Свен(О) Алкалај и његов крај на дипломатској фотељи

Шта је дипломатија БиХ урадила у протеклом мандату за БиХ ? Ништа.
Због чега је и та, можда и једна од кључних институција за довођење страних инвеститора и улагача маргинализована и потпуно фокусирана на партијске и личне интересе ? Вјероватно зато што ниједна заједничка институција БиХ "није статусно попуњена и функционална".. да не помињем недостатак стручних кадорва.

Бизерна и скандалозна је чињеница да ова држава не може да има функционисање тако једне важне институције каква је дипломатија. Мислим да се слажемо сви, ова држава нема здраво друштво и нема стабилне институције... укратко, са оваквим уставним одредбама и нормама крпљеним још од 1995. године БиХ нема капацитета за очување у наредних 20-30 година. Потпуно је јасно да једна озбиљна држава не може, а да нема иза себе дипломатски суверенитет. Јасно је да га БиХ никада није ни имала из простог разлога што се она више служила чаршијском и страначком пропагандом него што се бавила стварним проблемима БиХ. Невјероватно је да за четири године мандата шефа дипломатије Свена Алкалаја ова држава нема никакве резултате који би на неки начин показали помак у виду "креирања имиџа државе". Друго је, ако неко сматра великим успјехом Исламску декларацију коју су потписале Србија - БиХ - Турска а која апсолутно није дала никакве резултате.
И док су многи амбасадори, представници ОХР-а, представници ОЕБС-а тражили да држава покрене дипломатију са мртве тачке, дотле је ова институција и ова врло значајна фигура у свијетској политици пропадала и потпуно урушила неке од могућих приоритета спољне политике земље. Данас је свијет јаснији него икада - дипломатија преузима главну улогу и палицу вођења свијета у 21. вијеку, а што подразумјева остварење интереса, политичких компромиса, прављење стратешких партнера за неке пројекте... све то имају прилике да раде све државе на свијету сем БиХ која је спутана различитим унутар политичким превирањима.
Колика јачина дипломатија може да има најбоље су показале велике силе попут САД, Кине, Русије, Француске, сила у успону - Бразил итд.. која вршењем да ли притисака, да ли путем уцјене, да ли политичким компромисима ријешавају многа питања за витални значај своје земље. Наравно, не мислим да је дипломатија јака само код великих сила, оне заправо, координишу цијели систем "дипломатског депашеа".. али малим земљама попут државица на Балкану је јако потребан стратешки партнер, а гдје га је немогуће постићи без дипломатије.
Нажалост наши први сусједи Србија и Хрватска воде тако једну сталожену и одмјерену спољну политику да напросто ове интересџије у Сарајеву треба да буде срамота "колико њихове колеге раде и труде се да формирају добар имиџ своје државе у свијету".

Једноставно речено, министарство спољних послова БиХ није постојало за ових "стабилизирајућих" 11 година како то неко воли да каже од властодржаца који уживају у државно-буџетским привилегијама (хајде да изузмемо деведесете). У прошлом, а сада и у тенхничком мандату министарство се стално нешто спутава, а релација сукоба је замјеник министра иностраних послова БиХ (Ана Тришић Бабић) и министар спољних послова БиХ (Свен Алкалај). Како изгледа такав један сукоб најбоље ће вам приказати једна од изјава Тришић-Бабић: "Ово чланство у Савјету безбједности УН искључиво ће бити искориштено за промоцију једног човјека и једне странке". И то је тачно. Сад, пошто је странка којој Свен Алкалај припада Странка за БиХ Хариса Силајџића тотално пропала на прошлим изборима, своје уточиште по свему судећи већ је почео да тражи у СДП-у. Толико "о његовом побратимству са Харисом".
Са друге странке, Алкалај је ипак зацртао неке спољно политичке приоритете.. али.. у конкретним ситуацијама он нигдје није учествовао, на сву срећу за ову "Дејтонску" државу. Нити је заслужан за визну либерализацију, нити је заслужан за то што је БиХ добила акциони план од НАТО-а.

