Да ли је могућа обнова Херцег-Босне ?

Хрватска Република Херцег-Босна успостављена је 1991. године као територија над којом су већински народ чинили Хрвати и који су на све начине покушавали да те територије етнички присвоје, а касније или да припоје Хрватској (ако дође до распада БиХ послије рата) или да те територије унесу у суверенитет БиХ и да оне имају статус самоуправних јединица са широком аутномијом одлучивања. Цијела територија Херцег-Босне укинута је Вашингтонским споразумом из 1994. године и на тај начин је потпуно дошло до расформирања хрватскх општина. Споразум је био увод у формирање Федерације БиХ који је предвиђао "да су Бошњаци и Хрвати "под истом админинстративном капом", а Срби, који су словили у међународној заједници за непријатеље свих, остављени су на статичном стању до потписивања Дејтона када је створена Република Српска и која свој уставно правни положај има и до данас-дан али са умањеним надлежностима. Многе надлежности РС је изгубила наметањима високих представника, али и многих уредби и наредби у коме је ОХР кажњавао српске представнике. Најбољи приказ хаотичног стања јесте вријеме Педи Ешдауна као високог представника који је смјенио и забранио политички и јавни рад чак 60 функционера СДС-а, а касније је посезао и за кажњавањима наводних помагача у скривању Радована Караџића и Ратка Младића. Примјери су многобројни... од Мирка Шаровића, Драгана Калинића до Драгомира Андана. За овог задњег, иако се испоставило да 3 године након хапшења Караџића у Београду није помагао његовом скривању, човијек је и послије тога био ускраћен основних људских права и због тога је правду и правичност потражио на улици и штрајком глађу које је уродило плодом.
Но, темама које се тичу РС позабавићу се детаљније неком другом приликом.

ВИЗИЈА БУДУЋНОСТИ ХРВАТА У БИХ

Херцег-Босна се данас помиње у контексту новог ентитета у БиХ, а што се најчешће може чути од хрватских представика који сматрају да је то "једино правично и одрживо ријешење" како се Хрвати не би дискриминисали. Међутим ту се поставља једно јасно, колегијално питање - Зашто сте ставили потпис на Вашингтонски споразум ? Ко га је изнудио и ко је крив што сте ви били навучени да то потпишете ? Ратовали сте против Срба уз помоћ државе Хрватске и сачували донекле своје општине од Бошњака, а сада тражите српску подршку за обнову своје територије ? Више је него јасно да се интересни елемент у БиХ остварује један и други против трећег народа у зависности у каквој се позицији ради и шта се тражи. На крају један ће морати бити "жртвовани јарац" и испаштаће послиједице због тога.
С друге стране, евентуално стварање Херцег-Босне као новог ентитета значиће пад Дејтона и постојаћег устава, а мислим да то не би жељела РС јер се заправо задире у основу њеног постојања. Партиципација и лицитација "да ли ово ; да ли оно" је стално присутно у власти РС, али једном се јасно мора рећи став свих странака и политичких релевантних фактора по том питању. То није питање за једну странку, него је то питање цијеле РС јер територијална распоређеност Херцег-Босне обухвата и дјелове Српске, тачније дјелове Посавине.

СЛУШАЊЕ ТУЂМАНОВИХ НАРЕЂЕЊА

Свима је јасно да су Хрвати као конститутивни народ најмањи у БиХ и да се по многим питањима врше или диверзије на политичкој или на моралној основи. На политичкој првенствено мислим на прегласавање у органима Федерације, мада поставља се питање "колико је то оправдано" јер је Дејтон створио највећи дио устава, а из тога и закона БиХ.

Основно начело којим се руководим током цијеле моје анализе проматрања Хрвата и некадашње Херцег-Босне јесте, да су они преварени и обманути од стране званичног Загреба. Не мислим ту на Хрвате као народ који живи у БиХ него на њене тадашње политичке лидере који су је предводили у БиХ. Превише је очигледно да су слушали наредбе Туђмана и њему подређеним, а мање разум и оно што осликава реална слика са терена.
Једном ријечју пресликано руководство Републике Српске Крајине (РСК) које је више слушало Београд и Милошевића него што је здравом логиком могла нешто добро да учини српском народу у Крајини. Основица свега јесте план З-4.
У случају Херцег-Босне која је Вашингтонским споразумом декларативно одступила од својих територија и унијела их у суверенитет Федерације, јасно се опредјелила за суживот са већинским Бошњацима.

