Драгичевић: Српски народ у 21. вијеку

Изјава новог аустријског вицеканцелара Хајнца-Кристијан Штрахеа у којој је рекао да "мира на Балкану нема без Срба", мотивисала ме је да напишем текст који се односи на визију и приоритете српског народа у 21. вијеку.

Пише: Стефан Драгичевић

Колико год странцима попут Штрахеа, многим амбасадорима и читавој међународној заједници изгледало да је Балкан и даље "буре барута" чији коријени иду до 90их година прошлог вијека - главни проблем данашњице јесу управо супротни, а то су: запошљавање, животни стандард, формирање породице, просјечна плата и достојан живот који је постао веома риједак или недостижан за многе. У немогућности да то остваре, многи су се одлучили и још се одлучују да своју будућност потраже у иностранству, па тако данас имамо једну од највећих дијаспора на свијету.

Што је најжалосније, из своје државе не иду само Срби који не виде своју будућност у њој у економско-социјалном смислу, него и они који су интелектуална и стручна снага, попут: доктора и колективно медицинског особља, научника (првенствено младих иноватора), професора, ИТ стручњака, занатлија и техничара па чак и остварени људи и свих оних који требају да буду мотор развоја сваке државе и сваке нације, па тако и српске.

Дакле, нису ово времена ратних страдања или звецкањем оружја како то многи људи из међународне заједнице тумаче попут Штрахеа научени шта је српски народ и читав Балкан прошао и проживио у 20. вијеку од Балканских ратова, Првог и Другог свјетског рата па до трагичног рата проузрокованог распадом СФРЈ - ово су нова времена када су се људи позабавили самим собом. Мир и стабилност јесу синоними којима тежи сваки нормалан и просјечан Србин данас па чак и сасвим нормалан комшијски однос са човјеком друге националности - али оно што сваког Србина брине јесте појачана политичка реторика и свађа у јавности која одвлачи стране инвеститоре од улагања и било какве перспективе за њега лично и његову породицу.

Тачно је да је српски народ највећи на Балкану чији народ сем Србије и Републике Српске живи и у Мађарској, Хрватској, Словенији, Црној Гори, Македонији, Бугарској, Румунији, Грчкој - да има кључну улогу у формирању менталног склопа човјека на овом простору и управо зато сматрам да се некада треба позабавити и самим собом. За мене лично САНУ је потпуно обесмишљена институција у српском народу, јер умјесто кључних ставова ове "врхунске интелектуалне институције" она је постала институција која нема свој став о многим друштвено-политичким темама. Примјер Косова и Метохије све довољни говори.

Смета ми као појединцу домаћи политичари који се више баве туђим двориштем него својим и који се воде паролом "да комшији цркне крава", умјесто да се води логиком да свима буде боље како би направили државу по мјери свих њених грађана и народа. Такви политичари у српском народу морају отићи у прошлост јер наша будућност једним дјелом зависи и од онога ко нас представља, јер смо ми посредничка демократија. Напросто нова времена траже од људи да се прилагођавају новим околностима, а не да остану заробљени у прошлости и да стално причају о страдањима, страху и невољама. Посао политичара је да свом народу обезбједи перспективу и бољу будућност, а посао историчара, борачких организација, историјских института и удружења је да подсјећа народ ко је он, шта је проживио и какве поуке треба из тога да извуче да би у будућности могао бити паметнији и мудрији. Велике стране историјске личности су о Србима најчешће и највише говорили о храбрости, борби за слободу и пожртвованости попут Максима Горког, Арчибалда Рајса, Алфонса Ламартина, фелдмаршала Аугуста фон Мекензена, адмирал Колчак и многи други, али велике подјеле међу Србима и даље постоје које некада дјелују и непремостиве.

Ми Срби смо народ са богатом историјом, људи који поносно носе име сваког спортског достигнућа, који би помогли најсиромашнијима и људи који су спремни да обрадују и посвете се најстаријима, али смо исто тако и народ "који ће све опростити, али туђи успијех никада". Сматрам, да је то један од главних проблема српског народа у 21. вијеку, јер ми сталним свађама и неспоразумима међу собом онемогућавама прогрес "здравих снага" у друштву и развој предузетничког духа. Уништавамо своју будућност и младост тјерамо у иностранство само зато што не можемо да се сложимо око тога "да ли је неко бољи и квалитетнији". Из те несреће која се зове завист и љубомора дешавају нам се подјеле у народу, па често и сукоби унутар фамилија, политике и уопштено живота. Баш из тог разлога ми као српски народ се  често губимо у различитим менталним склоповима и често се једни према другима понашамо као странци, а имамо тако способне и квалитетне људе да тога нисмо ни свјесни у довољној мјери.

За сујету и љубомору не постоји лијек, то су аномалије нашег народа које морају да буду уништене и разорене нашом колективном мудршћу и памећу. Једино нашом пожртвованошћу и схватањем да народ чине људи различитих карактерних особина - можемо да направимо резултат у том смјеру, јер ако то не урадимо ми ћемо као народ демографски нестати, уништићемо сами себе.

Давно је пријатељ нашег народа Арчибалд Рајс рекао "Срби, чувајте се себе!". Будимо паметан и достојанствен народ.

