Гадафи финансирао Саркозијеву кампању 2007. године

Режим Моамера Гадафија пристао је да финансира изборну кампању француског председника Николе Саркозија, 2007. године, у износу до 50 милиона евра, објавио је новински вебсајт Медиапарт, наводећи да је објављен текст доказни докумен.

 Документа из 2006. године на арапском, како наводи Медиапарт, потписао је Гадафијев шеф стране обавештајне службе Муса Куса и односе се на „споразум којим је у принципу договорено да се подржи кампања кандидата на предсједничким изборима, Николе Саркозија, за суму у износу од 50 милиона евра”.

Тај љевичарски вебсајт је сличне тврдње изнио 12. марта, на основу свједочења бившег љекара једног француског дилера оружја да је договорена таква донација, што је Саркози назвао „гротескним”.

Вебсајт наводи да никакав либијски новац није био предат у те сврхе.

Данашњи извјештај на ту тему долази у тренутку док се према истраживању јавног мњења Саркози налази иза свог ривала, социјалисте Франсоа Оланда, уочи другог круга предсједничких избора заказаног за 6. мај, пренео је АФП.

Портпаролка Саркозија, Натали Кошћушко-Морисет одбацила је данашњи извјештај као „смјешан” и „неспретну диверзију” оркестрирану из Оландовог изборног штаба.

У и-мејл поруци Франс пресу, она је навела да је финансирање Саркозијеве кампање на изборима 2007. године било чисто и да је то и званично верификовао Уставни савет након избора.

Представник Оланда, Бернар Казенев је међутим позвао Саркозија да „Французима објасни те нове моменте иза којих стоје нови документи из окружења само либијског диктатора”.

Медиапарт је навео да је та документа добио од „бившег високо рангираног функционера који се сада скрива”.

У документу који је објавио и превео Медиапарт пише да је споразум договорен након састанка 6. октобра 2006. године на којем су били Гадафијев шеф шпијунске мреже Абдула Сенуси, шеф Афричког инвестиционог фонда у Триполију Башир Салех, близак Саркозијев сарадник Брис Ортефо и трговац оружјем Зијад Такиедин.

Адвокат Такиедина, Самија Мактуф, одбацио у изјави за АФП да је његов клијент био присутан на том састанку, али је додао да „верује да је документ вјеродостојан”.

Оргефо, који је касније био министар унутрашњих послова код Саркозија, рекао је за Медиапарт да се никада није састао са Мусом Кусом и са Баширом Салехом.

Последњи извештај Медиапарта, кредибилног извора, појачава давне оптужбе да су се француски политички штабови финансијски окористили од мита за продају оружја страним државама, наводи француска агенција.

Гадафијев син Сеиф ал-Ислам прошле године је тврдио да је Либија финансирала Саркозијеву председничку кампању, након што је Париз одустао од побољшаних односа са Либијом и стао иза побуњеника који су на крају свргли и убили диктатора, наводи АФП.

„Саркози прво мора да врати новац који је узео од Либије да би финансирао своју изборну кампању. Ми смо је финансирали и имамо све детаље о томе за које смо спремни да их све откријемо”, рекао је Сеиф за мрежу Јуроњуз.

Када је Саркози био упитан да 12. марта прокоментарише Сеифову изјаву, рекао је за француску телевизију: „Жао ми је да вас видим у улози гласноговорнице Гадафијевог сина, искрено, познајем вас и из бољих улога”.

„Смјешно је и жао ми је што сам био испитан око изјава Гадафија или његовог сина на важном каналу као што је ТФ1”, рекао је Саркози.

Извор: Фронтал.РС

Сусједи раде, БиХ тапка у мјесту

Да ли је икога у било којој ентитетској Влади или Савјету министара заинтеросвало шта ради Србија у сарадњи са Фијатом?


Прије неки дан у обновљеном погону „Монтаже“ старе „Заставе“ свечано је отворена нова фабрика аутомобила у Крагујевцу, а како рече Маркионе, најмодернија „Фијатова“ фабрика у свијету.

Цјелокпуни „Фијат“ у Србији држи око 67 одсто удјела у овом предузећу у Србији, а Србија (као држава) 33 одсто власништва, гдје су заједничким снагама (милијарду евра) уложили у изградњу нове фабрике аутомобила. Сав свој систем су подредили да ова инвестиција буде дугорочан пројекат који ће и Србији и Фијату бити велики плус, а ево већ је спреман нови фијат“ Фијат 500Л“ који је произведен у Крагујевцу и који ће се пустити на свијетско тржиште под лиценцом „Фијат-Аутомобили-Србија“.