Што се тиче Српске стране, она овдје мора бити врло опрезна "у давању подршке". Не смије да лети, не смије да срља, не смије да потписује као мула без главе "не подрива у територијални интегритет РС", не смије да се води слијепом политиком уцијене. Овдје се не тражи брзина него разум и промишљеност "чему то води", а што је код Срба увијек најмање присутно.

Веома је важно становиште да се евентуалном обновом Херцег-Босне врши додатна децентрализација БиХ, а с те стране немогуће је зато издејствовати подршку Бошњачке стране, а можда ни већинског дјела међународне заједнице и ПИК-а.

ПРЕДУЗЕТНИЧКА ВИЗИЈА ХРВАТСКЕ НАД ХЕРЦЕГ-БОСНОМ

Таоци једне политике увијек су били потлачени, осрамоћени и политички уништени али у свему томе не смијемо заборавити ни онај предузетничко-интересни сегмент. Наиме, дјелови Херцег-Босне обухватају једне од најбогатијих природних ресурса у БиХ, а у том смислу важно је напоменути Ливањски, Гламочки и Дувањски простор који имају можда и најздравије воде у регији јер је препуно ријечних долина и котлина. Такође, ту је и економска експлоатација Бушког и Јабланичког језера.

ДАНАШЊИЦА - ОБНОВА ХРВАТСКЕ ТЕРИТОРИЈЕ ИЛИ БУНТ КАНТОНА

Многе су перипетије условиле поновну појаву Херцег-Босне у жижу јавности мада данас се све гласније може чути од хрватских представника прије свега од Човића и Љубића "да ће кантони у којима два ХДЗ-а имају већину блокирати рад и формирање власти и да неће прихватити евентуалну владу Федерације СДП-а без легитимних хрватских представника".
То неминовно доводи до још дубљег ћорсокака ако се зна да Лагумџија остаје при својим ставовима од раније, "а то је да га не интересују два ХДЗ-а јер свој СДП третира као мултиетничку странку" а такође и то да он већ посједује сарадњу са хрватским странкама ХСП-ом и "Радом за Бољитак".

Колико ће ова тема у блиској будућности бити врућа показује и недавна изјава Иве Мире Јовића:
"Ако странке окупљене око СДП-а прекрше Устав Федерације БиХ и илегално сазову сједницу Дома народа федералног Парламента, два ХДЗ-а у кантонима и општинама са хрватском већином, примјениће најрадикалније мјере политичког протеста, укључујући и проглашење трећег ентитета, односно Хрватске републике Херцег-Босне".

Хватање у коштац са проблемом, попуштање и тражење компромиса или једнострани став једног политичара да заведе свој диктат и вољу на основу добрих изборних резултата ? На Лагумџији је.

