Други модул одржан је у хотелу "Вучко" на Јахорини и трајао је од 13. - 15. априла гдје је поред питања опште безбједности за младе организована и својеврсна симулација преговарања у политици.
Моје интересовање за наведене теме по питању безбједности било је веће управо из разлога што је из БиХ велики број људи отишао на сиријско и ирачко ратиште, а гдје се често дешавало да читаве породице одлазе у ту ратом захваћену земљу као нека врста подршке Исламској држави.
"Морамо констатовати да су ти људи на неки начин радикализовани, али је питање на који начин, јер је то узрок проблема гдје се често БиХ провлачи кроз стране медије и извјештаје као земља која има одређени дио људи који подржава ИСИЛ. Безбједносне службе на свим нивоима ако искрено желе да ријеше овај проблем у интересу грађана, морају да пронађу "коријен" проблема на домаћем терену јер тероризам данас не познаје ни вјеру ни нацију".
Додао сам да је ненасилни екстремизам дугорочно опаснији од насилног, јер кроз разну врсту индоктринације појединца - од њега се ствара живо топовско месо који због праћења неких радикалних идеала угрожава све око себе.
"Домаћи примјери код нас о томе најбоље говоре и свједоче. Од онoг бомбашког напада прије неколико година на полицијску станицу у Бугојну, преко Мевлида Јашаревића и напада у Рајловцу до најновијег напада на полицијску станицу у Зворнику. Суштина је да таквим примјерима шаљемо поруку да наши грађани нису безбједни и баш из тог разлога сматрам да треба направити механизам координације свих полицијских тијела и обавјештајних структура у БиХ чије би се одјељење бавило искључиво борбом против тероризма и екстремизма како ниједан невин живот више не би био угашен".
Закључак моје дискусије био је, да колико год изгледало да је Исламска држава поражена на страним ратиштима, то никако не значи да је поражена и таква идеологија која има присталице широм свијета.
(крај)