С друге стране Влада Србије припрема уредбу да у пројекат убаци мала и средња предузећа (из Србије) који требају да постану кооперанти и први добављачи сировина Фијату. Такође, важно је напоменути и овај врло важан податак: У самој фабрици запослиће се око 2.500 радника и још 10.000 радника код коопераната.

Изненађујуће је да "беха" медијска позорница тако мало прати ове ствари.Србија ће у сарадњи са Фијатом, првим човјеком „Фијат-Крајслер“ Серђом Маркионеом постати извозна држава ове врсте аутомобила, вјероватно прва која је то урадила на овим просторима од транзиције и сврсисходне приватизације?! Дакле, нови ауто „500Л“ ће се производити само у фабрици у Крагујевцу и продаваће се у цијелој Европи и САД-у.

Ово је пројекат који ће Србију неминовно вратити са траке „непожељне државе за домаће-страно“ партнерство. Никога овај пројекат не оставља равнодушним, ма колико ја оштро критиковао Владу Србије због њене политике према Косову, према Војводини, према држави и према дневној политици коју проводи.

Долазак Фијата у Србију је само показатељ да се уз попуштање са обје стране може направити одличан бизнис јавно-приватног партнерства који ће резултирати расподјелом укупног капитала сразмјерно учешћу страна у капиталу.

А у БиХ

Нема ни предузећа бар приближног карактера, ни озбиљних и стручних људи који би „мрднули“ из фотеља и засукали рукаве када је у питању либерализација и смањење бирократског апарата. Свједоци смо посјета разних делегације од Кинеза до Вијетнамаца, од Арапа до Турака, али нико да озбиљно крене у инвестирање.

Већина послова која се уговара у БиХ су извођачког карактера, попут градње аутопутева, а свједоци смо колико дуго се граде аутопут Пет Це, Бања Лука

Градишка, а питање је шта ће бити са аутопутем Бања Лука – Добој и осталим пројектима који су још вази нацрта.

Међутим, асфалт и аутопут нас неће хранити, пошто ће већина путника на њему бити наши возачи. Неко ће рећи „аутопут привлачи инвестиције“? Фијат није дошао у Крагујевац због близине ауто пута него због већ уговореног преузимања пропале „Заставе“ чије фабрике се не могу препознати данас у технолошком смислу, колико су напредније и уређеније.

Шта интересује БиХ

Шта би једна БиХ учинила да има аутомобилску индустрију, да запосли армију незапослених, да има једноставан и привлачан привредни амбијент који би инвеститоре приволио да дођу овдје... Вјерујем да не би учинила ништа, јер са више од 20.000 запослених у државној админинстрацији гдје државни буџет више од 50 одсто иде на финансирање јавне потрошње показује да овдје нема воље нити жеље за јасне и озбиљне економске пројекте.

У држави у којој се једва усваја буџет (а предходно неколико мјесеци био на привременом финансирању), у којој се не зна гдје су завршиле милијарде евра донација послије рата, у којој има разних агенција, завода за које се не зна ни шта раде ни како раде (али зато имају астромнске буџете), у којој нема никакве стратегије економског развоја, у којој нема озбиљног предузећа за наглашени облик системског развоја домаће привреде... таква држава није потребна никоме. Ова држава је прескупа држава, а поврх свега нефункционална и рекао бих деструктивна за савремену еру либералног капитализма.

Велика улагања из иностранства су нам потребна, и то она која би донијела технологију и знање (а не само изводила радове попут аутопута). Идеја као да више и нем. Сав технолошки систем смо преузели из „увоза“ и данас он застарјева. Никакву иновацију нисмо створили већ 30 година, никакав патент којим би се похвалили у свијету да смо створили нешто своје. Никакве научнике и економске гиганте с којима би изашли на већа и доста озбиљнија тржишта.

Потребан нам је замајац око кога ће се развијати и друга предузећа, као што се то чини око Фијата. Не требамо се заваравати да ће неки аутогигант по узору на Фијат доћи и обновити ТАС, или да ће се у Српској почети склапати ајфон. Наши радници нису јефтини попут кинеских.