(крај)

Национални и грађански политички спор у БиХ

Када анализирате политичку сцену БиХ уназад - најмање десет година не можете, а да не уочите да је главни камен спотицања управо проблем националног и грађанског концепта функционисања земље.

Пише: Стефан Драгичевић

Тренутно је главни политички сукоб ова два концепта управо у хрватском корпусу, гдје Драган Човић (национално) заједно са ХНС-ом покушава да истисне из политичке утакмице Жељка Комшића (грађанско) који се залаже за мултиетничко друштво. Када се на то дода да је Комшић недавно, обзнанио и своју (још незваничну) кандидатуру за хравтског члана Предсједништва БиХ, онда можете и сами закључити да се мотор "политичких варница" полако захуктава пред предстојеће опште изборе.

Посматрајући уставну структуру јасно је да је управо Драган Човић и ХДЗ у предности јер је БиХ уређена као земља конститутивних народа (Срби, Бошњаци и Хрвати), а не по моделу грађанског "један човјек - један глас" за шта се залаже Комшић и његова грађанска екипа из ДФ-а, СДП-а и других љевичарских странака. Предност коју црпи Човић и ХДЗ из садашње уставне композиције јесте чињеница да ће они као политичка опција сигурно бити побједници у кључним законодавним институцијама код Хрвата, а прије свега мислим на Домове народа (Федерални и заједнички ниво), док је директна борба за гласове кроз Представничке домове отворенија, али мало је вјероватно да Комшић и ту може "помрсити конце" Човићу чија је национална карта недвосмислено јача код хрватског народа.

Дакле, Жељко Комшић и да побједи у трци за хрватског члана Предсједништва БиХ гласовима бошњачког становништва (јер је Федерација једна изборна јединица за овај ниво власти) као што је то успјевао док је био раније у Предсједништву у два мандата, скоро па је немогуће да ће његова политичка опција (љевица) формирати већину по законодавним органима јер су кључ управо - Домови народа и онај чувени механизам заштите виталног националног интереса гдје ће ХДЗ бити толико супериоран да се без њега ниједан закон неће моћи усвојити. То у преводу значи потпуну блокаду власти или неформирање власти, а нисам сигуран да је било коме у политичком процесу одлучивања - то пожељно.

Као што сам раније написао - Драгану Човићу као предсједнику ХДЗ-а, десне оријентације, садашња уставна структура БиХ потпуно одговара и њему је потребно да кроз инициране измјене изборног закона БиХ само још рјеши проблем избора хрватског члана Предсједништва БиХ у своју корист и он је своју политичку опцију "зацементирао у власти" у оваквој дејтонској БиХ као незаобилазног фактора. Велики проблем му представља међународна судска пресуда у предмету Сејдић-Финци јер ако би се она имплементирала у дијелу Устава БиХ онда то даје потпуно другу слику начина избора чланова Предсједништва (укључивање у могућност кандидовања националних мањина) што није у интересу Човића и ХДЗ-а, осим индиректног приступа преко Представничког дома.

Суштина је да је грађански концепт у овом случају - у незавидном положају јер се сва љевица мора борити са два противника: 1. то је уставно уређење земље које јој потпуно неодговара и која иде у корист конзервативних политичких опција и 2. јаких политичких противника као што су у Федерацији СДА и ХДЗ.

Већи дио прошле 2017. године обиљежила је ХДЗ-ова иницијатива за измјене изборног закона БиХ око чега се и сада ломе политичка копља, али на националном нивоу што није случајно. Оно што је јасно из читаве ове приче јесте да је кључно питање данас у дејтонској БиХ рјешавање хрватског националног питања, као најмалобројнијег конститутивног народа. Мислим да ће све ове политичке турбуленције имати велике посљедице након општих избора у октобру ове године, посебно око имплементације резултата, а о формирању власти да и не говорим.

Код српског и бошњачког корпуса декларативне подјеле на националне и грађанске политичке опције постоје, али оне суштински нису толико дубоке као што је то у случају Хрвата. Обично се код Срба и Бошњака дјеле на патриоте и "сљедбенике" бившег југословенског комунистичког система, мада у пракси та идеолошка подјела је изгубила на снази. Ви када рецимо анализирате јавне наступе политичких лидера у Републици Српској и других високих функционера - стварају вам осјећај да су сви патриоте и родољуби до крајњих граница схватања здравог разума, а суштински у питању је само лични интерес и самопромоција. Хоћу да кажем да у Републици Српској на терену апсолутно нема подјеле на ДЕСНО или ЛИЈЕВО јер су сви у десничарском кошу колико год њихов назив, програм и статут били другачији.

Гледајући читав овај низ проблема око националног и грађанског у читавој БиХ, не могу да се начудим онима који имају снаге да размишљају о некаквом "Дејтону два" што се често спомиње у јавности. Ми буквално имамо отворену пријетњу да ће се након провођења следећих општих избора и немогућности формирања власти - читава БиХ претворити у Мостар, а онда неко прича "како земљу учинити функционалном кроз Дејтон два"?!

Поштедите нас ваших иницијатива, имамо довољно својих проблема.

(крај)