Можда му најбоља етикета од колега из Савјета министара стоји да је он заправо "системска грешка" у министарству спољних послова.
Што је још жалосније његова смјена се тражила послије непуна три мјесеца од формирања Савјета Министара.. како и не би када су се одмах појавили поједини ревизорски проблеми. Покушај парламентараца да дисциплинују Алкалаја због катастрофалних ревизорских извјештаја смањењем трошкова репрезентације за 10% било је контрапродуктивно. Он је, наиме, повукао очекивано безобразан потез смањивши другима, прије свега већ сасвим исцијеђеној ДКП мрежи те трошкове за 30%, а себи повечавши за 20%. Тако је, користећи сва расположива средства, прошао боље него што је очекивао.
За 26 путовања Свен(О)вих у 2009. години издвојено је чак 230.000 КМ. Шта је донио са собом ? Ништа добро... само је рекао својим колегама министрима иностраних послова "да посјете БиХ"..
Прошле године је владао живи спољно-политички мрак јер су се сви оглушили од Алкалајеве захтијеве да министарство треба да има више радника.

Најгоре од свега је што бар није покушао ни да спријечи настали сукоб између амбасадора БиХ у Савјету безбједности УН Иваном Бараблићем и замјеницом Мирсадом Чолаковић, него је пустио "да све иде својим ПРИРОДНИМ током".

Најважније је да у овом тренутку Свен(О) мало оде да одгледа финале Аустралијан опена гдје му игра његов миљеник Новак Ђоковић против Енди Мареја и да уз кокице и пиће прати најзанимљивије детаље првог овогодишњег Гренд слем турнира.
Све би било чисто и лијепо да ту не постоји једно велико "АЛИ".. али Свен(О) на пут Аустралије не иде приватним новчаником, већ тамо иде да троши новац министарства.. да је бар најавио дипломатски сусрет са "тениским амбасадором Ђоковићем".. ех.. све би било другачије.

Аутор: Стефан Драгичевић

Ана Тришић-Бабић: Стање у МИП-у крајње алармантно

srpska.etleboro.com

НН: Какво је сада стање у МИП-у?

ТРИШИЋ-БАБИЋ: С обзиром на то да осам година радим у Сарајеву, стање никада није било алармантније. Ситуација је била добра док на чело МИП-а није дошао Свен Алкалај. Никад није било перфектно, али сада је алармантно.

У МИП-у нема радне атмосфере, јер се један човјек поистовијетио с институцијом. Мој проблем од првог дана у раду с Алкалајем је разјашњавање да министарство није министар.

НН: Када настају проблеми у МИП-у?

ТРИШИЋ-БАБИЋ: Министарство је раније имало свој уходан начин рада без уплитања министра и замјеника у организационе структуре. Алкалај је изграђену институцију почео да употребљава у личне сврхе само због своје странке и организациона структура је поремећена. Први конфликти између нас су избили када сам ја видјела да је поремећена организациона структура и систематизација радних мјеста. У почетку сам се надала да је у питању почетно сналажење у доста специфичној институцији по многим основама, али након три године покушаја заједничког рада сам схватила да се све смишљено ради и одговорно тврдим да МИП више није оно министарство које је настало након Дејтона. Такође, тврдим да МИП све више личи на ратно министарство Републике БиХ.

НН: Како изгледа Ваша комуникација с Алкалајем?

ТРИШИЋ-БАБИЋ: Када с њим причате, он све прихвата, али ниједан договор није испоштовао. Ја сам схватила да је разговор с њим најобичније губљење времена.

НН: Каква је данас структура запослених у МИП-у?

ТРИШИЋ-БАБИЋ: Алкалај и ја смо затекли једну постојећу националну расподјелу мјеста у БиХ, у којој се тачно водило рачуна једнако о челним и нижим позицијама. Алкалај је од првог дана почео да крши систематизацију коју су потписали Младен Иванић и Лидија Топић.

С обзиром на то да се Министарство проширивало, ја сам затражила да буде направљена комисја која ће направити нову расподјелу мјеста. То је направљено, али он никада то није желио да погледа. Та национална заступљеност је поремећена на штету српског и хрватског народа.

НН: Какво је стање у дипломатским мисијама БиХ у Њујорку и Бриселу?

