Конференцију су отворили шеф делегације ЕУ у БиХ Ларс Гунар Вигемарк, шеф делегације Савјета Европе у БиХ Драхослав Штефанек те замјеник директора Генералне дирекције Европске комисије за сусједство и преговоре Маћеј Поповски. Након свечаног отварања услиједиле су сесије и дискусије по бројним темама.
У првобитној расправи о стратегији ЕУ за западни Балкан фокус својих дискусија усмјерио сам на наглашени "процес помирења", а који се спомиње у документу Европске комисије.
"Лично сматрам, што увијек и свуда истичем, да је ријеч "помирење" у контексту трагичне прошлости из 90их година изгубила смисао, јер 23 године су прошле, а ми се нисмо помјерили од чињенице да живимо у 21. вијеку и да је наступило ново вријеме за нове људе" - истакао сам и додао да младе генерације у великој мјери нису оптерећене прошлошћу те да због тога једино се са њима може и треба градити будућност.
"Немам ништа против да сваки народ обиљежи мјесто свог страдања на достојанствен начин у духу вјере и традиције, али нисам за то да се страдања политизују што се често дешава. Заговорник сам да се историчари, борачке организације, разни институти проистекли из рата заједно са судовима и тужилаштвима баве тим питањима, а да се политичари које је народ бирао баве реалношћу са визијом и погледом у будућност са акцентом на економији, сарадњи и развоју у сваком погледу".
У својој дискусији нагласио сам да је БиХ са Републиком Српском и Федерацијом заробљено друштво управо из разлога што многи садашњи политичари "вуку репове прошлости" и није им у интересу функционисање правне државе, а самим тим ни приближавање стандардима ЕУ.
"Ми данас немамо владавину институција или како правници воле да кажу владавину права - него напротив, имамо политичаре који сматрају да су изнад закона и који су само декларативно за ЕУ. Само се сјетите како се и са колико проблема усавајао механизам координације, као да је у питању формирање новог министарства. Дакле, њима одговара стање анархије и хаоса, као и уставна комплексност БиХ, а никако уређен систем".
Наглашавајући значај стварања правне државе посебно сам апострофирао на рад Високог судског и тужилачког савјета који мора да прави резултате јер то грађани очекују, а не да се баве глупостима и подметањима једних према другима.
"Ако се данашњи тужиоци воде паролом - да мора бити политичке воље за борбу против криминала и корупције - што је прије неколико година изјавио главни тужилац Републике Српске Махмут Шврака - онда смо ми у озбиљном проблему. Ако правосуђе по уставу треба бити непристрасно, онда нека тако и буде јер изјава господина Швраке је по мени индикатор по ком моделу тужиоци на свим нивоима функционишу, због тога што немају резултате. У протеклих најмање четири године ми нисмо чули да је било ко одговарао за проневјере милиона КМ, а сјетите се само бомбардовања јавности о пропасти Бобар банке, па Литванаца и извлачења пара из Алумине, па Балкан Инвестмент банка... Чаушевића и УИО те наводне милијарде КМ оштећеног буџета - сувишно је и коментарисати".
Задњу панел-сесију завршио сам са тезом да је у БиХ, Републици Српској и Федерацији јако тешко наћи средње рјешење између националног и грађанског концепта по чему смо јединствени у свијету. Када би постојало то средње рјешење дефинитивно не би било оволико блокада на свим нивоима власти, него би постојао неки модус који би натјерао домаће политичаре да се договарају и сарађују у општем интересу.
(крај)