Политичко дјеловање Лагумџије ће довести до друштвене кризе у БиХ

Можда је неко заиста толико наиван и слијеп да вјерује на ријеч Златку Лагумџији када каже "СДП је мултиетничка странка", а иза тога се мултиетничност крије у 2% Срба и Хрвата, а 98% Бошњака. Можда апсурдно звучи, али многи ти српски и хрватски СДП-овци стоје иза те странке и стоје иза сваке ријечи коју изговори Лагумџија, таман да говор и изговор Лагумџије дубоко подривао у национални дигнитет и национални концепт једног народа то њима неће ништа сметати. Додуше, они су одавно изгубили перцепцију и уопште визију коме припадају па их никаква увреда од стране њиховог страначког лидера не би "ганула". С друге стране, ти исти српско-хрватски СДП-овци довољно говоре о себи, а то значи да су подлегли једној политици која их је учланила само зато да би им држали штит од свакојаких напада од легитимних српских и хрватских странака, а ево, свјеже нам је овај случај са формирањем власти на нивоу заједничких органа БиХ и формирање власти у Федерацији БиХ. На тај начин Лагумџија их синхронизовано користи против свих који се противе његовом ставу и коначном одабиру хрватских представника, а то су Лијановић и Јурић.
Иза свега овога, мишљења сам да Лагумџија има сасвим циљани и разрађени план, а то је разградња Дејтонске БиХ и стварање државе која ће играти по његовим патронатом. Сасвим је евидентно да је СДП очекивао одличан изборни резултат 3. октобра и што им је дало заправо да формално условљавају поједине политичке актере. Није то нешто ново у политичком животу, међутим сасвим је очигледно да Лагумџија има стратешки план мјењања уставне позиције и мјењање цијелокупног политичког амбијента у држави. Никада он то није крио од јавности, али неке битне ствари ће испливати на површину кад-тад.
Један од задатака Лагумџијиног стратешког плана могла би да буде та фамозна карта "мултиетничност" у међународној заједници. Играњем на ту карту он производи политичку кризу, а са друге стране неминовно ће временом добити подршку европских званичника попут Дорис Пак, Кетрин Ештон, Мирослава Лајчака и на тај начин ће се цијела међународна заједница обрушити на "националне" српске и хрватске странке. Колико год објашњавали странцима да СДП није изворно мултиетничка и да нема ни 5% српског и хрватског чланства они ће на то окренути главу јер је СДП вјешто позиционирао своје српске и хрватске кадрове, а најбољи примјери су Комшић као члан предсједништва из редова хрватског народа и Слободан Поповић као посланик у НСРС.
Сасвим је очигледно да је стратешки план СДП-а био само увертира која се пресликала у платформи четири странке СДП-СДА-ХСП-"Радом за Бољитак". За усвајање платформе никако ме нису изненадили ове двије хрватске странчице , али СДА тако олако да прихвати план СДП-а и да ништа не уврсти "као своје у тој платформи" - то ме је највише изненадило. Вјероватно се и сам Алија Изетбеговић преврће у гробу када гледа како СДА све више и више тоне код Бошњака, а све зарад неке политике која неминовно води у живи ћорсокак. Тихић као доказани либералиста се у послиједње вријеме баш право показао, "те мало причао са ХДЗ-овцима, те мало давао изјаве за јавност како се мора ју наћи два ХДЗ-а у власти, те мало опет наслањао на Златкову политику - нећемо два ХДЗ"... Буквално, политика СДА је замрла, а уједно с тим и њен страначки став о многим виталним питањима када је ријеч о будућности и странке али и БиХ. Постали су ненадано таоци Лагумџијине политике диктата.
Нерационално је разговарати на тему "зашто је Лагумџија јак и зашто се без његовог СДП-а не може" јер изборна воља се мора поштивати. Међутим, шта ако тај исти изабрани представник народа наочиглед свих руши устав, руши легитимитет једног народа, руши децентрализацију земље, руши равноправност... да ли зато постоји изборна воља и да ли се и у том случају она мора поштивати ?
Паклени план којег је сковао Лагумџија само показује чињеницу која се знала одмах послије 3. октобра, а то је деградирање свега онога што се зове Република Српска или у крајњој линији повратак на Вашингтонски споразум и оно што се зове Херцег-Босна, а у свом сјелу да се проћердају и склоне на страну сви либералисти и политичари "који су неукусни", а што управо ради са Тихићем.
Тај исти паклени план види Лагумџију као уставотворца нечега што нико није смио да дирне до прошле године. Сада је ОХР тако настројена институција да више није у стању да кажњава јер су добили такве инструкцији из ЕУ ; Лагумџија је специјалиста за придобијање САД на своју страну, а што потврђује и недавни боравак у његовој странци амбасадора САД Патрика Муна и заједнички позив за формирање власти ; има уважавање у социјалистичкој интернационали...

Али из свега овога желим да питам читаоце и редовне аналитичаре бх. политичке сцене... да ли им се у цијелој овој причи и са толико излажења у јавности Златка Лагумџије нешто чудно мота по мислима ? То је заправо ништа друго до, ниједна једина реакција међународних званичника на понашање једног лидера политичке странке који руши кредибилитет и изборну вољу другог народа! Када сте чули да је Инцко критиковао Лагумџију ? Када сте чули да га два Муна критикују (Мун и Родерик) ? Кад сте чули да га критикује ПИК ? За све његове изјаве се увијек даје оправдање и увијек има јавног напитка, али када би тако нешто чули "нед`o Бог" од Срба и српских представника, е тек би тада видјели шта значи реакција свих - ОХР-а, ПИК-а, Брисела, Вашингтона... пријетње и спуштање реторике би пљуштале на све стране.
Јасно је из цијеле приче да Лагумџија има и страна, а и домаћа леђа јер дефинитивно он не би имао никакве могућности да овако "глатко" условљава.

Колико му је стало до лично-страначких циљева довољно показује и склапање платформе са странком која је идеолошки сасвим супротна начелима социјал-демократије - ХСП. Док је СДП изрод "социјалистичког дјетета" дотле ХСП велича Анте Павелића и на сва уста говори да је НДХ легитимна ствар хрватског народа.

Лично не могу да замислим коалицију нити било какав вид сарадње са ХСП-ом, а камоли да са таквом једном странком се преговара за формирање власти. Рећиће те "страначка ствар СДП-а" ? Не, није то страначка ствар СДП-а, јер са истим тим ХСП-ом (као потписница платформе СДП-а) требају да преговарају сви политики субјекти који претендују на власт у заједничким органима.

Ни Меркелова не помаже...