ТРИШИЋ-БАБИЋ: У тренутку када је више него извјесно да ће БиХ постати нестала чланица Савјета безбједности, мисија БиХ у Њујорку је попуњена с мање од 40 одсто. Међутим, Алкалај је у исто вријеме мимо свих законских регулатива и дипломатских правила по уговору о дјелу запослио одређен број људи. Ја не знам колико је тих људи ни ко су они. Званичним каналима не знам ко сједи у дипломатском представништву једне земље.

И Брисел је константно непопуњен, кадрове које сам предлагала министар Алкалај неће да потпише и у мисији БиХ при ЕУ нема ниједног дипломате из реда српског народа.

НН: Да ли сте покушавали промијенити такво стање?

ТРИШИЋ-БАБИЋ: Ја сам осјећала обавезу да укажем на проблеме које као појединац не могу да промијеним. Двије године сам се обраћала институцијама БиХ. Појединци из тих институција онда и критикују рад министра, али кад затражим ширу расправу нико није пристајао. Након три године сам се обратила странци која ме именовала на ово мјесто, јер се институције оглушују на наводе легално изабраног званичника најјаче странке у БиХ.

НН: Каква је Ваша будућност у МИП-у?

ТРИШИЋ-БАБИЋ:И даље ћу обављати функцију замјеника министра онолико колико ми то буде дозвољено. Ја сам за суживот у БиХ, да се сви поштујемо, да се сви придржавамо Устава и закона, али никада нећу прихватити да неко намеће своје личне страначке интересе користећи се институцијама БиХ које плаћају сви грађани. Нећу прихватити да неко у БиХ може да натура своје мишљење и поступке као да су једини мјеродавни и валидни за БиХ.

Кадрови из РС нису добродошли
НН: Каква је генерално атмосфера у заједничким органима?

ТРИШИЋ-БАБИЋ: Посљедње двије године у заједничким институцијама осјећа се атмосфера у којој кадрови из РС нису добродошли. Нема пријетњи ни ружних погледа, али се у зраку једноставно осјети да нисмо добродошли. Мада морам рећи да с обичним људима или новинарима у комуникацији нема проблема

Упозорења на политички хаос, расипништво и похлепу у БиХ

Како су све државе региона, а уједно с тим и прве сусједне државе БиХ - Србија, Хрватска и Црна Гора привржене својим европским циљевима и храбро корачају и усвајају неопходне законске регулативе, норме, реформе.. дотле босанско-херцеговачко друштво на својој грбачи носи неодговорне политичке играче који се међусобно надмудрују и препуцавају, а уопште их није брига "шта о томе мисле обични грађани којима се из дана у дан повећавају и гомилају трошкови које не могу одакле да плате". На први корак либерализација визног режима и укидање виза грађанима БиХ дјеловало је као врло значајан помак и одрађен задатак нефункционалног Савјета Министара, међутим ко ће да се проводи сада у Европи када више од пола милиона грађана нема од чега да живи ? С друге стране, 2011. година је по многима врхунац економске кризе па ко издржи - издржи. Оваква БиХ са оволиком прегломазном админинстрацијом не може то издржати без уплитања донација и помоћи ЕУ, САД, Русије...али иста та админинстрација у вријеме пада запослености, индустријске произвоње, а уједно с тим увијек слабим БДП-ом - зна да уложи милион КМ за реновириње и "модернизовање" 32 тоалета у парламентарној скупштини БиХ. Од суштинског је значаја схватити и повезати "како ову државу поставити на здраве ноге ако је то икако могуће".
Можда изјаве и критике европских парламентараца које су биле дубоко критичне и неугодне за домаће лидере могу да покрену ствари са мртве тачке и да спријече да БиХ и наредне четири године има нефункционалну власт у којој ће да партицпирају странке "величања НДХ" - ХСП ; странке "подржаваоца и дјетета социјализма" - СДП ; странке сухомеснатих и сваке друге врсте производње хране - "Странка за Бољитак" Лијановића... Мислим да никоме од грађана није у интересу да има странке на власти које живе у прошлости и које имају напросто запањујуће изјаве, а подсјетићу јавност да је Звонко Јурић лидер ХСП отворено рекао да је "НДХ била легитимна ствар хрватског народа". Када погледам изјаве међународних званичника заиста ме не изненађује то што многи од њих размишљају у правцу "санкционисања ; блокирања банковних рачуна ; блокирања уласка у државе ЕУ" појединицима који су добили повјерење народа, а који сада то повјерење изигравају на начин да као да желе да их неко санкционише. Зашто неко мисли да су међународне санкције лоше за тврдоглаве интересџије којима нидочега није стало, а које су обмануле јадне и сиромашне грађане на изборима ?

