и политикантство. Дакле, искористити свијет за потребе својих грађана и народа, јер и велики играчи посебно из Г-8 групе раде исто за своје интересе, а историја се оставља историчарима.
Што се тиче САД "као истинског посредника" мислим да је то илузорно коментарисати јер сви ми знамо да се ниједна озбиљна политика у региону не води без директног или индиректног присуства америчког утицаја.
Геостратешки сматрам да је ЕУ у великој мјери узела примат над југоисточном Европом од САД нарочито због економије што говори и макроекономски показатељи свих земаља регије, али идаље мислим да је САД у обавјештајном, инфраструктурном, логистичком и безбједносном сектору, што се региона тиче, најприсутнија. Админинстрација Доналда Трампа тренутно је искључиво фокусирана на Пацифик, Корејско полуострво, Блиски исток и понекада на Украјину, али гледајући америчко спољно-политичко дјеловање кроз историју они врло лако и брзо могу редефинисати своје приоритете.
Као закључак мислим да свака земља појединачно на Балкану треба да има своју аутентичну политику гдје се бори за свој интерес под паролом "и запад и исток" јер само на тај начин ће се обезбједити дугорочно рјешење и стабилност која је од пресудне важности за живот грађана.
(крај)
Геостратешки сматрам да је ЕУ у великој мјери узела примат над југоисточном Европом од САД нарочито због економије што говори и макроекономски показатељи свих земаља регије, али идаље мислим да је САД у обавјештајном, инфраструктурном, логистичком и безбједносном сектору, што се региона тиче, најприсутнија. Админинстрација Доналда Трампа тренутно је искључиво фокусирана на Пацифик, Корејско полуострво, Блиски исток и понекада на Украјину, али гледајући америчко спољно-политичко дјеловање кроз историју они врло лако и брзо могу редефинисати своје приоритете.
Као закључак мислим да свака земља појединачно на Балкану треба да има своју аутентичну политику гдје се бори за свој интерес под паролом "и запад и исток" јер само на тај начин ће се обезбједити дугорочно рјешење и стабилност која је од пресудне важности за живот грађана.
(крај)
