Конференцији су поред парламентараца из оба дома Парламентарне скупштине БиХ, парламентараца из сусједних држава и ЕУ учествовали и учесници АЛПИ програма за младе политичаре.
Организована су била два панела на теме: 1. Регионални парламенти: Улога и сарадња у интеграционим процесима на Западном Балкану 2. Дезинформације и кајбер пријетње демократијама у дигиталном добу.
Организована су била два панела на теме: 1. Регионални парламенти: Улога и сарадња у интеграционим процесима на Западном Балкану 2. Дезинформације и кајбер пријетње демократијама у дигиталном добу.
У првобитној панел дискусији рекао сам да је један од главних проблема данас у БиХ - измјена изборног закона о којем се толико у јавности прича, а мало или ништа се не ради по том питању због немогућности постизања политичког договора.
"Чим отворите питања у јавности као што су: изборни праг, увођење могућности за ванредне парламентарне изборе, увођење другог круга гласања, отворене или затворене листе, скенирање, видео надзор и многих других проблема домаћег изборног законодавства који генерално има пуно недостатака - одмах дођете до зида јер се почну постављати максималичстички захтјеви у виду формирања нових изборних јединица односно трећег ентитета. Питање измјена изборног закона БиХ ме недвосмислено подсјећа на случај Сејдић-Финци који годинама уназад није ријешен због сличних блокада".
Нагласио сам да се баш због тих и таквих проблема не можемо као друштво кретати напријед јер увијек нечија политика, увријеђеност и сујета испливају на површину.
"Ми се стално вртимо у прошлости, а било каква иницијатива и разговор да се дође до неког квалитетног рјешења по питању измјена изборног закона у старту пропадају јер нико није спреман на компромис. Без разумијевања, уважавања једних других и без осјећаја свијести гдје живимо - не воде ово друштво нигдје него га задржавају на статусу кво".
Позвао сам све панелисте-парламентарце који долазе из сусједних држава и ЕУ да нам помогну својим искуством, како би пронашли неко оптимално рјешење које би свима у овој земљи одговарало јер је евидентно да домаћа политика није способна да то уради.
"У БиХ, Републици Српској и Федерацији - генерално највише недостаје комуникације јер сви се боје да нешто не изгубе, а ако изгубе онда ће их народ казнити. Политика није посао којим се треба бавити ради популарности него напротив - да би се нешто урадило што би у ближој будућности донијело корист у интересу грађана ове земље, јер смо свједоци свакодневног исељавања и лошег животног стандарда".
Такође, узео сам учешће и на тему "Дезинформације и пријетње демократији у дигиталном добу" гдје сам нагласио да Регулаторна агенција за комуникације мора имати законски бољи надзор и контролу медија у читавој БиХ ради објективног и непристрасног извјештавања јавности.
(крај)