Дорис Пак извјестилац ЕП је врло лијепо и елегантно скресала политичарима у БиХ неке ствари: "Гледају само сопствени интерес, препуцавање им је оштрина, а није им у правцу тога шта треба учинити како би на примјер млади добили добро образовање, прилику да добију посао какав-такав и слично. Ријеч је, дакле, о земљи која има много проблема, више него остали - ријеч је о ситуацији која се може разумјети, али која се мора превазићи. Умјесто реформе, на снази је незрело понашање политичара и говори какви су били одлика досадашње политичке кризе у БиХ. На Балкану је проблем - ако покажеш да си спреман да чиниш компромисе, остали вјерују да си слаб, али то није тачно јер компромисе чине мудри, а не слаби. Ми немамо много других излаза. Можемо да тражимо, да говоримо, правимо резолуције, али то није довољно подстицајно за њих. Не знам да ли има истине у тој иницијативи увођења санкција, али ако има, ја немам ништа против. Политичари морају да једном схвате за шта су изабрани."
С друге стране МКГ је и даље привржен томе да се не потеже за санкцијама већ да се изврши притисак и политички утицај ЕУ на домаће бх политичаре на дијалог и да се приморају да нађу консензус око базичне ствари.

Какво стање влада послије избора у БиХ сваки грађанин ње врло добро зна. Међутим лаицима који нису упућени у оно што се зове "коалиционо склапање владе" ово што се сада дешава у БиХ изгледа као тотални апсурд. На државном нивоу и за састављање Савјета Министара супротстављају се два блока, једни који јесу за договор и консензус СДС-СНСД-ХДЗ-ХДЗ1990 с тим што би их подршао и Радончићев СББ уколико би им потребно мало за већину у парламенту, а с друге стране имамо потписнице платоформе СДП-СДА-ХСП-Странка радом за Бољитак који су програмски тотално отсјечени од главних идеолошких перцепција. Тако нпр. у другом табору имамо СДП који важи за реформисану "Комунистичку партију", а њих подржава ХСП који велича усташтво и НДХ. Сад нека народ каже да ли сматра овај блок "правичним и легитимним" да га представља четири године.
У РС је на снази вето Бошњачких делегата у Вијећу народа народне скупштине на избор владе и премијера чиме су довели у питање и тамошње формирање власти. Прво је било препуцавање око предсједника Вијећа народа гдје СНСД није хтио да прихвати СДП-овог кандидата Мирсада Ђапу за предсједавајућег тог дјела, а онда, пошто нису дали приједлог за другог кандидата потегли су питање заштите виталног националног интереса како би заштитили своја права па јунаци ударише на избор владе. Треба имати у виду да је РС добила предсједника и конституисана је народна скупштина РС.
ФБиХ је далеко од формирања власти, а тамо су у главним улогама поново Лагумџијин СДП који не сматра да било који од два ХДЗ треба да партиципира на нивоу власти тог ентитета. По неким спекулацијама власт у ФБиХ требала би да се формира крајем марта.

Док влада битка и политичка борба за престо, формирање парламентарне већине и наравно, борба за фотеље - дотле средства ЕУ намјењене за помоћ буџету БиХ и њеним ентитетима стоје у Бриселу, а питање је да ли ће се и одблокирати. Наиме, ЕУ је за БиХ припремила помоћ од 100 милиона евра који се не могу ставити у функцију због немогућности договора странака о глобалном фискалном оквиру у БиХ за 2011. и 2012. годину. За Републику Српску је предвиђено 30 милиона, ФБиХ 60, а за државни ниво 10 милиона евра. Да је више рада и памети, а мање паметовања и демагогије, пола тих средстава ентитети би требали да намјене социјалним категоријама становништва који су најугроженији и којима је потребна хитна социјална помоћ државе.. овако све остаје на ријечима и све остаје још увијек, из грађанске перспективе, жалост вишепартијског система у БиХ који му није донио ништа добро.

