Док амерички предсједник Доналд Трамп пријети Сирији "лијепим, новим и паметним ракетама" због наводне употребе хемијског оружја од стране владиних снага, до тада се, више скривено од свјетске јавности, води судски процес против Николе Саркозија под сумњом да је за предизборну кампању 2007. године примио новац од Гадафија.
Пише: Стефан Драгичевић
Како ствари стоје, више није у питању "да ли је примио" прљави новац него колико је добио, тако да је евидентан и разлог зашто је Француска својевремено била главна заговорница напада на Либију и власт Моамера ел Гадафија.
Уколико Саркози буде правоснажно осуђен по овом предмету то ће дефинитивно значити да је он био један од главних иницијатора "Арапског прољећа" гдје су смјењени бројни лидери од Гадафија, Бен Алија у Тунису, Мубарака у Египту, а читав тај ланац крвопролића зауставио се у Сирији јер је Русија стала уз Башара ал Асада. Чињеница јесте да су они владали (сем Асада који је и сада на власти) чврстом руком и да су више тежили ка неком аутократском моделу владања, али сама спознаја да су нпр. у Либији народи подјељени по племенском принципу довољно говори да се другачије том земљом није ни могло владати.
Данас у Либији се прво не зна ко је на власти, друго - не зна се ко контролише коју паравојну формацију или тзв. милиције, треће - територијално свако племе има дио контроле над територијом (Бенгази једно, Триполи друго), а четврто - сама војска и полиција су, благо речено, ван употребе и без икакве снаге да заведу јавни ред и мир.
За самог Саркозија који је у оквиру НАТО алијансе био главни хушкач за војни напад на Либију и Гадафијеву власт, најбоље би било да престане да кука "како му је живот претворен у пакао" због судског процеса, јер је "захваљујући" њему и његовој политици уништено и протјерано на стотине хиљада становника Либије који су у својој земљи имали више него добар социјални статус. Данас је Либија земља у којој влада сиромаштво, дубока племенска подјељеност и практично непостојање суверене власти иако је та земља итекако богата нафтом.
Дакле, Саркозијев "приређени политички пакао" је оно што је он направио народу у Либији, а "његов лични пакао" је само посљедица тога. Нажалост, своју тадашњу политику силе коју је показао на војно-инфериорној Либији из политичког страха од Гадафија који га је финансијски држао у шаци, "демократа" из Француске је наставио да проводи широм арапских земаља и тиме поново покушао да успостави колонијални систем владања.
Да ли је у томе успио? Дјелимично, јер у игри је интерес великих корпорација и свјетских мултинационалних компанија чији је једини интерес профит, а сама транзиција као процес - је у ћорсокаку. Народ широм сјеверне Африке је подјељен, осјећа се изневјереним, изданим, небезбједним и превареним те самим тим не постоји систем који ће заштити обичног човјека јер нема државе. То су само неки разлози зашто народи са сјевера Африке желе да се домогну европског тла, а економске и социјалне разлоге је сувишно коментарисати и наводити.
Данас се у јавности често може чути како је штета што је Гадафи убијен и што је његова "уређена Либија" уништена јер она није гарантовала само живот и посао становницима, него штитила Европу од најезде миграната који свакодневно долазе из Африке. Чиме ће се сада спречавати нелегална миграција? Оружјем? Ратним бродовима, авионима, тамахавк ракетама? Нема шта, права демократија и поштовање људских права су на видику!
Никола Саркози јесте политичка прошлост, али он не може да буде заборављен и одстрањен из свјетске политике све до оног тренутка док се не утврди његова повезаност са Гадафијем и причама да га је либијски новац (спекулише се око 50 милиона евра) увео у Јелисејску палату као предсједника Француске. То су више него озбиљне оптужбе и морају се темељно истражити. Када се све то разоткрије и почне јасно и гласно причати о посљедицама, онда ће се знати зашто је и сам Саркози толико инсистирао на бомбардовању Либије и свргавању Гадафија.
Није логично да је Гадафи био "добар, паметан и шармантан" три године Саркозијеве власти, а већ у четвртој години мандата постоји намјера да се он физички ликвидира, очигледно из страха да нешто не проговори, а што би бившег француског предсједника ућуткало за читав живот.
Шта је резултат такве неразумне политике? Резултат је успон шеријата и појава Исламске државе (Либија је под Гадафијем била секуларна држава) те мигрантска криза са којом се свакодневно суочава ЕУ. Ако је то био жељени резултат сулуде европске "саркози" политике према лидерима "који владају чврстом руком" као што је био Гадафи онда је то само и искључиво њихов проблем који не смију и не требају да пребацују на друге.
Тражили сте, гледајте.
(крај)