Гдје је наша предност. Ако говоримо да имамо шумско богатство, зашто немамо великог произвођача намјештаја? Уз сировински потенцијал једна таква фирма би имала посла, а уз њу и доста мањих који би се специјализовали за израду дијелова намјештаја. Не можемо развој градити на примитивној обради, или извозу грађе, од које ће нам други правити намјештај или столарију.

Држава мора порадити на таквим верзијама приватно-јавног партнерства. Партнерство важи за главну одредницу у развоју савременог друштвеног система (Државне интервенције Џон Мајнарад Кејнз). Гдје је улога државе стварању економске сарадње са приватним предузећима који би за резултат имали отпочињање производње, запошљавање и едукација радне снаге?

Овим темпом, БиХ ће још дуго са сјетом говорити о предузећима попут Енергоинвеста, Јелшинграда, Шипада, Фамоса и других...

Извор: Фронтал.СРБ/ебрчко

Династија Ротшилд збија редове

Реформе глобалног банкарства подстакла моћни клан да обједини француско и британско крило финансијске империје

Глобална финансијска криза приморала је најмоћнију банкарску династију света да најави реорганизацију свог рада.

„Фамилија Ротшилд планира да споји своје француске и британске банке у једну компанију, што ће нам омогућити да одговоримо захтевима глобализованог света и конкуренције, али и да обезбедимо контролу породице над пословном групом”, стоји у саопштењу које је потписао Давид Рене де Ротшилд, 69, чукунунук Мејера Амшела Ротшилда (1743–1812) оснивача легендарне банкарске империје.

Од трговине ретким новчићима са европским крунисаним главама 19. века, преко веште куповине британских деоница након битке код Ватерлоа до финансирања америчких челичана, нафташких компанија и железница, Ротшилдови су данас крајње дискретно уплетени у разноврсне послове широм света.

Иза званичног саопштења Давида де Ротшилда стоје најмање два директна повода. Жеља да се прилагоди реформи глобалног банкарског бизниса, и да се пронађе неприкосновени наследник новчаног царства које се мери стотинама милијарди долара.

Тешко опечен последицама кризе која је експлодирала 2007, банкарски сектор невољно је 2010. пристао на радикалну реформу пословања која треба да ступи на снагу за седам година.

Банке ће бити обавезне да обезбеде далеко здравију базу свог основног капитала и истовремено оставе на страну солидне резерве новца за случај евентуалних будућих финансијских шокова, попут катастрофалних ломова које су донела залетања на америчком тржишту хипотекарних кредита 2007.

Ова реформа, познатија као „Базел III”, подразумева да ће банке морати да изнађу огромне количине новца да би надаље биле поуздани играчи на светском финансијском тржишту.

Потрага за тим зацртаним новцем теку углавном траљаво. Банкари се увелико жале да су и свеж новац али и кредити све скупља роба на међународном финансијском тржишту.

„Пословање транснационалних финансијских институција још измиче контроли. Такве банке оперишу на глобално, док је регулатива национална ствар“, процењује Мајкл Корс, члан Комитета финансијске политике Банке Енглеске.

Озбиљни банкари са оне стране Ла Манша одавно знају да је лондонски Сити, центар лавовског дела финансијских трансакција у Европи, под озбиљним спољним притисцима да укроти пословање моћних финансијера.

Ротшилдови у Ситију послују у истој згради од 1802. године.

У новој пословној географији Ротшилдових, њихове француске и британске банке биће груписане у компанију „Париз Орлеан”, која ће бити пријављена на берзи престонице на Сени.

Кормило ново уједињене империје Ротшилд, која планира да хитро исплати мале акционаре, чврсто ће за држати Давид де Ротшилд: „Планирам да се повучем када будем имао између 72 и 76 година”, изјавио је недавно.

У међувремену, његов син Александар, 32, убрзано учи посао. „Мој син би са 37 година могао бити квалификован за исту улогу: ствар је да ли ће у томе уживати и имати одговарајуће квалитете”, најавио је Давид де Ротшилд.

У најави следећег челника империје Давид се држи стриктних одредби тестамента Мејера Амшела Ротшилда. Друга међу одредбама тог завета тражи да се тачно богатство фамилије и размере послова никада не смеју саопштити јавно.

„Базел III” тек чекају озбиљни испити.

Извор: ПОЛИТИКА