Прелиставајући дневну штампу наиђох на то да би Харис Силајџић могао замјенити главног реиса ИЗ Мустафу ефендију Церића... питам себе шта ће ово ојађено бх друштво тек добити када на вјерски престо најбројнијег народа у држави дође бивши радикални политички калибар коме је главна тачка спотицања - неријешени имовински и територијални односи из рата, а уз то пратећа ријеч, да је РС геноцидна творевина.

Енигма будућности ОХР-а

Како вријеме све више одмиче и како ствари у БиХ не иду жељеним током дотле највиша међународна институција икада створена у историји једне међународно признате и суверене државе ОХР - каже "Остаћу докле год се САД и ЕУ неусагласе о мом даљем статусу". Имали смо небројано пута прилику да видимо и на практичним примјерима како је ОХР дјеловао пуних 16 година, шта је радио са демократско изабраним представницима народа у органима власти, како је насилно узимао надлежности од ентитета и преносио их на централни ниво, како је наметао, доносио, блокирао одређене законе, како је спорадично убирао себи за право "да је оно једина правична и легална институција у БиХ која има сва овлашћења".
Међународни званичници и аналитичари у ближој будућности већ виде БиХ без ОХР-а и формирање европске институције односно канцеларије која ће имати снажан утицај на развој домаћих политичких дешавања без могућности наметања блокирања одређених закона и процеса. Тако имамо Ангелу Меркел, Кетрин Ештон, Дорис Пак и многе друге европске званичнике који се слажу са тезом да ОХР у БиХ треба угасити и да се држава креће убрзаним корацима ка ЕУ. А што се тек прије двије године поставио услов укидања ОХР-а као основе да би БиХ напредовала ка евроинтеграцијама ? Што то тек сада постоји као базични услов да би Европа сагледала ствари у БиХ ? Да ли Европа тек сада боље схвата да је БиХ у суштини класичан протекторат инсталиран од стране САД да би се имала потпуна контрола западног Балкана ?! Вјероватно је Американцима требао други протекторат па су тај исти протекторат заокружили у Бондстилу на Косову... ко је следећи ?

Инцко каже, да је у ОХР-у било запослено око 700 људи (колики су то трошкови "некада" били?), да су затворили своју канцеларију у Мостару, да ће ускоро бити затворена и канцеларија супервизора за Брчко... али конкретног настојања да се ријеши питање 5+2 и даље остаје услов број један. Да ли се све врти око Инцка ? Не, ни близу. Он је само марионета у рукама међународне заједнице да би профилисао демагогију, а на Бриселу и Вашингтону је основна и главна ријеч даље будућности ове државе, а уједно с тим и ОХР-а.
У једном интервју изјавио је "Сматрам да ће БиХ, ако сви услови за европске интеграције буду усвајани, за двије или три године добити статус кандидата за чланство у ЕУ. Међутим, изабрани политичари треба да буду посвећени том европскум путу, попут рецимо, политичара у Србији или Хрватској, а не да стално буне народ причом о страховима." Да ли је ту Инцко заборавио чињеницу да БиХ не може напредовати ка ЕУ докле год је инсталиран овакав ОХР са свим својим надлежностима ?
Када су га медији упитали у вријеме предизборне кампање "да ли ће употријебити бонска овлашћења за оне непослушне" Инцко је одговорио да је то вријеме прошло и да се не може данас замислити ситуација да се нађе у новој улози пресликаног Педи Ешдауна који је само у једном дану смијенио чак 60 демократско изабраних представника у органима РС 2004. године. Можда је то донекле и тачно.. али што му је требало да блокира примјену закона РС о државној имовини ? Што му је требало да се толико "тргне" на једну безвезну констатацију Суље Тихића да би покренуо читав један процес о једном донешеном закону, да га блокира, и на крају да тражи мишљење уставног суда БиХ ? Како се може питати уставни суд БиХ када БиХ нема своју имовину ? У Дејтону јасно пише да државна имовина припада ентитетима, што фактички значи да централни ниво нема своју властиту имовину коју је посједовала прије рата тј. у ондашњој РБиХ.