Економија и социјала као заробљеници политичких актера

Оснонвни и општи економски показатељи и параметри увијек су били развој малих и средњих предузећа, раст и пад БДП, инфлација, фискална и монетарна политика. Шта од ових показатеља може да се дефинише као успјешно у БиХ ? Малих предузећа је све мање, средња опстају ради малих и краткорочних субвенција од стране државе као и горући кредити за енормно високим каматама, а они највећи тј. гиганти су се развили захваљујући профитерству и "блискости са властодржачком структуром" што су најчешће јавна предузећа.
Увијек се у држави постављало питање "ко води заправо економски сектор и ко је задужен за питања економске и социјалне сфере живота" ? Анализе показују да многи грађани, али и уважени и самостални привредници сматрају да економијом државе заправо управљају политичари који ће уложити силан новац у јавну потрошњу, али и јавну набавку која све више води државу ка тоталној деструкцији и тржишној дестабилизацији. Додоуше, тржишна дестабилизација није никакво чудо ако се узме у обзир да је БиХ одавно изгубила сваку шансу да се са конкуренцијом између држава југоисточне Европе избори за неку своју позицију. Чак и у оном гдје је она можда и најјача - природни ресурси.
Наиме, јасно је свима да економија као врло важна и витална грана сваке државе мора имати своју ликвидност и мора имати врло флексибилне како министре тако и све унутар те економске институције. Међутим, БиХ са својом централном банком али и са министарством једноставно је "под јаким дејством политике" која руши, дословно, све њене могуће реакције у покушају да макар ублажи страшни дефицит и минус у коме је БиХ ушла. Спољни дуг БиХ сада је око 4,19 милијарди КМ или 16,9% БДП-а. То напросто гуши сваку климу да се стање стабилизује макар и саме инвестиције порасле.
Са друге стране, мало је вјероватно да ће у току кризе, а посебно у 2011. када се очекује најјачи удар на мале и неразвијене државе - повећати своју приходну и инвестициону страну. Напросто БиХ не може да стабилизује буџетски биланс из једног једноставног разлога - Страна предузећа државу БиХ сматрају нестабилном, али првенствено у политичком смислу и с те стране не би да се излажу ризику утрошених средстава.
БиХ може да повећа БДП и то је свима јасно, али не може са растом индустријске производње да нагло отвара нова радна мјеста и нове погоне јер предузећима је потребан дуготрајан опоравак. Посебно се то односи на предузећа која се баве пољопривредном дјелатности, а која данас најпростије речено, преживљавају како знају и умију у току кризе и у времену када држава апсолутно нема слуха за потребе пољопривредника. Сама чињеница да је вјештачко ђубриво порасло чак за 70% сељацима се то не исплати узимати јер неће ништа зарадити. Али од свега је важно да ти исти сељаци дају и плаћају порез држави, а држава њима подстицај неће дати "док се не стабилизује буџет". Та стабилизација буџета траје још од краја 1996. године, а никакве резултате не даје и поред свих силних донација из иностранство.
Сама чињеница да је РС задужена чак за 3,279 милијарди КМ довољно говори о потпуној капитулацији домаће привреде. Продао се Телеком, продала се рафинерија нафте и рафинерија уља... и сад... нема се шта продати, а нема се ни на чему зарадити. Ако неко мисли да ће од недавно започетих истраживања налазишта нафте на простору РС, она силно профитирати - тај се гадно вара.
Најбољи примјер и једини свијетли примјер који је БиХ показала јесте извоз према земљама и потписницима ЦЕФТА гдје је извезла робу вриједну око 400 милиона КМ. Суфицит БиХ има са Црном Гором, јужном покрајином Србије тренутно под контролом УНМИК и Албанијом, а дефицит са Хрватском и Србијом је још енорман.
Дакле, стање увоза и извоза опет стагнира и опет је статично јер БиХ гуше и други проблеми као што су "немогућност бх предузећа да се пробију на тржиште ЕУ".. што је поражавајуће не могу да обезбједе ни учешће на берзи колико је конкуренција јака.
Основни проблем извоза БиХ остаје низак ниво производње, а посебно производње за извоз, која у свему може бити конкурентна на страним тржиштима, док је други кључни проблем лоша структура извоза, коју карактерише извоз сировина и полупроизвода, а мање готових – финалних производа.