Не требамо заборавити ни случај Драгомира Андана коме је ОХР на челу са Мирославом Лајчаком одузео сва лична документа због наводне оптужбе "да је помагач у скривању Радована Караџића". И када је Караџић ухапшен и предат у Хашки трибунал и када се јасно видјела нетачна класификација ОХР-а нису му била враћени документи без јасног повода и јасног разлога... Шта је тада мислио ОХР ? Да може да оптужи невиног човјека и послије него што се утврди да није крив и да уопште није учествовао у радњама због чега је као оптужен ? То је више поражавајућа чињеница која говори о свој стабилности ОХР-а као једној међународној институцији која се не може повиновати "кривој процјени".

Извјештај МКГ-а (међународне кризне групе) је многе ставио у један дубок промишљај, а он јасно указује на то да би ОХР могао бити укинут или трансформисан већ ове године. То све показује да политику коју воде званичници ОХР-а не добија на користи због својеврсних изјава виског представника који у свакој својој изјави спомиње остваривање"5 услова+2 циља" да би се та институција затворила. Данас видимо колико значење има извјештај МКГ-а и колико се он подудара са многим изјавама других међународних и европских званичника који кажу "да БиХ не рачуна на статус кандидата све док се не ријеши питање ОХР-а". Најбољи показатељ да све више европских амабасадора подржава извјештај МКГ-а показује изјава Рајмондо де Кардона (Италија), Босе Хедберг(Шведска)...
Американцима се концепт укидања ОХР-а и ПИК-а не свиђа јер тиме фактички престаје њихова "ера владавине" БиХ. Можда и најбоље то показује изјава Данијела Сервера који је рекао поводом извјештаја МКГ: "Највише се бојим да ће ЕУ почети преговарати само са Републиком Српском".

Најексплицитнији став о овом питању има Русија и руски представници који се не слажу са већином одлука које се доносе на ПИК-у, а које се углавном тичу продужетка рада ОХР-а. По свему судећи Русија је једина држава која води своју независну политику према БиХ, а све остале чланице ПИК-а имају идентичне ставове што вјероватно имплицира на двоструке стандарде појединих земаља попут Њемачке.

Све ово указује на један недвосмислен став да ће БиХ у ближој будућности бити главна тема спотицања ЕУ и САД-а гдје ће се у великој мјери одударати од пријашњих залагања за трансформацију ОХР-а.
Остаје главно да се види, да ли БиХ остаје протекторат или ће покушати самостално да функционише кроз домаће институције и домаће политичаре уз јако присуство ЕУ.