Даље, јако је поражавајућа чињеница да ће БДП једва у првом кварталу да се дигне изнад нуле што је условљено јако спором производњом, а с друге стране што БиХ тренутно има јако мало спољних улагања. Међутим, БиХ је у овој години креирала, али потом и пропустила прилику да стратешки побољша своју позицију у ЦЕФТА, закључивањем билатералних протокола о узајамном признавању докумената акредитованих тијела за оцјену усклађености с водећим партнерима – Србијом и Хрватском, чиме би се уклонила већина актуелних баријера.
Економске прилике показују да је БиХ тотално урушена привредна земља јер њеном економијом владају властодржци. Властодржци су ти који не знају "како да планирају буџет" и који на основу тога креирају јако лош маркетинг земље.

Социјална страна је више него алармантна, будући да се борцима из РС и ФБиХ из године у годину смањује борачки додатак, да многи млади немају услова да се запосле, многи нису ни квалификовани... и све то доводи до једне постхуманитарне кризе гдје људи, дословно, трче за хљебом. Такав сценарио креирали су они који нису желили да учествују у стабилизацији.. то су они који буџет сматрају властитом касом и који по својим потребама гомилају јавну потрошњу док народ нема од чега да купи основне намирнице за живот. Већ се назиру поскупљења хљеба, брашна, уља, млијека.. и то све довољно говори колико ова власт апсолутно не ради ништа да би заштитила своје грађане од намета и захтијева различитих
привредних грана и дјелатности. Истина, у читавом свијету поскупљују животне намирнице, али сигурно државе не сједе скрштених руку као наша, а најбољи примјери јесу Француска и Мађарска која су заштитили своје грађане тако што су индустријама рекли "не повећању животних намирница". С друге стране, ни предузетничка страна предузећа у РС није добра.
О цијелој кризи најбоље свједочи чињеница да је тренутно у РС незапослено више од пола милиона људи, а у цјелој БиХ то износи око 40% становништва.
Највећи изазов у економској кризи изазвало је поред незаослености и драстичан пад платне способности грађана односно потрошачка корпа.
О томе свједочи показатељ да је просјечна нето плата у Републици Српској лани износила 784 КМ и номинално је мања за 0,5 одсто, а реално за 2,9 одсто од просјека у 2009. години. Највећа примања у прошлој години у просјечном нето износу од 1.221 КМ имали су запослени у финансијском посредовању, те 1.046 КМ у државној управи.
Колико је криза узела маха можда најбоље свједочи и податак да је око 83% младих у БиХ незапослено. Многа предузећа траже људе са искуством и људе који посједују вјештине, способности управљања... међутим, тиме се све више ниподиштавају млади.
Многи градови у РС немају више нити средстава, а камоли нацрт буџета општина јер су задужења из прошле године их приморали да значајно скрешу средства намјењених за 2011. годину. Добојска регија без уплитања органа РС не може да преживи ову годину, а то најбоље свједочи податак да се почело и са наплатом расвјете по градским насељима и по мјесним заједницама.
Предузетници малих предузећа немају више од чега да измирују и да уплаћују доприносе чиме је знатно урушен и њихова валидност да потрају у мало дужем периоду. Колико је ситуација незогдна и по том питању најбоље показује истраживање "Њу маркет конслатинг" гдје је у 2007. години регистровано више од 15.000 предузећа, а за десет мјесеци 2010. године тек 8.616 нових предузећа.

Уз то када се дода и чињеница да су фондови ЕУ затворени за БиХ због политичке блокаде и неформирања власти добије се прави епилог и ситуација у којој се држава налази. Више је него јасно да политичари коло воде док народ вапи за било каквим примањима. Јасно је да ће се што-шта ново отвирити од иновација када се отклони криза власти, али с друге стране до тада имају да се нагомилавају трошкови које треба евидентирати.

БиХ није криза започела у 2009. - економска криза је заправо почела од краја рата која се покушавала консолидовати страним донацијама, али данас у 2011. она је дотакла дно. Политика је највећи фактор због чега БиХ не може ни да креира раст БДП иако има све услове за добру производњу било које врсте робе.

Мртвило бх привреде огледа се у следећем:
1. Инвеститори БиХ доживљавају као још увијек нестабилну државу и као такву не желе да ризикују своја уложена средства.
2. Политика неурачунљивости - не зна се гдје иде новац од страних донација односно гдје је ишао
3. Рупе у законима
4. Никакав вид подстицаја привреди у виду субвенција
5. Немогућност ријешења привредних субјеката са надлежним министарствима
6. Велика јавна потрошња
7. Немогућност развоја малих и средњих предузећа
8. Бирократија
9. Пад животног стандарда

За овакво стање једноставно не постоје алтернативне акције за ублажавање, једино ако БиХ у догледно вријеме не постане центар свијета којој ће се сви смиловати и "убацити у шешир коју пару".