Формирање власти у застоју

Прошла су пуна два мјесеца од завршетка општих избора, закорачили смо и у нову годину, а у БиХ и њеним ентитетима још увијек нема назнака "када ће власти почети да обављају своје функције и преузему надлежности". И док политика ниједних ни других ни трећих неодговара за међусобно усаглашавање, дотле се нагомилавају проблеми који се тичу социјално-економске сфере гдје по обичају увијек страдају обични грађани ове БиХ. Владе у техничком мандату имају сужен капацитет дјеловања, а сада смо свједоци чињенице да је 2010. била чак и добра у односу на оно шта нас тек чека у овој 2011. години. По многим свјетским и регионалним економским аналитичарима у овој години се очекује врло тежак циклус економске и социјалне сфере живота у државама које су неразвијене, а будући да у БиХ неразвијеност кочи процес нормализације још од краја рата - ово нам дође као још једно симптоматично вријеме политичких надмудривања "властодржаца" и класична "неимаштина" обичних грађана. Више од 517.000 радно способних у БиХ нема посао, а будући потенцијални политички коалициони партнери "одмјеравају ли одмјеравају" с ким би могли да формирају власт. Поскупљења основних животних намирница стално лупа на врата док конкретног одговора из владе на питање "да ли је то још један од удараца грађанима којима сте обећавали бољу БиХ/РС/ФБиХ у 2011. години" не можемо да добијемо. Централна банка размишља и о повећању ПДВ-а, а ту одговор владе "виси о концу". Индустријска производња по свим прогнозама неће порасти у овој години, што значи да ни БДП неће бити стабилан бар у првом и другом кварталу ове године.
Политичка ситуација је потпуно отишла у кривом смјеру, а то најбоље показује чињеница да влада у РС не може да се формално конституише због блокаде Вијећа народа РС гдје су Бошњаци покренули повреду виталног националног интереса ; За државни односно заједничке органе БиХ на сцени имамо СДП који је неурачунљив по својим протагонистичким и дискриминаторским захтијевима као и због неодступања од своје "визионарске и страначке" платформе усаглашене са још три странке СДА, ХСП и "Радом за Бољитак". Управо због "неурачунљивости и непопустљивости" по питању "ко треба да сједне на челну позицију Савјета Министара БиХ" СДП није прихватљив другом блоку којег чине СДС-СНСД-ХДЗ-ХДЗ1990 ; У Федерацији је стање још поражавајуће... тамо уопште нема назнаке када ће се власт уопште формирати, а и под велом тајне је да ли ће се власт моћи конституисати до средине марта. Тамо су опет у главним улогама Лагумџија и његов СДП који не сматрају да било који од два ХДЗ треба да сједи у будућој влади ФБиХ.
Стање је јако дискутабилно, а оно се може ријешити само страначким договорима, а ако не тако сигурно ће међународна заједница и ОХР покренути одређене кораке.
Са друге стране, овакво формирање власти је у најмању руку поражавајуће и неумјесно за државе и амбасадоре који су сматрали да ће послије ових избора БиХ кренути напријед и ријешити се прошлих како националних тако и страначких блокада. Умјесто свега тога БиХ шаље о себи слику као неодржива и политички лабава држава која не може да функционише без међународног/међународне присуства/помоћи. Иста та држава је преузела предсједавање УН.
Поставља се реално питање, ко гура овакву државу у опстанак и очување ? Ко гура реформске процесе коме се дискриминишу сва три конститутивна народа ? Коме је циљ да види у БиХ пола милиона незапослених ? Ко жели стално да гледа како су народи у БиХ несложни и како неко не може да схвати да оваква уставна позиција у БиХ или "Југославија у малом" не може да опстане ? Коме је у интересу да се под велом навијачких хорди вријеђа на националној, политичкој и вјерској основи ? Одговоре на та питања конкретно никада нећемо добити, али она ће се временом сама раскрињкавати.
Међутим, формирање власти не прати само "страначке перипетије" него и питања која су БиХ мучила и предходне године, а то су државна имовина, попис становништва... Државна имовина је поново избила у јавност као нешто "о чему посебно рачуна води ОХР и међународна заједница". Из само једне политичке констатације Сулејмана Тихића, читав ОХР се диже на ноге, блокира примјену закона РС о државној имовини на њеној територији, и тек послије тога тражи се мишљење Уставног суда БиХ. Да није жалосно било би смјешно.

И док се политичке странке боре за позиције и уопштено стартну позицију за било какве преговоре и евентуалне коалиције, дотле Парламент БиХ троши новац пореских обвезника као да се држава налази у потпуном благостању и као да све "нормално иде својим током". Па да ли је нормално да се за 32 тоалета у згради заједничких институција у Сарајеву издваја милион КМ ? Да ли је нормално да један државни функционер запосли цијелу породицу у државни сектор ? Да ли је нормално да се "лажирају" подаци о удаљености од радног мјеста и да се подижу енормно високе накнаде ? То све показује лице заједничких органа и расипништво функционера које нико жив не контролише.

Поред свега овога не можемо да се ослободимо утиску, а који говори више него јасно - држава која је вјештачки створена не може нормално да функционише и неће профункционисати, јер три народа и два ентитета немају заједнички именитељ, а нити политичка структура нема довољно капацитета да ријешава како основне животне проблеме грађана тако нема довољно капацитета да ријешава много горућа питања попут функционисања државе.